Златни караш
| Караш златни | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Carassius auratus Linnaeus, 1758. |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
Златни караш (лат. Carassius auratus) је риба са коштаним скелетом, кошљориба, а према савитљивим коштаним жбицама у перајима припадају мекоперкама. Заједно са шараном, девериком, мреном и многим другим рибама наших слатких вода, образује породицу шарана.
- Латински назив: Carassius auratus
- Локални називи: Златни караш
- Макс. дужина: 45 cm
- Макс. тежина: 1,5 kg
- Време мреста: од маја до јуна
Садржај |
Навике, станиште, распрострањеност [уреди]
Златни караш насељава тихе и топле низијске воде, мртваје, баре, рукавце, ритове, језера обрасла воденим биљем, канале, акумулације и уопште воде са муљевитим и глиновитим дном. Највише му одговарају услови у којима живи шаран. Доста добро подноси недостатак кисеоника у води.
Златни караш живи на дну где се и храни ситним животињама и деловима биљака. У току лета се храни интензивније, док зими потпуно престаје са узимањем хране. У водама које се зими потпуно леде, преживљава захваљујући својој телесној излучевини која се не леди, а обезбеђује влажност коже.
Опис и грађа [уреди]
Златни караш има светло беличасто, сивкасто, жућкаста леђа, бокови сребрнасти, а понекад са зеленим или црвенкасто жутим преливима. Пераја су црвенкасто сива. Уста мала без брчића. Заједничко им је високо, са страна спољштено тело покривено крупним и чврсто усађеним крљуштима. Леђна пераја је веома дуге основе (14-21 жбица), а подрепна кратка (5-8). Прва жбица и једног и другог пераја је снажна и назубљена. Уста су терминална и без бркова, а ждрелни зуби су високи, спљоштени и једноредни. Боја тела и пeраја им може значајно варирати па се ништа уопштено не може рећи.
Размножавање [уреди]
Златни караш се пари у мају и јуну, а женка положи око 300.000 комада јајашаца на подводном биљу.