Фибрилација срчаних комора
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Фибрилација срчаних комора лат. Ventricular fibrillation |
|
 ЕКГ снимак Фибрилације срчаних комора |
|
| ICD-10 | I49.0 |
|---|---|
| ICD-9 | 427.41 |
| DiseasesDB | 13798 |
| MeSH | D014693 |
Фибрилација срчаних комора или вентрикуларна фибрилација јесте најтежи облик поремећаја срчаног ритма, као последица несинхрононизованог грчења (контракције) мишића срчаних комора, тако да нема правилне хемодинамике срчано-судовног система што врло брзо доводи до смрти.[1] Фибрилација комора има фаталне последице на хемодинамику циркулације, јер у том стању срце уопште не избацује крв у крвоток, (заправо, срце ради, али је ефикасност равна нули), што изазива општу хипоксију у ткивима и ћелијама. Због престанка напајања мозга крвљу, након 4-5 секунде од почетка фибрилације срчаних комора, настаје несвестица, а кроз неколико минута следи и мождана смрт.
„Фибрилација срчаних комора је „убијање“ срца сопственим електропотенцијалима и струјама, односно »аутоелектрокуција срца«, како је то означио Lowe [2]“
Садржај |
Епидемиологија [уреди]
Изненадни срчани застој је водећи узрок смрти у индустријализованом свету. Најмање једна четвртина свих људи умире због фибрилацијом комора, изазваног срчаног застоја.[3] Према неким истраживањима, ти поремећаји имају значајан утицај на смртност са око 70.000 до 90.000 изненадних срчаних смрти сваке године у Уједињеном Краљевству, а стопа преживљавања је само 2%.[4] Слична ситуација је и у другим високоразвијеним земљама света. Већина смртних исхода, услед фибрилације срчаних комора, најчешће настаје као последица инфаркта миокарда, односно „срчаног удара“,[5][6] али веома често и као последица удара електричном струјом (најчешће струјом учесталости 60 Hz).[3]
Фибрилације, као и остале срчане аритмије обично су ограничене само на преткоморе или само на коморе, и никако не захватају истовремено цело срце, јер су преткоморске и коморске мишићне масе, електрично раздвојене везивним прстеновима око срчаних залистака (валвула), па се зато и одвојено разматрају и терапијски третирају, фибрилације перткомора, од фибрилације комора (које су знатно тежи и озбиљнији поремећај срчаног ритма). Илустрације ради, преткоморске фибрилације могу трајати и више година а да не проузрокују знатнију слабост срца (јер је код њих ефикасност „срчане пумпе“ умањена за 20-30%), док код коморских фибрилација настаје потпуни отказ те исте пумпе праћен престанком кретања крви.[3]
Етиологија [уреди]
Најчешће се фибрилације срчаних комора јављају код;
- инфаркта миокарда, (у око 12% болесника, а од тога у прва 72 часа чак и до 50%). [2]
- кардиомиопатија, са учесталим и мултифокалним екстраситолама („прескакања“) срца,
- феохромоцитома.
- екстрасистола (које потичу из више жаришта-фокуса) најчешћи су продром у развоју фибрилације али и флатера срчаних комора
- тровања, кардиотоксичним лековима, дрогом итд.,
- идиопатска вентрикуларна фибрилација (непознатог узрока) која има инциденцу од око 1% свих ванболничких случајева, као и 3% -9% случајева коморске фибрилације које нису везане за инфаркт миокарда, а 14% свих коморских фибрилације присутан је код болесника млађих од 40 године.[7]
- струјног удара,
- удара грома.
Смртнос због фибрилација срчаних комора је најизраженија у раној фази срчаног удара и износи 22%, и расте у каснијој фази на 75%, због нарушеног стања срчаног мишића (миокарда) и хемодинамских поремећаја.[2] Коморе, у току фибрилације, не могу истиснути крв, која непрестано у њих пристиже, и изазива њихово проширење (дилатацију), што ремети циркулацију у срчаним крвним судовима и драстично слаби снагу контракције (грчења) срчаног мишића, тако да и ако би се појавила регуларна контракција, срце се више неће контраховати.
Патофизиологија [уреди]
Код фибрилација комора, срчани импулси настају у коморама, неправилни су и крећу се насумице. Они најпре надражују један део мишића комора, затим неки други, па неки наредни, да би се импулс поново вратио у део срчаног мишића одакле су кренули - тај процес се непрекидно понавља и не престаје (све до настанка смрти или реанимације-успостављања нормалног ритма). За време фибрилација срца много малих делова коморског мишића се истовремено грчи (контрахује), неусклађено и насумице, па комора не избацују крв или је избацује делимично. Заправо, срце ради, али је ефикасност равна нули. Због тога долази до престанка напајања мозга, па 4-5 секунди од почетка вентрикуларне фибрилације настаје несвестица, а кроз неколико минута следи смрт.
Фибрилацији срчаних комора најчешће претходи електрична и биоелектрична нестабилност срчаног мишића (миокарда) и бројне патохистолошке промене и патофизиолошки процеси.
- Патохистолошке промене; су оштећења ћелијских мембрана и интрацелуларних простора миофибрила исхемичним, токсичним, запаљењским и дегенеративним процесима. У овим процесима нарочито су изражене перинекротичне зоне у исхемијској болести срца са острвцима везивног ткива које је извор електричне нестабилности срца. [2]
- Патофизиолошки процеси; су сложени а често и недовољно разјашњени процеси. Могу бити условљени између осталог поремећајима ацидобазне равнотеже и поремећајима равнотеже течности и електролита. Посебан значај у овом процесу играју повећане вредности катехоламина у крви.[2] У условима као што је исхемија миокарда, могући механизам аритмија је смањења унутарћелијска концентрација К + (калијума), повећан ванћелијска концентрација К +, норадреналина и појава ацидозе.
- Електрокардиограм (ЕКГ). Фибрилација срчаних комора, са на ЕКГ снимку карактерише неједнаким, ундулантним контракцијама, на којима је немогуће идентификовати QRS комплекс који убрзо доводе до тренутног престанка физиолошких срчаних контракција и појаве застоја срца, ако се одмах не интервенише.[1]
Лечење [уреди]
Фибрилација срчаних комора, лечи се применом следећих терапеутских метода;[8]
Дефибрилација срца [уреди]
Дефибрилација срца, је примена контролисаног електричног шока у сврху успостављања нормалног ритма срца. Изводи се применом специјалних медицинских уређаја - дефибрилатора, чије се електроде постављају на грудни кош, или ако је он отворен непосредно на срце. Рана дефибрилација је од виталног значаја и са њом треба започети пре доласка болесника у болницу. Успешност дефибрилације опада по стопи од 10%-15% за сваки минут после почетка фибрилације срчаних комора. Стопа успешности од 75% постиже се код строго надгледаних дефибрилација које су започете у најкраћем могућем времену.[2].
 |
За више информација погледајте чланак Дефибрилација срца |
Масажа срца [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Масажа срца |
Примена антиаритмика [уреди]
За лечење Фибрилација срчаних комора, користе се следећи лекови;
- адреналин, који се некада примењивао интракардијално, данас се апликује у вену, или ендотрахеални тубус, ређе интраосеално
- антиаритмици, Амиодароне или Лидокаин могу помоћи, али, за разлику од преткоморске фибрилације, коморске фибрилације примена ових лекова може остати без одговора.
- натријум бикарбонат.
Референце [уреди]
- ^ а б Антић Р. Увод у електрокардиографску дијагностику, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника Београд, Београд, 1976. стр.153
- ^ а б в г д ђ Ћосић П. В. Ургентна стања у интерној медицини, Нучна књига Београд, 1987. стр.15-23
- ^ а б в г Гајтон А. Ц Медицинска физиологија, Медицинска књига Београд-Загреб, 11. издање, 1990. стр.243-247.
- ^ National Institute for Health and Clinical Excellence Guidelines 2000., Приступљено 02. 12. 2009.((en))
- ^ Myerburg RJ et al. 1995
- ^ Primary Ventricular Fibrillation during Acute Myocardial Infarction, Приступљено 02. 12. 2009.((en))
- ^ Viskin S, Belhassen B (1990). „Idiopathic ventricular fibrillation“. Am. Heart J. 120 (3): 661–71. DOI:10.1016/0002-8703(90)90025-S. PMID 2202193., Приступљено 02. 12. 2009.
- ^ Група аутора Упутство-подсетник. Ургентна стања у унтерној медицини, Катедра за ургентну медицину ВМА Београд, 2000.
