Корисник:Плава Купина/песак
Станислава Сташа Зајовић (рођена 25. јануара 1953. године у Никшићу) је феминисткиња и активисткиња за мир и људска права. Једна је од оснивачица и координаторка београдске невладине организације Жене у црном. Значајна је по свом активистичком раду, едукативним пројектима, као и бројним текстовима, учешћу на међународним и регионалним конференцијама о важним друштвеним питањима, те номинацијама и освијеним наградама и признањима за свој рад.
Биографија[уреди | уреди извор]
Сташа Зајовић је 1997. године дипломирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду, где је студирала романску групу језика. Служи се италијанским, шпанским и енглеским језиком, од којих прва два користи течно. [1]
У току ратова у Југославији, 1991. постаје једна од оснивачица београдске невладине организације Жене у црном, у оквиру које учествује у многим антиратним демонстрацијама и перформансима усмереним против милитаризма, национализма и фундаментализма. [2] Учествовала је и у уличним акцијама помагања женама избеглицама и жртвама силовања у рату. [3]
Као истакнута активисткиња и неко ко се залаже за кажњавање ратних злочина, била је мета вишеструких физичких напада екстремних националиста [2], као и административних забрана. [4]
Имала је значајну улогу у многим друштвеним мрежама, коалицијама, конференцијама. Написала је многе чланке о феминистичким питањима попут улоге жена у рату, као и о мировној политици и међународној солидарности. Покретала је бројне едукативне програме. Написала је две књиге. Подржава идеју грађанске непослушности.
"И управо је Сташина "прича", док мирно стоје у Кнез Михаиловој улици са размотаним транспарентом - Стоп рату: Антимилитаризам - наш избор; Стоп касетној муницији; Никада нећемо заборавити геноцид у Сребреници или када са породицама жртава оде у Ораховац на комеморацију Србима страдалим у нападу Ослободилачке војске Косова (ОВК) 1998 - таква да објашњава у потпуности њен антиратни ангажман и мото организације - Увек непослушна." [5]
Активизам[уреди | уреди извор]
Активистичко искуство Сташе Зајовић: [1]
- Од 1985. до 1991/92. године се бавила следећим активностима: активизмом у феминистичкој групи Жена и друштво у Београду; оснивањем СОС телефона за жене и децу жртве насиља, Београдског женског лобија, Женског парламента у Београду, Цивилног покрета отпора; такође је била и активисткиња Центра за антиратну акцију у Београду
- 1991. године је била једна од оснивачица феминистичко-пацифистичке групе Жене у црном
- Рад у групи Жене у црном: Сташа Зајовић је активна учесница у свим антиратним ацијама, перформансима, мировним протестима и другим видовима уличних активности од 1991. године
- Од 1993. до 1996. се интензивно волонтерски бавила помагањем у неколико избегличких кампова у Србији
- Током деведесетих и раних двехиљадитих година је учествовала у следећим женским мировним мрежама: Међународна мрежа Жена у црном/Међународна мрежа женске солидарности против рата, Мрежа за приговор савести у Србији, Мрежа Жена у црном Србије, Женска мировна коалиција
Библиографија[уреди | уреди извор]
Сташа Зајовић је ауторка многих есеја, чланака и слично, како у локалним, тако и у међународним медијима. Неке од тема у њеним радовима су: жене и политика, репродуктивна права, рат, женски отпор рату, и тако даље. [1]
Писала је, између осталог, за зборник Жене за мир, као и за Women-s Health Journal и Women For Peace. [1]
Учешће на међународним конференцијама[уреди | уреди извор]
Учествовала је на бројним значајним конференцијама, међу којима су оне у Алтернативним форумима Организације уједињених нација, War Resisters International, Европском конгресу мира и Европском парламенту, као и Развојном фонду Организације уједињених нација за жене (УНИФЕМ). [1]
Важно је и њено чланство у међународним телима попут Саветодавне групе УНИФЕМ-а, као и у Извршном савету Глобалне мреже за репродуктивна права (чије је седиште у Амстердаму). [1]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
Неке од значајних награда и номинација: [1]
- Миленијумска награда за мир, УНИФЕМ (награда је уручена Женама у црном 2001. године)
- Почасна грађанка Тутина/Санџак (2004)
- Почасна грађанка Гранаде (2004)
- Номинација "1000 жена за Нобелову награду за мир" (2005)
- Номинације за личност године листа Данас (2005 и 2007)
Још награда: [6]
- Награда "Освајање слободе" (2022)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е „CV Staša Zajović - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Приступљено 2022-11-15.
- ^ а б Stange, Mary Zeiss; Oyster, Carol K.; Sloan, Jane E. (2011-02-23). Encyclopedia of Women in Today's World (на језику: енглески). SAGE Publications. ISBN 978-1-4129-7685-5.
- ^ Rivas, Rosa (1993-04-26). „"Las Mujeres de Negro ejercemos la desesperación activa"”. El País (на језику: шпански). ISSN 1134-6582. Приступљено 2022-11-15.
- ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Staša Zajović: Otrovom nacionalizma se sprečava pobuna | DW | 05.10.2019”. DW.COM (на језику: српски). Приступљено 2022-11-15.
- ^ „Staša Zajović: Uvek neposlušna - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2019-09-20. Приступљено 2022-11-15.
- ^ „Aktivistinja Stanislava Staša Zajović dobitnica nagrade "Osvajanje slobode" - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2022-09-24. Приступљено 2022-11-15.