Микенска Грчка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Историја Грчке
Coat of arms of Greece.svg

Овај чланак је део серије о
историји Грчке

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Грчке

Микенска цивилизација (око 1600 — 1100 год. п. н. е.) је култура бронзаног доба која је добила назив по археолошком локалитету Микени. За њено откриће заслужан је немачки археолог аматер Хајнрих Шлиман, чијом иницијативом и залагањем је покренут цео подухват 70их година 19. века. године.[1] Археолошким ископавањем Микене открило се да је она поседовала знатно богатство и моћ још негде почетком 18. века п. н. е., мада је било сличних места у копненом делу Грчке (углавном на Пелопонезу) из тог периода за које се исто то може рећи.[2][3] Исто тако, не постоји довољно убедљив доказ да је Грчка тада била политички уједињена, при чему би Микена била њен центар, и чиме би било оправдано име поменуте културе.[4] Оно што се поуздано зна јесте да су носиоци ове културе, које је Шлиман прозвао Микењанима, били део велике индоевропске породице народâ, која се иселила из прапостојбине и раширила по јужној и западној Европи, Индији и Персији. Једна таква група дошла је са севера на територију копнене Грчке око 1900. године п. н. е., успела да завлада њоме претходно покоривши аутохтоно становништво.[5] Према грчкој традицији, та новодошла племена су били Ахајци.[6] Њихова култура суштински се ослањала на минојску културу са острва Крита, будући да су Минојци неко време политички владали и Микеном.[7]

Између 1400. и 1200. године п. н. е. микенска култура је достигла свој највећи зенит, што је константовано на основу броја моћних монархија, чија су седишта била смештена у утврђеним резиденцијама.[5] У то време микенска елита инвестирала је своје богатство у изградњу палатâ и импресивних фортификација широм целе копнене Грчке. Места попут Микене, Тиринта и Мидеје у Арголиди, Пила у Месенији, Глаа и Тебе у Беотији и Вола у Тесалији само су нека од таквих.[4] Микенске палате биле су те које су одржавале везе са источноегејским и блискоисточним цивилизацијима. У почетку су то радиле посредством минојског Крита, да би после одређеног времена, након што су га покориле крајем 15. века п. н. е., преузеле ствар у своје руке.[8]

Али, константно ратовање које се водило између микенских краљевства, а у исто време и са страним освајачима, довело је до пропадања палатâ а самим тим и до дезинтерграције микенске културе што је датирано око 1100. године п. н. е.[9] Истовремено, са разарањем микенске културе наступило је доба дубоке социјално-економске и културне промене у егејском басену (в. Мрачно доба).[10] Упркос томе, микенски митови и легенде преживели су и ову фазу развоја грчке културе, и то пре свега захваљујући усменом предању.[7]

Микена[уреди]

Један од највећих центара високе културе која се распростирала територијом континенталне Грчке у раздобљу 17 — 13. века п. н. е. била је Микена. Предања из потоњих времена сведочила су о богатству и моћи Микене. Хомер је зове »богатом златом«.[11]

Оче Диве, Ајант нек добије коцку ил’ синак

Тидејев ил’ сам краљ Микене богате златом![12]

***

Још два јуначка копља са меденим оковом оштра
узме Агамемнон, а с њих до небеса далеко
сјала се мед. Тада загрме Атена и Хера
одајућ’ пошту краљу Микене богате златом.[13]

Илијада, Хомер

Откопавање Микене први је започео Шлиман 1874. године. Он је 28. новембра 1876. године послао чувени телеграм ондашњем грчком краљу Ђорђу у којем је саопштио да је пронашао Агамемнонову гробницу.[14] У ствари, радило се о томе да је на западној падини микенског брега, десно од Лављих врата, откривено шест гробница (тзв. »круг гробова A«), у којима је сахрањено деветнаесторо особа (9 мушкараца, 8 женâ и двоје одојчади), и које датирају око 1550 — 1450. године п. н. е. (познохеладски I — II B период).[15][16] Предмети пронађени у њима били су изузетно драгоцени. Поред пет златних масака, међу којима је и она за коју је Шлиман веровао да је припадала Агамемнону, нашло се још и свакојаког накита (огрлице, круне, прстење, наруквице), десетине бронзаних рапира са орнаменталним јабучицама и тешких копаља, пет кратких бодежа украшених сценама из лова у злату, сребру и црном емајлу, безброј ћилибарских перли и много тога сличног. Стил у којем су многи од поменутих предмета израђени указује на утицај са Крита, али је он реинтерпретиран на аутохтони начин.[17][18]

Међутим, неких педесет метара северозападно од претходно поменуте гробнице, тачније на једном платоу опасаном дебелим зидом киклопске градње, 1952. године нађено је и откопано још 24 гробова (тзв. »круг гробова B«).[19] Грнчарија и остали налази нађени у гробовима указују на то да је ова гробница била у употреби од 1650 до 1550. године п. н. е. (познохеладски I период).[20] За разлику од раније поменутог »круга гробова А«, где је преовлађивало посуђе од бронзе, сребра и злата, у овом кругу гробова преовлађивали су судови од керамике (нарочито пехари).[21]

Референце[уреди]

  1. ^ Sacks, Murray, Brody, н. д., 215
  2. ^ Sansone, н. д., 1
  3. ^ Hooper, н. д., 41
  4. ^ а б Hall, н. д., 41-2
  5. ^ а б Duiker & Spielvogel, н. д., 76
  6. ^ Struve, н. д., 15
  7. ^ а б „Микена & Микењанин“ у: Енциклопедија Британика, Књ. 5., Београд 2005.
  8. ^ Webster, н. д., 284
  9. ^ Perry, Jacob, Chase, Jacob, н. д., 52
  10. ^ Struve, н. д., 69
  11. ^ Struve, н. д., 46
  12. ^ Hom. 7. 5.
  13. ^ Hom. 11. 2.
  14. ^ Mylonas, н. д., 3
  15. ^ Struve, н. д., 48
  16. ^ Fields & Spedaliere, н. д., 25
  17. ^ Orrieux & Pantel, н. д., 17
  18. ^ Waldman & Mason, н. д., 544
  19. ^ Hall, н. д., 41
  20. ^ Budin, н. д., 49
  21. ^ Wright, н. д., 25

Литература[уреди]

  • David Sansone, Ancient Greek civilization, Oxford 2004.
  • Philip J. Adler, Randall L. Pouwels, World Civilizations. Since 1500, Stamford 2007.
  • Finley Hooper, Greek realities. Life and thought in ancient Greece, Detroit 1978.
  • David Sacks, Oswyn Murray, Lisa R. Brody, Encyclopedia of the ancient Greek world, New York 2005.
  • William J. Duiker, Jackson J. Spielvogel, The Essential World History, Stamford 2006.
  • Marvin Perry, Margaret C. Jacob, Myrna Chase, James R. Jacob, Western Civilization. Ideas, Politics, and Society, Stamford 2008.
  • Jonathan M. Hall, A history of the archaic Greek world. Ca. 1200-479 BCE, Malden, Oxford & Carlton 2007.
  • V. V. Struve, Stara Grčka, Sarajevo 1962. (превод на ((sh)) — Нина Кожемјакин)
  • Хомер, Илијада, Београд 1998. (превод на ((sh)) — Милош Н. Ђурић)
  • T. B. L. Webster, From Mycenae to Homer. A study in early Greek literature and art, London 1977.
  • George Emmanuel Mylonas, Ancient Mycenae. The capital city of Agamemnon, Princeton 1957. * Nic Fields, Donato Spedaliere, Mycenaean citadels c. 1350-1200 BC, Oxford 2004.
  • Carl Waldman, Catherine Mason, Encyclopedia of European peoples, Vol. 1, New York 2006.
  • Stephanie Lynn Budin, The ancient Greeks: new perspectives, Santa Barbara 2004.
  • James C. Wright, The Mycenaean feast, Athens 2004.

Спољашње везе[уреди]