Несебар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Несебар
буг. Несебър

Nesebar-oldtown-imagesfrombulgaria.jpg
Стари део Несебара

Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Бургаска област
Становништво
Становништво (2005) 22.311
Географске карактеристике
Координате 42°39′33″N 27°43′42″E / 42.659167, 27.728333
Надморска висина 5 м
Несебар на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Несебар
Несебар на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-страна www.nessebarinfo.com


Координате: 42° 39′ 33" СГШ, 27° 43′ 42" ИГД
Несебар (буг. Несебър), је град у југоисточној Бугарској, налази се у Бургаској регији а северни сусед, са којим је практично спојен, је Сунчев брег, највеће и најпознатије летовалиште на Бугарском приморју. Несебар претходно је био познат као Месембрија (грчки: Μεσημβρια) а још пре тога као Менебрија, према томе ове чињенице довољне су нам да цпознамо колико је дуга историја овог древног градића.

У савремено доба Несебар је главно туристичко одредиште у подручју с бројним хотелима и великим „Сунчаевим брегом“ које се налази одмах северно од Несебара.

Несебар је у неколико прилика био граница угрожене империје и због тога је град с богатом историјом. Стари део града налази се на острву које је у новије време повезаном с обалом земљоузом изграђеним људском руком, и у њему се налазе докази освајања различитих цивилизација.

Богатство историјских грађевина су били разлог да УНЕСКО укључи Несебар на списак Светске баштине 1983. године.

Панорамски поглед на Несебар
Панорамски поглед на Несебар

Географија[уреди]

Општина Несебар заузима најсевернији део бугарског приморја које припада Бургаској регији. На северу се граничи са општинама Бјала и Долни Чифлик, на западу са општином Поморие, док се на истоку налаз Црно море. природно лепа обала и њен климатски карактер одувек су представљале повољне услове за развој туризма у овој регији.

Те је зато опшина Несебар највећа туристичка конгломерација на Бугарском приморју. На територији ове општине функционише преко 600 хотела са више од 200 000 кревета.

Историја[уреди]

Срква светог Јована Алитургетоса
Дрвене зграде на Несебарском полуострву

Првобитно трачко насеље познато као град Менебрија постало је грчка колонија почетком 6. века п. н. е., која је постала важан трговачки центар. Ипак неки трагови сведоче да су прве насеобине на овом подручју из периода касног бронзаног доба. Остаци из хеленистичкох периода, укључују акропољ, Аполонов храм и агору. Зид који је чинио део грчке фортификације још се могу видети на северном делу полуострва.

Град је пао под римску власт 71. године п. н. е., али је наставио да ужива привилегије као што је право да кује свој властити новац. Потом је био једно од важних упоришта Византијског царства од 5. века надаље, око кога су се бориле Византија и Бугарска. Године 812. освојио га је Кан Крум после двонедељне опсаде.

Најважнији споменици из средњег века су Стара Митрополија из 9. века, базилика без трансепта; црква свете Девице Марије из 10. века и Нова Митрополија из 11. века, која је дограђена и улепшана у 18. веку. У 13. веку и 14. веку изграђен је значајан број цркава: свете Теодоре, свете Параскеве, Светог Михаила и Гаврила и Светог Јована Алитургетоса.

Отоманско освајање града, 1453, означило је почетак опадања, али је остало његово архитектонско наслеђе, које је од 19. века обогаћено изградњом дрвених кућа у „источнорумелијском грчком стилу“, типичном за бугарску црноморску обалу тога периода.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]