Конрадин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Конрад V

Конрад V
Конрад V

Датум рођења 25. март 1252.
Место рођења Ландсхут
Датум смрти 29. октобар 1268.
Место смрти Напуљ
Порекло и породица

Конрадин или Конрад V или Конрад Млађи (нем. Conradin; Ландсхут, 25. март 1252Напуљ, 29. октобар 1268) је био краљ Сицилије (12541268), титуларни краљ Јерусалима (1254—1268) и војвода Швапске. Син је немачког краља Конрада IV. Његовом прераном смрћу у узрасту од само 16 година окончава се легитимна Хоенштауфеновска линија.

Млади краљ дечак[уреди]

Пошто је изгубио оца растао је на двору свог ујака и старатеља Лудвига II, војводе горње Баварске. Рођаци из краљевске куће на Кипру владали су Јерусалимом као регенти. На Сицилији је као регент владао очев полубрат Манфред Сицилијански.

Папе су наставиле са својом политиком мржње према Хоенштауфовцима. Папа Иноћентије IV је тако покушавао да преда Сицилију некоме другоме, а папа Александар IV наставља ту политику и нуди Хоенштауфовске поседе у Немачкој краљу Кастиље. Истовремено забрањује избор Конрадина за краља Немачке.

Карл I Анжујски постаје краљ Сицилије[уреди]

Први позив Конрадину, односно његовом ујаку као старатељу дошао је 1258. године. Позвали су га гвелфи јер је Манфред Сицилијански крунисан као краљ Сицилије на темељу гласине да је Конрадин умро. Лудвиг II Баварски је одбио да крене у Италију.

Папа Клемент IV је позвао Карла I Анжујског да помогне против Манфреда, па ће постати краљ Сицилије. При томе је Карло I Анжујски обећао да неће никад ујединити то краљевство са Светим Римским царством и да се неће мешати у послове цркве. Карло I Анжујски убија Манфреда и заузима јужну Италију.

Рат против Анжувинаца за ослобођење Италије[уреди]

Гибелински градови се због тога обраћају Конрадину да им помогне у ослобађању Италије. Конрадин долази у Верону и полаже право да буде краљ Сицилије.

Конрадин је добио следбенике по целој Италији. Рим, Павија, Пиза и Сијена га срдачно дочекују. Недостатак новца, одустајање његовог ујака Лудвига и претње од папе су тиме биле анулиране. Током 1267. започиње борбу против Анжувинаца. Већина Сицилије се побунила против власти Анжувинаца. Само су Палермо и Месина остали лојални Анжувинцима. Побуна против Анжувинаца се раширила и на Калабрију и Апулију. Црква је на то екскомуницирала Конрадина новембра 1267. године. Међутим Конрадин побеђује Карла I Анжујског, а јула 1268. улази у Рим.

Пораз и погубљење[уреди]

Конрадин је сакупио вишенационалну војску, у којој је било Шпанаца, Италијана, Римљана, Арапа и Немаца. Дошло је до одлучне битке код Таљакоца 23. августа 1268. године. Током битке изгледало је да ће Конрадин победити. Међутим грамзивост његових војника и изненадни напад противника доносе победу Карлу I Анжујском. Конрадин је успео побећи до Рима, али близу Рима је ухапшен и предан Карлу I Анжујском, који га затвара заједно са Фридрихом Баденским у замак дел Ово у Напуљу. Осуђен је као издајник, па му је 29. октобра 1268. одрубљена глава.

Крај династије Хоенштауфен[уреди]

Његовом прераном смрћу у 16. години живота окончава се законита Хоенштауфеновска линија. Краљевство Сицилије прелази у руке Карла I Анжујског, али побуна звана Сицилијанска вечерња 1282. доводи Петра III Арагонског на власт на Сицилији. Анжувинци су задржали јужни део Италије, односно Напуљско краљевство.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Конрадин