Месина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Месина
Messina

Messina 2003.JPG
Панорама Месине

Застава
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Сицилија
Становништво
Становништво 243.252
Агломерација 500.000
Густина становништва 1151,60 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 38°10′00″N 15°33′00″E / 38.183333, 15.55
Надморска висина 3 м
Површина 211,23 км²
Месина на мапи Италије
{{{alt}}}
Месина
Месина на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Ђузепе Бузанца
Поштански код 98100
Позивни број 090
Веб-страна www.comune.messina.it

Месина (итал. Messina, на месном говору, Missina) је познати град у јужној Италији. Месина је трећи по величини град на Сицилији и највећи град и управно средиште истоименог Округа Месина.

Месина је позната по изузетно разорном земљотресу који је разорио град 1909. године. Он се сматра најразорнијим земљотресом у Европи у 20. веку.

Порекло назива[уреди]

Месински мореуз - поглед са брда изнад Месине
Поглед на средиште града и његову луку
Месина пре земљотреса

Месина је добила назив по грчком граду Месини на Пелопонезу у 5. веку п. н. е. Првобитни облик је био Месене, који се временом променио до данашњег облика.

Природне одлике[уреди]

Месина се налази у јужној Италији. Од престонице Рима град је удаљен око 700 км јужно, а од Палерма 230 км источно. Најближи већи град је Катанија, смештена 90 км јужније.

Рељеф: Месина се развила у близини истоименог Месинског мореуза, који Сицилију одваја од остатка Италије. Стога град лежи у крајње западном делу Јонског мора. Изнад града стрмо се дижу планине Пелоритани. Вулкан Етна удаљен је око 70ак км југозападно од града. Треба истаћи и велику сеизмичност подручја, па је град током историје задесило више јаких земљотреса.

Клима: Клима у Месини је средоземна.

Воде: Месина је смештена у крајње западном делу Јонског мора. Неколико километара северније од града налази се истоимени Месински мореуз, од којег ка северу почиње Тиренско море.

Историја[уреди]

Стари век: Месину су основали стари Грци у 8. веку п. н. е. под првобитним називом Занкле, у значењу „коса, косина“, јер је облик луке био овакав. у 5. веку п. н. е. град мења име у данашње. 264. п. н. е град је пао у римске руке. Током старимског раздобља град је био познат по важном светионику.

Средњи век: После пропасти старог Рима град мења више господара у следећим вековима. Прво град заузимају Готи, а 535. г. Византинци. Град касније преузимају Арабљани-Сарацени и у њиховом поседу Месина остаје до 1061. године Нови господари били су Нормани, који основају државу на југу данашње Италије, која је трајала неколико следећих векова - Краљевство Сицилија. У ово време град поново постаје хришћанско средиште. Гради се много цркава и градских палата.

Нови век: Током неколико векова постојања Краљевство Сицилија имало је неколико владарских кућа на челу - Нормани, Анжујци, Арагонци, Савоја, Хабзбурговци, Бурбони. Град је 1783. године погодио тежак земљотрес, али се град релативно брзо опоравио. Становници Месине су били веома бунтовни током 19. века, а посебно 1848. године када су избили нереди у циљу уједињења Италијана у једну државу. То се десило 12 година касније. Месина 1860. године улази у састав Краљевине Италије. После уједињења државе Месина постаје важна лука и трговиште, посебно познато по великим сајмовима. Међутим, 1909. године град је поново погођен земљотресом, у коме је живот изгубило око 60.000 грађана. Овај земљотрес е смазтра најразорнији у европској историји 20. века. Пар деценија је требало да се град поново дигне на ноге, али је Месина, као и цела јужна половина земље, неразвијенија од италијанског севера. Вишевековни јаз Југа и Севера ни данас није превазиђен, па су становници Месине и даље осетно сиромашнији од становника већих градова на северу Италије.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 242.503 становника.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
260.233 231.693 252.026

2008. године. Месина је имала преко 240.000 становника, 2 пута више у односу на почетак 20. века. Последњих година број становника у граду расте.

Град данас има приметан удео имигрантског становништва, највише из северне Африке, Латинске Америке и источне Европе.

Градске знаменитости[уреди]

Како је Месина имала велике земљотресе у својој историји град нема много историјског наслеђа. Већина градских амбијената и грађевина је везана за 20. век. Само неколико кључних здања је обновљено у матичном руху после земљотреса 1909. и тако сачувано. Најпознатије грађевине у граду су:

  • Градска катедрала из 12. века,
  • Црква Анунцијата деји Каталани, из 13. века,
  • Црква Санта Марија дељи Алемани, из 13. века,
  • Палата Калапађ, из 18. века,
  • Порта Грација, градска капија из 16. века,
  • више лепих фонтана из 16. и 17. века,

Привреда[уреди]

Градском привредом доминира индустрија, а становници Месине раде у луци, бродоградилиштима, прехрамебној индустрији, индустрији прераде метала, као и хемијској индустрији. Околина је позната по гајењу јужног воћа.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Istat demographic balance 2010, Приступљено 12. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]