Ивана Брлић-Мажуранић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ивана Брлић-Мажуранић

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 18. април 1874.
Место рођења Огулин (Застава Аустроугарске Аустроугарска)
Датум смрти 21. новембар 1938.
Место смрти Загреб (Застава Краљевине Југославије Краљевина Југославија)
Дела
Потпис

Ивана Брлић-Мажуранић (рођ. 18. април 1874, Огулин - ум. 21. новембар 1938, Загреб) хрватска књижевница.

Биографија[уреди]

Родила се у познатој породици Мажуранића. Отац Владимир Мажуранић је био писац, адвокат и историчар. Деда јој је био хрватски бан и песник Иван Мажуранић, а баба Александра Мажуранић је била сестра Димитрија Деметра, песника, драмског писца и преводиоца. Основну школу и два разреда Дјевојачке школе завршила је у Загребу. Остало школовање завршила је приватно. Говорила је неколико језика. Своје прве радове писала је на француском.

Удала се за Ватрослава Брлића, адвоката у Славонском Броду и хрватског политичара. У Славонском Броду је проживела велик део живота, који је посветила породици и књижевном раду. Родила је шесторо деце. Окружена децом, упознавала је њихову психу и њихов наивни и неискварени свет, којем је и посветила скоро цело своје књижевно дело. Уз супруга укључила се у јавни живот у кругу првака народног покрета. За свој књижевни рад два пута је од Југославенске академије знаности и умјетности предложена за Нобелову награду за књижевност (1931. и 1938) године. 1937. примљена је за дописног члана Академије као њен први женски члан.

Књижевни рад[уреди]

Писала је песме, приповетке, приче, басне, бајке, романе и културноисторијске расправе. Своју књижевну надареност и уметничку зрелост најснажније је остварила у префињеном обликовању света дечје приче и бајке. Њено прво важније дело објављено 1913. Чудновате згоде шегрта Хлапића, Антон Густав Матош је прогласио „класичном књигом“. Највећи успех, међутим, постиже књигом Приче из давнине 1916, за коју је искористила ризницу словенске митологије и народног веровања. Чудесна бајковитост изражена је у тим причама топлином и напетошћу приповедања.

Писала је -како сама рече- да властитој деци „отвори врата к оном бајном, шароликом свијету бајке“. Приче се одликују непосредношћу израза. Превођена је на десетину језика од енглеског до кинеског, а названа је „хрватским Андерсеном“.

Издавачка кућа Школска књига из Загреба 1971. установила је годишњу књижевну награду „Ивана Брлић-Мажуранић“ за најбољи књижевни текст за децу и илустрацију књиге за децу објављне у години. Од 2001. награда се додељује за најбоље необјављено дело за децу хрватских аутора.

Дела[уреди]

  • Ваљани и неваљани (приповетке и песме за дечаке) 1902.
  • Школа и празници (Збирка песама и приповедака) 1905.
  • Слике (песме) 1912.
  • Чудновате згоде шегрта Хлапића 1913.
  • Приче из давнине 1916.
  • Књига омладини 1924.
  • Дечја читанка о здрављу 1927.
  • Мир у души 1930.
  • Из архива обитељи Брлић у Броду на Сави (студије) 1934. I, 1935. II-III
  • Јура Далматин поткраљ Гаџерата (авантуристички роман) 1937.
  • Срце од лицитара (Приповетке и песме за младе; објављено постхумно) 1938.

Спољашње везе[уреди]