Катетерска аблација

С Википедије, слободне енциклопедије
Катетерска аблација
Класификација и спољашњи ресурси
MeSHD017115

Катетерска аблација (енгл. catheter ablation) је инвазивна кардиолошка процедура која се примењује у лечењу болесника склоних поремећају срчаног ритма (срчаним аритмијма), које настају као последица поремећаја спровођења електричних импулса кроз срчани мишић. У срце се уводи специјални катетер, који „сагорева“ део срчаног мишића око плућних вена, и на тај начин спречава преношење неправилних електричних импулса кроз спроводни систем срца. Катетерска аблација се најчешће примењује код срчаних аритмија као што су фибрилација преткомора, преткоморски флатер, суправентрикуларна тахикардија и .Волф-Паркинсон-Вајт синдром. Ова релативно нова процедура у савременој кардиолошкој пракси све више се доказује као делотворна у лечењу пацијената са неправилним (аритмичним) откуцајима срца и све чешће се предлаже као замена за дуготрајну уобичајену терапију лековима.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Поремећај срчаног ритма као што је фибрилација срчаних преткомора и даље је једна од најчешћих срчаних аритмија, која носи у себи увећани ризик за настанак можданог удара, инсуфицијенције рада срца и учесталију смртност. И поред све већег броја антиаритмичких лекова једна група пацијената показује резистенцију на њихову примену што је наметало увођење нових метода у лечењу срчаних аритмија.[3]

Приказ простирања електричних импулса у нормалном срчаном ритму,
и фибрилацији преткомора, и начин лечења фибрилације катететерском аблацијом
Синусни ритам
Фибрилација преткомора
Катететерска аблација плућне вене

Паралелно са убрзаним развојем инвазивне електрофизиологија, деведесетих година 20. века дошло је до расветљавања патофизолошких механизама одговорних за фибрилацију преткомора. Тада је постајло јасно да је ектопична електрична активност из фокуса у плућним венама или из фокуса на споју плућних вена и леве преткоморе одговорна за већину (90-95%) пароксизмалних напада фибрилације срчаних преткомора. До одржавања фибрилације преткомора долази прво појавом електричног, а потом и структурног „ремоделовања“ миокарда (срчаног мишића) преткомора.[4]

Како је у то време метода катетерске радиофреквентне аблације била свестрано примењивана код читавог низа других суправентрикуларних и вентрикуларних аритмија, није прошло пуно времена од схватања механизама примене радиофреквентне аблације у фибрилацији преткомора и њене примене у пракси. Група електрофизиолога из Бордоа 1998. објавила је почетна искуства.[5] Од тада метода доживљава непрестани развој, а све је и већи број доказа о њеној ефикасности. [6][7][8][9][10]

Приступи аблацији фибрилације преткомора могу бити различити у зависности од манифестација код болесника било у облику пароксизмалне или упорне фибрилације. Изолација плућне вене је и даље камен темељац сваке аблационе стратегије за преткоморске фибрилације, међутим, и даље аблација, као крајњеи поступак у клиничком лечењу, успешност аблација и њено одговарајуће праћење остају контроверзна.[11]

„Недавно објављена мета-анализа ефикасности аблације у поређењу с антиаритмицима која се заснивала на неколико рандомизираних клиничких студија закључује да је радиофреквентна аблација (РФА) апсолутно преферабилни облик лечења за одржавање синусног ритма у пацијената са фибрилацијом преткомора. За веровати је како ће до сад објављени подаци, уз будуће велике студије о ефикасности радиофреквентна аблација (РФА) фибрилације преткомора као методе избора у терапији (CABANA студија), бити праћене препорукама за раније доношење одлука о примени катетерске аблације фибрилације преткомора у одређених категорија пацијената.“[4]

Искуства и препоруке[уреди | уреди извор]

Пароксизмална преткоморска фибрилација се може дугорочно отклонити применом катетер аблација у 80-90% пацијената, иако њих 30-40% захтева понављање поступака. [12][13] а код 5% и ризик од већих компликација, ипак је то значајно повољније у поређењу са дугогодишњом антиаритмијском терапијом лековима 7 Како је праг компликација код аблације низак, све већи број смернице препоручује примену аблације после безуспешне примене једног или више антиаритмијских лекова.[14]

У једној од контролисаних студија доказано је боље одржавање синусног ритма, побољшање симптома, и бољи квалитет живота, ако је аблација је изабран као прва метода лечења.[15] Такође бројна упутства указују да је примена аблације разумна и корисна као прва линија лечења али само код одабраних болесника.

Катетер аблација упорне преткоморске фибрилације је успешан у 70-80% болесника,[16][17], уз потребу да се у 50% случајева поступак мора поновити и зато се препоручује само код неуспешне регулације ритма применом лека.

Како је амиодарон (као један од антиаритмика) узрок високе учесталости озбиљних нежељених ефеката, бројне смернице сугеришу да је разумно размотри примену катетер аблације, без примене амиодарона, мада све одлуке треба да буду прилагођене индивидуалним карактеристикама боленика. Смернице такође препоручују да се катетер аблација може сматрати првом линијом у лечењу контроле срчаног ритма класе 3 и класе 4 по NYHA класификацији срчаних инсуфицијенција, јер су све мере за контролу ритма лековима контраиндиковане. Ефективна обнова синусног ритма у срцу може да побољша функцију леве коморе и капацитет срца. [18]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: енглески) Shah AN, Mittal S, Sichrovsky TC, Cotiga D, Arshad A, Maleki K, Pierce WJ, Steinberg JS. Long-term outcome following successful pulmonary vein isolation: pattern and prediction of very late recurrence. J Cardiovasc Electrophysiol 2008;19:661-667.
  2. ^ Нов метод лечења срчане аритмије. на www.rts.rs, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Lesh MD, Van Hare GF, Epstein LM, et al. Radiofrequency catheter ablation of atrial arrhythmias. Results and mechanisms. Circulation. 1994 Mar. 89(3):1074-89
  4. ^ а б (језик: хрватски) Ante Anić, Kateterska ablacija fibrilacije atrija, (2010). UDK 616.12=163.42=111, Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ Haissaguerre M, Jais P, Shah DC, Takahashi T, Hocini M, Quiniou G, et al. Spontaneous initiation of atrial fibrillation by ectopic beats originating in the pulmonary veins. N Engl J Med. 1998;339:659-66.
  6. ^ Fuster V, Ryden LE, Cannom DS, Curtis AB, Ellenbogen KA, Le Heuzey J, et al. ACC/AHA/ESC 2006 guidelines for the management of patients with atrial fibrillation: full text: a report of the American College of Cardiology/American Heart Association Task Force on practice guidelines and the European Society of Cardiology Committee for Practice Guidelines (Writing Committee to Revise the 2001 guidelines for the management of patients with atrial fibrillation) developed in collaboration with the European Heart Rhythm Association and the Heart Rhythm Society. Europace. 2006;8:651-745.
  7. ^ Terasawa T, Balk EM, Chung M, Garlitski AC, Alsheikh-Ali AA, Lau J, et al. Systematic review: comparative effectiveness of radiofrequency catheter ablation for atrial fibrillation. Ann Intern Med. 2009;151:191-202.
  8. ^ Wazni OM, Marrouche NF, Martin DO, Verma A, Bhargava M, Saliba W, et al. Radiofrequency ablation vs antiarrhythmic drugs as first-line treatment of symptomatic atrial fibrillation: a randomized trial. JAMA. 2005;293:2634-40.
  9. ^ Pappone C, Augello G, Sala S, Gugliotta F, Vicedomini G, Paglino G, et al. A randomized trial of circumferential pulmonary vein ablation versus antiarrhythmic drug therapy in paroxysmal atrial fibrillation: the APAF Study. J Am Coll Cardiol. 2006;48:2340-7.
  10. ^ Jais P, Cauchemez B, Macle L, Daoud E, Khairy P, Subbiah R, et al. Catheter ablation versus antiarrhythmic drugs for atrial fibrillation: the A4 study. Circulation. 2008;118:2498-505.
  11. ^ Јazayeri MR, Hempe SL, Sra JS, et al. Selective transcatheter ablation of the fast and slow pathways using radiofrequency energy in patients with atrioventricular nodal reentrant tachycardia. Circulation. 1992 Apr. 85(4):1318-28
  12. ^ Calkins H, Reynolds MR, Spector P, Sondhi M, Xu Y, Martin A, et al. Treatment of atrial fibrillation with antiarrhythmic drugs or radiofrequency ablation: two systematic literature reviews and meta-analyses. Circ Arrhythm Electrophysio l2009;2:349-61.
  13. ^ Van Gelder IC, Groenveld HF, Crijns HJ, Tuininga YS, Tijssen JG, Alings AM, et al. Lenient versus strict rate control in patients with atrial fibrillation. N Engl J Med2010;362:1363-73.
  14. ^ „Catheter Ablation | Frankel Cardiovascular Center | Michigan Medicine”. www.umcvc.org. Приступљено 23. 1. 2021. 
  15. ^ Wazni OM, Marrouche NF, Martin DO, Verma A, Bhargava M, Saliba W, et al. Radiofrequency ablation vs antiarrhythmic drugs as first-line treatment of symptomatic atrial fibrillation: a randomized trial. JAMA 2005;293:2634-40.
  16. ^ Hunter RJ, Berriman T, Diab I, Finlay M, Richmond L, Duncan E, et al. Long term efficacy of catheter ablation for AF: impact of additional targeting of fractionated electrograms. Heart 2010;96:1372-8
  17. ^ Bhargava M, Di BL, Mohanty P, Prasad S, Martin DO, Williams-Andrews M, et al. Impact of type of atrial fibrillation and repeat catheter ablation on long-term freedom from atrial fibrillation: results from a multicenter study. Heart Rhythm 2009;6:1403-12.
  18. ^ Khan MN, Jais P, Cummings J, Di BL, Sanders P, Martin DO, et al. Pulmonary-vein isolation for atrial fibrillation in patients with heart failure. N Engl J Med 2008;359:1778-85.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. (језик: енглески) Camm AJ, Kirchhof P, Lip GY, Schotten U, Savelieva I, Ernst S, et al. Guidelines for the management of atrial fibrillation: the task force for the management of atrial fibrillation of the European Society of Cardiology (ESC). Europace2010;12:1360-420. FREE Full text
  2. (језик: енглески) Corley SD, Epstein AE, DiMarco JP, Domanski MJ, Geller N, Greene HL, et al. Relationships between sinus rhythm, treatment, and survival in the Atrial Fibrillation Follow-Up Investigation of Rhythm Management (AFFIRM) study. Circulation2004;109:1509-13. Abstract/FREE Full text
  3. (језик: енглески) Calkins H, Reynolds MR, Spector P, Sondhi M, Xu Y, Martin A, et al. Treatment of atrial fibrillation with antiarrhythmic drugs or radiofrequency ablation: two systematic literature reviews and meta-analyses. Circ Arrhythm Electrophysiol2009;2:349-61. Abstract/FREE Full text
  4. (језик: енглески)Van Gelder IC, Groenveld HF, Crijns HJ, Tuininga YS, Tijssen JG, Alings AM, et al. Lenient versus strict rate control in patients with atrial fibrillation. N Engl J Med2010;362:1363-73. CrossRef
  5. (језик: енглески) Hunter RJ, Berriman T, Diab I, Finlay M, Richmond L, Duncan E, et al. Long term efficacy of catheter ablation for AF: impact of additional targeting of fractionated electrograms. Heart2010;96:1372-8. Abstract/FREE Full text
  6. (језик: енглески) Bhargava M, Di BL, Mohanty P, Prasad S, Martin DO, Williams-Andrews M, et al. Impact of type of atrial fibrillation and repeat catheter ablation on long-term freedom from atrial fibrillation: results from a multicenter study. Heart Rhythm 2009;6:1403-12.
  7. (језик: енглески) Wazni OM, Marrouche NF, Martin DO, Verma A, Bhargava M, Saliba W, et al. Radiofrequency ablation vs antiarrhythmic drugs as first-line treatment of symptomatic atrial fibrillation: a randomized trial. JAMA2005;293:2634-40. Abstract/FREE Full text
  8. (језик: енглески) Khan MN, Jais P, Cummings J, Di BL, Sanders P, Martin DO, et al. Pulmonary-vein isolation for atrial fibrillation in patients with heart failure. N Engl J Med2008;359:1778-85. CrossRefMedline

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Катетерска_аблација&oldid=27441248”