Игнац Чапка

С Википедије, слободне енциклопедије
Игнац Чапка
Игнац Чапка, литографија Франца Ејбла из 1843. године
Лични подаци
Датум рођења(1791-02-24)24. фебруар 1791.
Место рођењаЛибава, Моравска, Аустријско царство
Датум смрти5. јун 1881.(1881-06-05) (90 год.)
Место смртиБеч, Аустроугарска
1838 — 1848.
ПретходникАнтон Јозеф Едлер фон Леб
НаследникЈохан Каспар фон Зајлер

Игнац Чапка (нем. Ignaz Matthäus Czapka von Winstetten; Либава, Моравска, 24. фебруар 1791 — Беч, 5 јун 1881) био је аустријски адвокат, градоначелник Беча у време Предмартовског периода и директор бечке полиције у време нео-апсолутизма Александра фон Баха. Чапка од 1843. године носи титулу Витез од Винштетена (нем. Ritter von Winstetten), а од 1860. титулу Барон Чапка фон Винштетен (нем. Freiherr Czapka von Winstetten).[1]

Грб барона Чапке фон Винштетена из 1860. године

Живот[уреди | уреди извор]

Након школовања у Оломоуцу, Игнац Чапка је студирао право на Универзитету у Бечу. Придружио се Градском већу Беча 1815. године као овлашћени грађански и кривични судија.

Градоначелник Беча[уреди | уреди извор]

Пошто је постао заменик градоначелника 1835. године, именован је за градоначелника 1838. од стране цара Фердинанда Првог на предлог канцелара Метерниха. Истицао се својом стручношћу коју је стекао као државни службеник.[1]

Чапка је предузео иницијативу у сектору снабдевања: 1839. су осниване Бечке пијаце, 1846. су почеле да се граде општинске кланице у Санкт Марксу и Гумпендорфу. Чапка је 1842. је проширио бечку инфраструктуру (канализација, гас, осветљење, водоводне цеви, итд.). Али, морао је да се носи и са проблемима који су произашли из индустријализације, када је народно незадовољство сузбијано полицијским насиљем и цензуром.

Чапка је 1842. године стекао за град Беч поседе Јегерцајле и Хундстурм, која су се 1850. придружила другим бечким предграђима. Исте године је од цара одликован Витешким крстом Леополдовог реда.

Бекство и повратак[уреди | уреди извор]

Када је „Метернихов систем“ 13. марта 1848. свргнут у Мартовској револуцији, Чапка није могао да испуни захтеве становништва[1] па је, као и Метерних три дана пре њега, побегао из Аустрије 16. марта 1848. У револуционарном Бечу, у главама многих Бечлија, он је оличавао државну службу која је бринула само о сопственој користи.[2]

У полемичком памфлету под насловом Пљачка влдајуће политичке елите или бирократизам бечког магистрата (нем. Das magistratisch-politische Raubnest oder die Wiener magistratische Beamten-Bureaukratie), који је 2011. откупила Аустријска национална библиотека, Чапку је извесни Антон Улмајер описао као једног од неколицине великих ниткова. Чапка је оптужен за угњетавање и експлоатацију трговаца и злоупотребу положаја. Илустрације ради, памфлет је Чапку приказао као капетана пљачкаша на вешалима.[3]

Након што су Хабзбурзи сменили монарха на крају револуционарне 1848. године, Чапка је могао да настави своју предреволуционарну каријеру у нео-апсолутизму Франца Јозефа. У Беч се вратио маја 1849. године и потом је радио као општински већник 1850/1851.

Директор полиције[уреди | уреди извор]

Цар је 1856. године на предлог војног гувернера Беча и главног шефа полиције монархије Јохана Кемпена фон Фихтенштама именовао Чапку за директора бечке полиције. Полиција је у то време била војно организована. Када је Кемпен пензионисан 1859. године, и Чапка је исте године отишао у пензију.

Цар је доделио Чапки 28. фебруара 1860. Орден гвоздене круне другог реда. Чапка је тада искористио своје право да поднесе захтев за уздизање у статус барона.

Постхумне почасти[уреди | уреди извор]

У Бечу, три месеца након Чапкине смрти 1881. године, отворена је Чапкагасе (нем. Czapkagasse) у трећем бечком округу. 110 година касније, 1991. године, парк постављен између кућа у улици Чапкагасе назван је Чапкапарк.

Чапка почива у почасном гробу у Гробљу Хицинг (група 13, број 7).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Czeike (siehe Literatur) übereinstimmend mit Wiener Abendpost, Beilage zur Wiener Zeitung, Nr. 128, 7. Juni 1881, S. 3
  2. ^ Polemische Flugschrift von 1848, Notiz in Newsletter Österreichische Nationalbibliothek, Wien, Nr. 4, November 2011, S. 7
  3. ^ Ignaz Czapka (на језику: немачки), 2022-03-17, Приступљено 2022-12-04 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Constantin von Wurzbach: Czapka Ritter von Winstetten, Ignaz. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 3. Theil. Verlag der typogr.-literar.-artist. Anstalt (L. C. Zamarski, C. Dittmarsch & Comp.), Wien 1858, S. 83–85.
  • Czapka von Winstetten Ignaz. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 1, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1957, S. 160.
  • Czeike, Felix (1992). Historisches Lexikon Wien. Band 1: A–Da. Kremayr & Scheriau, Wien. ISBN 3-218-00543-4.  S. 601.
Политичке функције
Претходник:
Антон Јозеф Едлер фон Леб 		Градоначелник Беча
1838— 1848 		Наследник:
Јохан Каспар фон Зајлер
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игнац_Чапка&oldid=26888324”