Ораховац

	Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст.

Ораховац

Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Призренски
Општина	Ораховац
УНМИК	Ораховац
Становништво
Положај
Координате	42°23′58″N 20°39′17″E / 42.3994, 20.6547
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	477 m
Ораховац Ораховац на мапи Србије
Остали подаци

Координате: 42° 23′ 58" СГШ, 20° 39′ 17" ИГД

Ораховац (алб. Rahovec) је насеље и седиште општине Ораховац на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.

Први писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој Гори. Сачуван је један запис у коме стоји да "6. априла 1897. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву“.

Пред бомбардовање 1999. године у Ораховцу је живело око три хиљаде Срба, данас, 2012. године, их је тек око четири стотине, окупљених у махали око цркве Успење Пресвете Богородице. Ораховац је град у коме су Срби најпре од свих места на Косову и Метохији доживели погром албанских терориста. Ни данас нису откривени земни остаци свих киднапованих и убијених.

Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Св. Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године. У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неолико старих српских гробова са надгробним плочама.