Барон
-
- За друго значење, погледајте чланак Барон (вишезначна одредница).
Барон је нижа племићка титула. Женски облик титуле је баронеса.
У феудалној западној Европи, барон је био феудални господар, непосредни вазал краља, а касније је постао само почасна племићка титула.
Садржај |
[уреди] Велика Британија
Титула барона у Енглеској је титула млађег пера и у хијерархији племићких титула се налази испод титуле виконта (најнижа титула вишег племства), а у Њемачкој титула барона је одмах испод грофа.
У Шкотској, до дана укидања феудалног права (28. новембар 2004), барони су били феудални господари са ограниченом кривичном и грађанском судском надлежношћу на својим имањима, именовали су судије, тужиоце и судске чиновнике. После 28. октобра 2004, сви шкотски феудални барони су изгубили право на власт и судски поступак који су имали на основу свога баронског статуса. Титула барона је тада преведена међу друге насљедне племићке титуле, и она је данас најмлађа племићка титула у Шкотској.
[уреди] Русија и Њемачка
У Њемачкој, титула барона се присвајала члановима витешких породица које су биле непосредни вазали императору. Од 15. вијека, титула се давала и племићким породицама које су биле у вазалном односу према другом велможи. По томе је титула барона (нем. Freiherr) била по рангу одмах испод грофовске. Исто тако је било у Аустрији, Енглеској и Француској, гдје је баронска титула стајала одмах послије виконта, грофа, маркиза и војводе, а такође испод синова маркиза и војвода и најстаријих синова грофова.
У Руској Империји, титулу барона је увео Петар Велики. На крају 19. вијека, у Русији је било регистровано 240 баронских породица.
[уреди] Данас
У Европи, племићке баронске титуле обично додјељују монарси: краљ Белгије, краљ Шпаније, кнез Лихтенштајна и папа (као владар Ватикана). Титуле се званично признају у свим државама монархијама, а такође и у Републици Сан Марино, јединој републици у којој су племићи посебна друштвена класа.
