Корисник:Crveni Krst/песак

Црвени Крст (Врачар)

Црвени Крст или једноставно само Крст је урбано насеље, део града Београда. Налази се на Врачару (већим делом) и на Звездари (део Ђерма).

Локација

Поглед на Врачар са једне од зграда на Црвеном Крсту

Црвени Крст је стациониран у источном делу општине Врачар и западном делу општине Звездара. Црвени Крст се граничи са Чубуром на западу, Каленић пијацом на северозападу, Ђермом на северу, Липовим Ладом на североистоку, стадионом ФК Обилић на истоку и Лекиним брдом на југу.

Историја

Споменик који је подигла Српска православна црква по налику на крст који је поставио Глигорије Возаревић

1595. године Османлијски велики везир Синан Паша спалио је мошти првог српског архиепископа Светог Саве негде на територији данашњег Врачара али након два века списи о тачном месту овог догађаја су нестали. Прва опција која се на крају показала као нетачна је да се десило на највишем делу Врачару, на месту где се данас налази Храм Светог Саве. Српски писац и историчар Глигорије Возаровић (1790-1848) ставио је дрвени крст на месту где се налази данашњи трг на Црвеном Крсту како би означио тачну локацију. Постоје верзије које говоре о томе да су мошти Светог Саве спаљене на Ташмајдану али ове тврдње никад нису доказане. Возарев крст како је касније прозван је први званични споменик у историји града Београда и у време када је стављен представљао је симбол независности од Османског царства. Српска Православна Црква је касније дигла прави споменик где се и дан данац стоји Возарев крст. Многи људи овај део Врачара и називају Возарев уместо Црвени Крст који са популацијом од 12,736 становника (2002) чини један од најгушће насељених делова Београд. На Црвеном Крсту се налазе и два значајна црквена објекта а то су православна црква Светог Покрова Пресвете Богородице и католичка црква Светог Антонија. Црква Пресвете Богородице је пројектована од стране познатог архитекте Момира Коруновића а саграђена је 1932-33. Саграђена је у Византијском стилу али су приметни и елементи Римске градње као што је купола цркве. Цркву Светог Антонија пројектовао је Јоже Плечник 1928-1932 по узору на Бечку архитектуру. Ова црква је иначе једина грађевина у Србији која је саграђена под благим нагибом ка истоку.

Карактеристике

Део Црвеног Крста који припада Врачару по попису из 2002. има популацију од 12,736 становника, док цео Црвени Крст (заједно са делом који припада Звездари) има популацију од 13,748 становника. Трг на Црвеном Крсту је протеклих година претворен у окретницу аутобуса 83, као и тролејбуса 22Л. Трг је окружен улицама Милешевска, Војводе Шупљикца, Бранка Крсмановића, Јована Рајића и Жичком улицом. Док две линије имају окретницу на Црвеном Крсту постоји четири тролејбуса које пролазе кроз Црвени Крст, а то су линије 19,21,22 и 29. Северним делом дуж Булевара Краља Александра пролазе трамвајске линије 5,6,7 и 14. У јужном делу Црвеног Крста дуж Јужног булевара пролазе аутобуске линије 46 и 55. Будућа линија 1 београдског метроа би требала да има станицу на Црвеног Крсту. Атракција која привлачи доста људи у овај део града је Београдско Драмско позориште саграђено 1948. године, потпуно реновирано 2003. Насеље је познато и по кошаркашком клубу Раднички које је било шампион државе 1973 и освајачи државног Купа 1976. Други битни објекти су спортски центар Врачар.

У књижевности

На премијери филма Битка на Неретви на платну Београдског драмског позоришта

Писац Лале Вујадиновић написао је књигу Крсташи - Чубурци која говори о разним дешавањима овог дела Београда као и о многим познатим личностима које су ту одрасле. Једни од познатијих људи овог краја су свакако Велимир Бата Живојиноћ, Драган Николић, Зоран Христић, Душан Прелевић Преле, Душан Дуда Ивковић и многи други чије је одрастање као и разне невоље у које су као деца упадали писац до детаља препричао.