Петровдан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Свети Петар

Петровдан је црквени и народни празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу, који се слави 29. јуна по јулијанском календару (12. јул по грегоријанском).

Један од кључних датума летњег циклуса празника, који има много заједничког с Ивањданом, главним летњим празником.

Код Срба[уреди]

Петровдан је сматран за календарску границу у години: после њега у природи наступају промене, које указују на приближавање јесени (календар народни). По рус. веровањима, на Петровдан је то боже св. Петар «поплувао» лишће, па се стога после тог дана више не кувају траве и биле, не ломе сегране за метле и ел. Бугари су веровали да после П. време бива хладније, да се сунце окреће зими, да птице престају да певају, а трава да расте. У неким руским обредима на Петровдан одразиле су се представе оовом празнику као календарском врху године. Тако су у јужнорус. губернијама луди одлазили у освит зоре на Петровдан да «чувају сунце», тј. да гледају како оно на изласку «игра», преливајући се у разним бојама[1].

Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.

Извори[уреди]

  1. ^ Словенска митологија енциклопедијски речник // Редактори Светлана M. Толстој Љубинко Раденковић — Zepter book world, Beograd, 2001

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]