Камене цркве у Иванову
Координате: 43° 43' СГ Ш, 25° 58' ИГД
| Камене цркве у Иванову* | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
 |
|
| Држава |  Бугарска |
| Врста | културна |
| Критеријум | vii, viii, ix |
| Референца | 45 |
| Регија† | Европа |
| Историја уписа у светску баштину | |
| Упис | 1979. (3. седница) |
| * Име као на звничној листи светске баштине. † Регију је класификовао УНЕСКО. |
|
Камене цркве у Иванову (буг. Ивановски скални църкви) су група цркава, капела, параклиса, келија и манастира уклесаних у стени у близини села Иваново у Бугарској, 18 km јужно од града Русе, на високој стеновитој обали кањона Русенског лома, 32 m изнад реке. Ове цркве су потпуно другачије од других манастирских комплекса у Бугарској. Комплекс је познат по изванредним и добро очуваним фрескама.
Цркве у Иванову се недељиви део од око стотину средњовековних цркава, манастира, скитова и одвојених отшелничких келија које су у периоду од Х-XIV века преплавиле долине реке Русенски Лом и њене притоке и прочуле се као бугарско духовно средиште.
Садржај |
Историја [уреди]
Калуђери су насељавали пећине у овом подручју од 13. до 17. века, у којима су дубили келије, цркве и капеле у чврстим стенама. На врхунцу живота манастира било је око 40 цркава, док је других грађевина било око 300, од којих многе нису сачуване до данас.
Цркве и друге грађевине образују велики манастир светог архангела Михаила. Њега је основао 20-тих година XIII века монах Јоаким, који је касније изабран за првог трновског патријарха. У читавом периоду Другог бугарског царства манастир је одржавао трајне везе с царским двором у Трнову. Његови ктитори су били цареви Иван Асен II (1218-1241), Иван Александар (1331-1371) и други представници владајуће властеле, који су заступљени ктитирским портретима.
Манастирски комплекс дугује своју славу фрескама из 13. и 14. века, очуваним у пет цркава, које представљају изванредан пример бугарске средњовековне уметности.
Камене цркве Иванова налазе се на УНЕСКО-вој листи Светске баштине од 1979.
Галерија [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
