Карл фон Хазенауер

С Википедије, слободне енциклопедије
Карл фон Хазенауер
Карл фон Хазенауер, портрет из 1880. године
Лични подаци
Датум рођења(1833-07-20)20. јул 1833.
Место рођењаБеч, Аустријско царство
Датум смрти4. јануар 1894.(1894-01-04) (60 год.)
Место смртиБеч, Аустроугарска
ЗанимањеАрхитекта
Уметнички рад
ПравацИсторицизам,
Нео-барок
Најважнија дела

Барон Карл фон Хазенауер (нем. Karl Freiherr von Hasenauer; Беч, 20. јул 1833 — Беч, 4. јануар 1894) био је важан аустријски архитекта и кључни представник школе Историцизма.

Биографија[уреди | уреди извор]

Направио је неколико нео-барокних споменика, многе у близини Рингштрасе у Бечу. Био је ученик Аугуста Сикарда фон Сикардсбурга и Едуарда ван дер Нула. Због великих заслуга, цар Франц Јозеф га је 1873. године унапредио у ранг Фрајхера, што је еквивалентно рангу барона.[1]

Хазенауер је био главни архитекта Светске изложбе у Бечу 1873. године. Заједно са Готфридом Земпером пројектовао је комплекс са Меморијалом Марије Терезије (1874-1888), Музејом историје уметности и Природњачким музејом (1871–1891), Бургтеатром (1874–1888), Вилом Хермес и Новим Хофбургом (1881–1894, завршена постхумно 1913. године).[2]

После сукоба са својим бившим пословним партнером Земпером, Хазенауер је сам радио нову зграду Хофбурга. Сукоб око ауторских права заједничких пројеката траје до данас између присталица Земпера и Хазенауера.[3] Међутим, пошто је старији мајстор Земпер заслужан за Оперу Земпер у Дрездену, Хазенауер добија више заслуга за архитектуру у бечкој Рингштрасе.

Хазенауер је преминуо у Бечу 1894. године. Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу (Gruppe 32 A, Nummer 33). 1894. године улица која протиче кроз 18. бечки округ, Веринг, и кроз 19. бечки округ, Деблинг, добила је име Хазенауер штрасе (нем. Hasenauerstraße).[1]

Бургтеатар у Бечу, снимљено након завршетка, архитекта Карл фон Хазенауер

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Carl von Hasenauer (на језику: немачки), 2022-04-20, Приступљено 2022-12-12 
  2. ^ https://austria-forum.org, Austria-Forum |. „Hasenauer, Carl Freiherr von”. Austria-Forum (на језику: немачки). Приступљено 2022-12-12. 
  3. ^ „Carl Freiherr von Hasenauer (1833-1894)”. Planet-Vienna (на језику: немачки). Приступљено 2022-12-12. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Hasenauer, Karl Frh. von. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 2, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1959, S. 199 f. (Direktlinks auf S. 199, S. 200).
  • Julius Leisching: Hasenauer, Carl Freiherr von. In: Allgemeine Deutsche Biographie (ADB). Band 50, Duncker & Humblot, Leipzig 1905, S. 47–51.
  • Erwin Neumann: Hasenauer, Carl Freiherr von. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 8, Duncker & Humblot, Berlin 1969. ISBN 3-428-00189-3. стр. 24 f.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Карл_фон_Хазенауер&oldid=26896091”