Жива

Из Википедије, слободне енциклопедије
За старословенско божанство види Жива (богиња)
Жива (80Hg)
Au - Hg - Tl
Cd
Hg
Cn
 
Hg-TableImage.png

Hg,80.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода IIB, 6
густина, тврдоћа 13579,04 kg/m3, 1,5
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 200,59 u
атомски радијус 150 (171) pm
ковалентни радијус 149 pm
ван дер Валсов радијус 155 pm
електронска конфигурација [Xe]4f145d106s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 18, 2
оксидациони број 2, 1
Особине оксида средње базни
Кристална структура -
Физичке особине
агрегатно стање течно
температура топљења 234,32 K (-38,78 °C)
температура кључања 629,88 K (356,73 °C)
молска запремина 14,09×10-3 m³/mol
топлота испаравања 59,229 kJ/mol
топлота топљења 2,295 kJ/mol
брзина звука 1.407 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност 2,00 (Паулинг)
1,44 (Алред)
специфична топлота 140 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,04×106 S/m
топлотна проводљивост 8,34 W/(m*K)
I енергија јонизације 1007,1 kJ/mol
II енергија јонизације 1.810 kJ/mol
III енергија јонизације 3.300 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.400 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Жива (Hg, лат. hydragyrum) - је прелазни метал.[1]

Заступљеност[уреди]

Жива је заступљена у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерали живе су:

  • цинобер HgS
  • каломел Hg2Cl2

Особине[уреди]

Жива раствара метале градећи амалгаме. Изузетак су: гвожђе, платина, волфрам и молибден.[2] Поседује велику испарљивост - при температури од 20oC у ваздуху се налази 14 mg Hg m-3 у стању динамичке равнотеже. Праг безбедности живе у ваздуху износи 0,05 mg Hg m-3 ваздуха, зато просута жива представља потенцијалну опасност од тровања.

Примена[уреди]

руда живе

Жива се користи за пуњење термометара, барометара, манометара... Велике количине живе се користе за добијање сребра и злата и за продукцију експлозивних материјала.

Једињења живе такође имају велику примену:

  • Живин(I) хлорид - каломел, користи се у медицини, за прављење електрода и као средство за заштиту биљака
  • Живин(II) хлорид - сублимит, служи као катализатор у органским синтезама, у металургији, као средство за дезинфекцију.
  • Hg(CNO)2 има примену у производњи детонатора.

Ако жива доспе у водену средину, микроорганизми је прерађују тако да настаје металоорганско једињење које се раствара у мастима.

Многе трагичне догађаје су изазвала баш органска једињења живе — на пример у Јапану, Гватемали, Ираку, Пакистану. Сви ти случајеви су били изазвани коришћењем намирница које су биле затроване живом. У Ираку је 1971—1972 помрло преко 3.000 људи због коришћења пшенице која је у себи садржала фенил живе. Уношење алкалних једињења живе у људски организам жива помоћу крвотока долази до можданих ћелија онемогућавајући мозгу долив крви и изазивајући поремећаје у нервном систему.

Катјони живе Hg2+ и Hg22+ имају различите особине.

Катјон Hg22+ припада I групи катјона, а катјон Hg2+ II.

Жива у Србији[уреди]

Налазишта живе има на Авали код Београда и Дели Јовану у Источној Србији.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

}}