Кармен (опера)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Постер са премијере 1875. године, опере Кармен

Кармен је француска опера коју је написао Жорж Бизе. Либрето су написали Меијак и Алеви. Базирана је на новели, који је написао под истим насловом Проспер Мериме. Опера има четири чина.

Премијера[уреди]

Париз 3. март 1875.

Прво извођење у Београду било је 6. априла 1923. године.

Лица[уреди]

Кармен - мецосопран

Микаела, девојка са села - сопран

Дон Хосе, наредник - тенор

Ескамиљо, тореадор - баритон

Радња[уреди]

Севиља, 1820. године.

Синопис[уреди]

1. чин[уреди]

Испред фабрике дувана, стоје војници на стражи, док деца у близини током своје игре подражавају ход војника. Млада девојка по имену Микаела тражи да види свог вереника (Дон Хосеа) како би му пренела своје поздраве од мајке. Утом Дон Хосе долази и обавештава поручника о стању у фабрици, и женама које ту раде, које поподне. за време паузе излазе напоље где их чекају многобројни удварачи. Међу удварачима налази се и циганка по имену Кармен, која почиње да пева изазовну хабанеру. Речи песме иду: „Не знам кад ћу волети. можда данас, можда сутра“. Брзо баца цвет Дон Хосеу у намери да је примети. Кармен као фем фатал привлачи пажњу и сви желе да јој се приближе. Микаела успева да протури писмо и новац свом веренику, као и да га пољуби као поздрав од мајке. Нажалост због Кармен у фабрици настаје гужва, и она у свађи рањава једну радницу. Жене почињу да се расправљају ко је крив, а до место несреће убрзо долазе стражари. Зунга са жаљењем хапси Кармен, а Хосе је спроводи у затвор. Док одлазе ка затвору, Кармен обећава Хосеу да ће се наћи са њим изван града под условом да је пусти. Очаран њеном лепотом, он то и чини, али га Зунга види како ослобађа Кармен, и заузврат хапси њега као саучесника и лишава га чинова.

2. чин[уреди]

Следећа сцена се одвија у крчми „Лилас Пастије“ у којој навраћају цигански кријумчари. Сви гости уживају у чарима Кармен и њених другарица Фраските и Мерцедес, док играју и певају за јавност. Зунга (који се такође налази у тој крчми) покушава да јој се додвори причом да је наредник, који ју је пустио, кажњен и да се налази због ње у затвору. У крчму свраћа тореадор Ескамиљо и све затечене позива да дођу у арену. Газда (који се такође бави кријумчарењем) моли госте да оду и напусте крчму. Кармен одбија да се придружи.

Два месеца касније Хосе излази из затвора и пева о својој чежњи ка Кармен, што она узвраћа тако што наручује гозбу и игра за њега. Када почне да пада мрак и буде било време да се Хосе врати у касарну, Кармен се смеје и руга његовом осећању одговорности.

Хосе показује Кармен своју љубав тако што баца цвет пред њене ноге, исти онај који му је она дала пре два месеца. (ова арија о цвету спада у једне од омиљених арија тенора). Хосе је у дилеми, и двоуми се између војске и Кармен. док га Зунга тера на послушност. Хосе бива изазван и вади сабљу, али кријумчари који се налазе тамо спречавају сукоб. Хосе више нема избора и прикључује се кријумчарима и циганима а о последицама не размишља.

3. чин[уреди]

Сцена почиње сликом кријумчара (међу њима и Кармен) како се пробијају кроз планину. Кармен се заситила Хосеа и хоће да га се реши, и због тога она и њене другарице бацају карте да би сазнале судбину. Карте показују скору смрт за Кармен. У близини Микаела тражи Хосеа по планини у нади да ће га спасити и одвратити од Кармен. У близини је и Ескамиљо (тореадор), који је у потрази за Кармен, али наилази на Хосеа, који љубоморно мисли да га Кармен у последње време избегава због Тореадора. Хосе изазива тореадора на двобој али кријумчари раздвајају и овај дуел. Микаела позива Хосеа да пође са њим у село, зато што му је мајка на самрти. (Ескамиљов рефренд се чује у ноћи)

4. чин[уреди]

Последњи чин почиње у Севиљској арени за борбу бикова. Гледаоци се окупљају (понекад, зависи од представе и финансиских срестава ову слику допуњава балет). Убрзо се појављују Кармен и Ескамиљо (бивају бурно поздрављени од стране публике у арени) који заједно певају песму о љубави. Карменине другарице Мерцедес и Фраскита обавештавају је да је у публици дон Хосе, који сигурно спрема освету. Пркосна Циганка не слуша упозорења и иде у сусрет Хосеу. Хосе стаје пред Кармен и понизно је моли за љубав. Он сматра да има још наде за њих и да још могу наћи срећу што Кармен одбија иако је свесна опасности и Хосеове љубоморе. Она са презиром баца Хосеов прстен истим начином ко пре извесног времена када му је бацила цвет. Очајни Хосе вади нож и убија Кармен, чиме се опера и завршава.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Кармен (опера)