Змијуљице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Змијуљице, вијуни, пакларе
морска змијуљица, Petromyzon marinus
морска змијуљица, Petromyzon marinus
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Cephalaspidomorphi
(некласификован) Hyperoartia
ред: Petromyzontiformes
породица: Petromyzontidae
потфамилије

Geotriinae
Mordaciinae
Petromyzontinae

Синоними:

Petromyzontes

Екологија таксона

Змијуљице, вијуни или пакларе (Petromyzontes) су кичмењаци без вилица који у највећем броју живе у морима, мада има и слатководних врста. Воде полупаразитски начин живота на рибама, а могу се хранити и ситним бескичмењацима (црвима, пужевима).

Опште карактеристике[уреди]

Развиће је индиректно, преко ларве амоцетес (ammocoetes) која живи дуго (до 7 година), а њен прображај се дешава најчешће у четвртој години живота, пред наступање полне зрелости. Одрасле јединке, које живе у мору, одлазе у слатке воде на мрешћење (анадромне врсте). Из оплођених јаја развијају се ларве које живе дуго делимично заривене у муљу, а затим мигрирају у мора где метаморфозирају у одрасле јединке. Слатководне врсте у доба мреста мигрирају у горње токове река. Одрасле јединке око усног отвора имају пијавку којом се причвршћују за кожу риба, а рожним зубићима на језику пробијају кожу. У пљувачци садрже антикоагулантне материје које омогућавају сисање крви домаћина.

Распрострањене су углавном на северној полулопти, док се на јужној налазе само у одређеним областима Аустралије, Новог Зеланда и Јужне Америке. У последње време им је број знатно смањен због масовног ловљења из река. Користе се за људску исхрану. Познато је да су се енглески краљеви Џон и Хенри I у неизмерним количинама хранили змијуљицама и да је чак краљ Џон умро од тровања овим животињама.

Познате врсте[уреди]

  • Речна змијуљица (лат. Lamperta fluviatilis) је најраспрострањенија врста у Европи. Живи у великим рекама и морима поред обале, а има је и у рекама Србије. Достиже дужину од око 0,5 m.
  • Поточна змијуљица (лат. Lamperta planeri) је ситнија у односу на речну, дужине до 30 cm.
  • Морска змијуљица (лат. Petromyzon marinus) је најкрупнија врста, достиже дужину и до 1 m.

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :