3. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
3. септембар (3.9.) је 246. дан у години по грегоријанском календару (247. у преступној години). До краја године има још 119 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 3. септембар
- 1189. — Ричард I Плантагенет, познат као Ричард Лављег Срца, крунисан је у Вестминстерској опатији у Лондону за краља Енглеске.
- 1759. — Из Португала је почело протеривање римокатоличких језуита.
- 1783. — Велика Британија и САД потписале су у Паризу мировни уговор којим је завршен Амерички рат за независност. Британија је признала САД као слободне суверене и независне државе. Рат америчких држава за независност почео је у априлу 1775. борбама код Лексингтона и Конкорда.
- 1791. — Француска скупштина усвојила је устав којим је успостављена уставна монархија.
- 1806. — Битка на Делиграду. Прва у низу победа Карађорђа и устаничке војске.
- 1826. — У Москви је Николај I Павлович Романов крунисан за цара Русије.
- 1931. — Краљ Југославије Александар Први Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура, уведена 6. јануара 1929.
- 1939 - Два дана после немачког напада на Пољску, Велика Британија и Француска су објавиле рат Немачкој.
- На кружној стази око Калемегдана, у Београду су одржане до тада највеће међународне аутомобилске трке у Југославији.
- 1943. — Искрцавањем на Сицилију Осме британске армије под командом филдмаршала Бернарда Лоа Монтгомерија, почео је напад савезничких трупа на Италију у Другом светском рату.
- 1985. — У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара.
- 1992. — Током рата у Босни, италијански авион са хуманитарном помоћи за Сарајево оборен је код Јасеника, 34 километра западно од Сарајева. Погинула су четири члана посаде, а у наредних месец дана прекинуто је достављање хуманитарне помоћи преко сарајевског аеродрома.
- 1994. — Русија и Кина прогласиле су завршетак међусобних непријатељстава и договориле се да уклоне нуклеарне ракете које су биле усмерене из једне земље према другој.
- 1999. — Мисија УН на Косову и Метохији суспендовала је југословенски валутни закон и успоставила царинску контролу на граници Косова и Метохије са Македонијом.
- 2001. — САД и Израел су повукле своје делегације са конференције УН о расизму у Дурбану, у знак протеста због покушаја да се Израел означи као расистичка земља.
- 2004. — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 талац погинуо. (види Талачка криза у Беслану).
- 2009. — У серији експлозија које су погодиле фабрику муниције "Први партизан" у Ужицу, погинуло седам а повређено 14 радника.
Рођења [уреди]
- 1869. — Милоје Васић, српски археолог. († 1956.)
- 1875. — Фердинанд Порше, немачки конструктор аутомобила.
- 1905. — Карл Дејвид Андерсон, амерички физичар и новеловац. († 1991.)
- 1921. — Жика Митровић, српски филмски режисер и сценариста. († 2005.)
- 1942. — Алан Жардин, амерички музичар.
- 1954. — Ненад Прокић, српски писац и политичар.
- 1965. — Чарли Шин, амерички глумац.
Смрти [уреди]
- 496. — Гунтамунд, краљ Вандала и Алана (* око 450).
- 1658. — Оливер Кромвел, енглески државник и војсковођа.
- 1821. — Марашли Али-паша румелијски беглербег и београдски везир.
- 1877. — Луј Адолф Тјер, француски државник и историчар, први председник Треће републике.
- 1883. — Иван Сергејевич Тургењев, руски писац.
- 1948. — Едвард Бенеш, председник Чехословачке.
- 1969. — Хо Ши Мин, председник Демократске Републике Вијетнам.
- 1985. — Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара.
- 1991. — Френк Капра, амерички филмски режисер италијанског порекла.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1806. — Срби су, у Првом српском устанку, код Делиграда победили турску војску, а војвода Станоје Главаш ослободио је Прокупље.
- 1884. — Из Београда је кренуо први путнички воз на прузи Београд-Ниш, првој у Србији. Почетак градње 21. јуна 1881. обележио је сребрним будаком кнез Милан Обреновић. Испраћају воза, искићеног цвећем и српским тробојкама, поред великог броја грађана, присуствовали су угледни гости из Беча, Будимпеште и Париза. Воз је кренуо у 8.30, а у Ниш је стигао у 18.23.
- 1976. — Амерички васионски брод без људске посаде „Викинг 2“ спустио се на Марс и почео да шаље фотографије са те планете.