Нитроглицерин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нитроглицерин
Stick model of nitroglycerin
Ball and stick model of nitroglycerin
IUPAC име
Назив по класификацији 2,3-бис(нитроокси)пропил нитрат
Други називи 1,3-динитрооксипропан-2-ил нитрат
Идентификација
CAS регистарски број 55-63-0 YesY
PubChem[1][2] 4510 YesY
ChemSpider[3] 4354 YesY
EINECS број 200-240-8
DrugBank DB00727
КЕГГ[4] C07455
MeSH Nitroglycerin
База података биолошки релевантних молекула 28787
АТЦ C01DA02,C05AE01
СМИЛЕС
InChI
Бајлштајн 1802063
Гмелин Референца 165859
Својства
Молекулска формула C3H5N3O9
Моларна маса 227.09 g mol−1
Агрегатно стање Чиста жута/безбојна уљаста течност
Густина 1.6 g/cm³ на 15 °C
Тачка топљења

13.2 °C, 286 K, 56 °F

Тачка кључања

Разлаже се 50–60 °C (122–140 °F)

Подаци о експлозивности
Осетљивост на шок висок
Осетљивост на трење висок
Експлозивнa брзина 7700 m/s
РЕ фактор 1.50
Опасност
NFPA 704
NFPA 704.svg
3
3
4
 

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Нитроглицерин је тешка, безбојна, масна, експлозивна течност добијена нитрацијом глицерола. Од 1860. коришћен је као активни састојак у производњи експлозива, специфично динамита, и као такав коришћен је у рударству. Такође је од 1880. био коришћен у војсци као активни састојак, и желатинизатор за нитроцелулозу у неким солидним ракетним горивима, као Кордит и Балистит. Нитроглицерин је такође коришћен и у медицини[5] као проширивач крвних судова за лечење срчаних болести, као што су ангина и хроничне срчане болести.[6]

Историја[уреди]

Нитроглицерин је открио Асканио Собреро 1846. радећи за Т. Ђ Пелуз на торинском универзитету. Најбољи процес производње развио је Алфред Нобел шездесетих година 19. века. Његова фирма извозила је мешавину нитроглицерина и барута под именом Шведско Експлозивно Уље, али је било јако нестабилно. Резултат те екстремне нестабилности су бројне трагичне катастрофе.[7]

Течни нитроглицерин је био широко забрањен, и то је довело до развитка динамита, направљеног мешањем нитроглицерина са инертним упијајућим материјалима.

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ „How dynamite could help destroy prostate cancer | Mail Online“. 
  6. ^ „Nitrostat (Nitroglycerin) Drug Information: User Reviews, Side Effects, Drug Interactions and Dosage at RxList“. 
  7. ^ „NobelPrize.org: Emil Nobel“. 

Спољашње везе[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).