Имануел Нобел

С Википедије, слободне енциклопедије
Имануел Нобел
Слика Имануела Нобела, млађег
Датум рођења24. март 1801
Место рођењаGävle Parish
Датум смрти3. септембар 1872
Место смртиMaria Magdalena parish

Имануел Нобел Млађи (швед. Immanuel Nobel den yngre); 24. март 1801 — 3. септембар 1872) је био шведски инжењер, архитекта, проналазач и индустријалац. Био је проналазач ротационог струга који се користи у производњи шперплоче. Био је члан породице Нобел и отац Роберта Нобела, Лудвига Нобела, Алфреда Нобела и Емила Оскара Нобела. Године 1827. оженио се мајком своје деце, Андриетом Ахлсел.[1] [2] Такође је често експериментисао са нитроглицерином са својим синовима, што је довело до смрти његовог сина Емила Оскара због експлозије у фабрици Хеленеборг у Стокхолму 1864.

Нобел се преселио у Русију из Шведске 1838. године, да би продао своје изуме у Санкт Петербургу, где је живео две деценије са породицом. У Санкт Петербургу је био везан за Евангеличко-лутеранску цркву Свете Катарине заједно са другим Швеђанима као што је Јохан Патрик Љунгстром, са којим је можда сарађивао. [3] Међу његовим успешним креацијама била је побољшана верзија подводне експлодирајуће мине која је лично заинтересовала руског цара Николаја I Павлович. Имануел је основао фабрику ратних залиха Fonderies et Ateliers Mécaniques Nobel Fils, што се показало као веома профитабилан посао. Међутим, смрт Николаја I Павловича 1855. године и крај Кримског рата 1856. године довели су до промене у руској политици и нови цар Александар II Николајевич је наредио озбиљно смањење војног буџета што је на крају довело Имануелову компанију у озбиљне економске потешкоће. Године 1859. техничко управљање Nobel Fils је пренето на Имануеловог сина Лудвига и овај се вратио у Шведску. Године 1862. Његови кредитори су коначно продали Имануелову фирму.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Nilzén, Göran (2004). „Immanuel Nobel - mångsysslaren med ett växlingsrikt liv”. Personhistorisk Tidskrift (на језику: Swedish). 100 (2): 157—162. Приступљено 21. 10. 2019. 
  2. ^ Fant, Kenne (1993). Alfred Nobel: A Bibliography. Превод: Ruuth, Marianne. New York: Arcade Publishing, Inc. стр. 14. 
  3. ^ Fredrik Ljungström 1875-1964 - Uppfinnare och inspiratör (1999), Olof Ljungström

Извори[уреди | уреди извор]

  • Tolf, Robert W. (1976). The Russian Rockefellers: The Saga of the Nobel Family and the Russian Oil Industry. Hoover Press. ISBN 0-8179-6581-5. 
  • Schück, Henrik, Ragnar Sohlman, Anders Österling, Carl Gustaf Bernhard, the Nobel Foundation, and Wilhelm Odelberg, eds. Nobel: The Man and His Prizes. 1950. 3rd ed. Coordinating Ed., Wilhelm Odelberg. New York: American Elsevier Publishing Company, Inc.. . 1972. стр. 14. ISBN 0-444-00117-4.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). (10). ISBN 978-0-444-00117-7. (13). (Originally published in Swedish as Nobelprisen 50 år: forskare, diktare, fredskämpar.)
  • Yergin, Daniel (2003): The Prize: the Epic Quest for Oil, Money and Power, Free Press, p. 58. . ISBN 0-671-79932-0.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Åsbrink, Brita (2001): Ludvig Nobel: "Petroleum har en lysande framtid!" Wahlström & Widstrand, p. 19. . ISBN 978-91-46-18181-1.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Имануел_Нобел&oldid=26386669”