Корисник:Jasmindjukic/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
милан миша мартиновић
Милан Миша Мартиновић
Лични подаци
Датум рођења(1931-08-02)2. август 1931.
Место рођењаВелико Градиште,  Краљевина Југославија
Датум смрти3. децембар 2007.(2007-12-03) (76 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија

Милан Миша Мартиновић (Велико Градиште, 2. август 1904Београд, 3. децембра 2007), српски сликар и графичар, и члан Српске академије наука и уметности.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен 02.08.1931. у Великој Градишти . Од своје ране младости живи и ради у Београду и  Ваљеву. Завршио редовне студије на Академији Примењене Уметности - одсек Примењене графике 28.06.1959 године у Београду. Тадашни ректор је био Ђорђе Андрејевић Кун

Завршио постдипломске студије 1962. на факултету Примењене уметности у Београду .

Истакнути београдски дизајнер Милан Миша Мартиновић , дугогодишњи сарадник Модерне галерије и Издавачког предузећа „Колубара” где је и био ликовни уредник „Колубариних” издања. Миша се са нарочитим успехом бавио ликовном опремом књига, у том својству потписивао је и сва издања Издавачког предузећа (друштва) „Колубара”.

У Ваљево га је довело друговање из студентских дана на београдској Ликовној академији, почетком шездесетих година, са сликаром Љубом Поповићем. Имали су заједнички атеље „Кула” на једној од стамбених зграда у близини престоничке железничке станице.

Аутор првог знака Студија Б.

Аутор идејног решења заштитног знака Скадарлије (Шешир, штап и ружа).

Аутор поштанске маркице за Олимпијаду Минхен 1972 године.

Аутор пригодне коверте СПС-Планика 1972 године.

Аутор поштанске маркице „ Дечија недеља“ 1961 године.


У Модерној галерији у Ваљеву ликовно је опремао све каталоге и плакате за изложбе од њеног оснивања пре 20 година па до своје смрти.

Творац је специфичног ћириличног писма „ваљевчица” коју су највише користили Агенција „Ваљевац” и Ваљевска гимназија.

Преминуо је 03. децембра 2007. године, у Београду, у 76-ој години живота.

Признања[уреди | уреди извор]

У току живота и рада Милан Миша Мартиновић је добио многа признања, а најзначајнија су:

Награде[уреди | уреди извор]

  • Мартиновић Милан, графике, 11-20.4. 1965. изложба у графичком колективу
  • Октобарски салон 1964. године
  • Награда УЛУСа,  за рад „Госпођица II - бакропис" 1966. године
  • Захвалница града Бања Лука за донацију радова за помоћ после земљотреса 1969. године
  • Захвалница друштва за борбу против рака 1966. године
  • Захвалница за учешће у акцији „Помоћ старим лицима“ у организацији Београдске хронике и Сава Центра 1981. године
  • Годишња награда улупудуса 1984. године
  • Захвалница за учешће у акцији у изградњи дома за децу без родитеља на Вождовцу 1987. године
  • Повеља Јежа за изузетну ауторску сарадњу и допринос угледу „Јежа“ 1985. године

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Драган Стојковић, Роман Веховец (1990). „Мартиновић Милан”. Арт Адресар Србије (на језику: (језик: српски)). ФОРУМ, 21000 Нови Сад , Војводе Мишића 1. стр. страница 123. ISBN 86-7583-001-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]