Павија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 45° 11′ СГ Ш, 9° 9′ ИГД

Павија
Pavia

Piazza della Vittoria, Pavia.jpg
Главни трг у Павији, Трг Победе

Грб
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Ломбардија
Становништво
Становништво 70.207
Густина становништва 1.133 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°10′00″N 9°09′00″E / 45.183333, 9.15
Надморска висина 77 м
Површина 62 км²
Павија на мапи Италије
{{{alt}}}
Павија
Павија на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Алесандро Катанео
Веб-страна www.comune.pavia.it

Павија (итал. Pavia) је град у северној Италији. Град је средиште истоименог округа Павија у оквиру италијанске покрајине Ломбардија.

Павија је најпознатија као историјска престоница средњовековне лангобардске државе.

Природне одлике[уреди]

Павија се налази свега 40 км јужно од Милана, у средишњем делу Падске низије. Град се развио на северној обали реке Тићино, свега пар километара од њеног ушћа у већу реку По. Стога се може рећи да је Павија одувек била речна лука града Милана. Град се налази у равничарском крају, познатом по веома развијеној пољопривреди (вино, пиринач, житарице и млечни производи).

Историја[уреди]

Стари мост на реци Тићино је симбол Павије
Торњеви Павије
Велика аула Универзитета у Павији

Павија се у римско доба називала Тикинум (лат. Ticinum) и представљала је значајно војно упориште у доба Римскога царства. Ту је Одоакар 476. године победио Флавија Ореста након дуге опсаде. Одоакар је казнио град и потпуно га уништио, јер је помагао његовога противника. Орест је побегао до Пјаченце, где га је Одоакар нашао и убио и после тога је свргао његовога сина Ромула Августула. Тај догађај се сматра падом Западнога римскога царства.

У средњем веку име за град је било Папиа (лат. Papia), што је вероватно повезано са папом. Име града је еволуирало до Павија. Под Остроготима Павија је постала утврђење и њихово последње упориште у борби против византијског генерала Велизара. Након лангобардскога освајања Павија је постала њихова престоница - столно место Лангобардске краљевине. Карло Велики је после опсаде заузео Павију јуна 774. године и тада је пала лангобардска краљевина. Павија је остала престоница локалне краљевине и средиште где су се крунисали краљеви.

У 12. веку Павија је постала самостални град. За време политичке борбе гвелфа и гибелина Павија је била средиште гибелина. Деломично је то било и због тога јер је оближњи Милано био стални ривал Павије. Припадала је Ломбардском савезу градова против царске власти. Павија је следећих векова била значајан град. Устала против преимућства све јачег Милана, али коначно је морала 1359. године признати власт Висконтија, владара Миланског војводства. Под Висконтијима Павија је постала интелектуално и уметничко средиште. Тако је 1361. г основан Универзитет у Павији.

Битка код Павије 1525. године била је битка између Француске (удружене са папом) против Карла V, цара Светога Римскога Царства и краља Шпаније. Павија је током тих Италијанских ратова била на царској (и шпанској страни). У бици код Павије је заробљен француски краљ Франсоа I и Павија се отада до 1713. д. налазила под влашћу шпанских Хабзбурга. После тога Павијом су владали аустријски Хабзбурзи до 1796. године, а онда је Павију заузела Наполеонова француска војска. Поново је од 1815. године до 1859. године под влашћу Хабзбуршке царевине.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 71.142 становника.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
85.029 76.962 71.214

Павија данас има преко 70.000 становника, махом Италијана. Током протеклих деценија у град се доселило много досељеника из иностранства, највише са Балкана.

Градске знаменитости[уреди]

  • Чертоза или картузијански манастир основан 1396.
  • Катедрала основана 1488., а завршена 1898. Висока је 97 метара и тређа је по висини у Италији после катедрале Светога Петра и катедрале у Фиренци
  • Сан Михел Мађоре, романескна црква је одличан пример ломбардско-романичке архитектуре у Ломбардији. налази се на месту где је пре тога постојала ломбардска црква. Уништена 1004. црква је поново изграђена 1154. У тој цркви је крунисан Фридрих Барбароса 1155.
  • Базилика Сан Пјетро ин Сјел Доро, која постоји од 6. века.
  • Велики утврђени Висконтијев замак, изграђен 1360.
  • Универзитет у Павији, основан је 1361.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Павија