Корисник:Lukart132/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Хало
Жанр(ови)Пуцачина из првог лица (главни серијал)

Стратегија у реалном времену (Halo Wars серијал)

Твин-стик шутер (Spartan Assault серијал)

Аркадне игре (Halo: Fireteam Raven)
Развијач(и)Bungie

Ensemble Studios

343 Industries

Creative Assembly
Издавач(и)Xbox Game Studios
ПлатформеXbox

Microsoft Windows

macOS

Xbox 360

Windows Phone

iOS

Xbox One

Аркаде

Xbox Series X/S
Прва играHalo: Combat Evolved
Новембар 15, 2001
Последња играHalo Infinite
Децембар 8, 2021

Хало (енгл. Halo) је војна научнофантастична видео игра и медијска франшиза коју је направио Банџи (енгл. Bungie). Франшизу тренутно управља и развија компанија 343 Industries, а у власништву је Xbox Game Studios. Централни фокус франшизе се заснива на искуствима Мастер Чифа (енгл. Master Chief), једног из групе супервојника под кодним именом Спартанци (енгл. Spartans) и његовог сапутника, вештачке интелигенције, Кортане.

Оригинална трилогија је центрирана око међузвезданог рата између човечанства и алијансе ванземаљаца под називом Ковенант. Ова алијанса, предвођена религиозним лидерима под називом Пророци, штује древну цивилизацију познату као Гласници (енгл. Forerunners) која је нестала у борби са паразитским Флодом. Хало стројеви су група огромни, настањивих, прстенастих супероружја које су направили Гласници како би уништили Флод али Ковенант је погрешно схватио ове стројеве као религиозне артефакте, који ће их када се активирају транспортовати на Велики Пут да упознају Гласнике. Ови стројеви су слични Орбиталима из новела Култура Ијана М. Банкса и у мању руку концепт аутора Ларија Нивена Прстенасти свет.[1][2][3][4] Најновија игра, Halo Infinite, изашла је 2021. године.[5]

Игре у серијалу су веома успешне и сматрају се да су оне Иксбоксове "убитачне игре" (енгл. killer app).[6] Ово је довело до настанка термина "Хало убица" којим се описују игре на конзолама за које се сматра да су боље од Халоа.[7] Са великим успехом прве игре Halo: Combat Evolved и Мајкрософтових маркетиншких кампања, даљи наставци су довели до рекордних продаја.[8][9][10] До 2015. године, игре су продале преко 65 милиона копија широм света и допринеле скоро 3.4 милијарди долара профита.[11][12][13] Од фебруара 2021, бројка продатих копија порасла је на 81 милиона.[14] Хало франшиза је постала једна од медијских франшиза са највећом зарадом свих времена. Овакве продаје су довеле да се франшиза прошири на остале медије; Хало свет се сада простире на најпродаваније новеле, графичке новеле, стрипове, кратке филмове, анимиране филмове, филмове као и друге лиценциране продукте.

Радња игре[уреди | уреди извор]

Пре стотину хиљада година, "Мантија одговорности" је припадала Гласницима. Међутим, Претходници су хтели да склоне толику моћ из руку Гласника и да је дају човечанству. Из одмазде, Гласници су истребили Претхнодике. Један од последњих Претходника је испустио спору у нади да ће се размножити и спасити Претхондике. Спора се веома брзом проширила, међутим, уместо што је стварала Претходнике, спора је направила паразит познат као Флод. Гласници су се борили против Флода, који се ширио тако што је инфицирао свако живо биће и тако је прегазио већину галаксије Млечни пут. Пошто им је понестајало опција, Гласници су направили Хало стројеве - прстенасте мегаструктуре и оружја као последња опција који ће уништити сав живот у галаксији и заустивити Флод. Пошто више нису могли да одлажу, Гласници су активирали прстенове и тако су нестали.[15]

После скоро стотину хиљада година касније у 26. веку, човечанство је, под окриљем Свемирске Команде Уједињених Нација или скраћено СКУН (енгл. UNSC), колонизирало многе светове захваљујући развоју путовања који је бржи од светлости, такозвани слипспејс. Тензије између владе и колонија које су захтевале независност довеле су до жестоких сукоба. СКУН је финансирао Спартан-II пројекат који ће створити групу побољшаних супервојника, чија је сврха била да ове устанке угуши тајно.[16] Године 2525. људске светове је напала теократска алијанска ванземаљаца под називом Ковенант, чије вођство је прогласило човечанство јеретицима и увредом за њихове богове Гласнике и тако је почео нихов геноцидан рат. Ковенант је имао супериорнију технологију и велику бројчаност која се показала веома ефективна у борбама. Спартанаца је било превише мало да би преокренули исход рата у корист човечанства. Након Ковенантовог напада на планету Рич, последње упориште СКУН-а пре Земље, Мастер Чиф Џон-117 је један од последњих преосталих Спартанаца.

Мастер Чиф и Кортана су били инструментални у уништавању Хало прстена како би застувили Ковенант и претњу Флода. Ковенант је захватио грађански рат након што је раса Сангхили избачена, где су многе расе схватиле да је њихова вера заправо лаж. Бивши обешчашћени Сангхили командир Ковенанта познат као Арбитер, заједно са остатком своје расе, помогао је људима да униште Ковенант и зауставе њеног лидера, Истину, од активирања Хало строја преко Арка. Рат између људи и Ковенанта се завршио, међутим нови конфликти су почели да настају широм галаксије.

У послератном периоду, СКУН је направио нову генерацију Спартанаца и тензије између СКУН-а и колонијских устаника се наставио. Гласник познат као Дајдакт се вратио да успостави превласт над човечанством, међутим заустивили су га Мастер Чиф и Кортана за коју се сматрало да је нестала након сукоба. Кортана је преживела кроз гласнички репозиторијум знања познат као Домен, преко кога је успела да се ослободи СКУН-а и успостави хегемонију над галаксијом где је владала вештачка интелигенција.[17] После две године раштрканог рата Кортана је уништила СКУН и напала Протеране (енгл. Banished), плаћеничку организацију коју води Џиралханај раса. Протерани су победили у овом конфликту, уништили Кортану и наставили сукобе са СКУН-ом за контролу над стројем Зета Хало.[18]

Серијал[уреди | уреди извор]

За више информација: Листа Хало медија

Временска лента са годинама издања
2001Halo: Combat Evolved
2002
2003
2004Halo 2
2005
2006
2007Halo 3
2008
2009Halo Wars

Halo 3: ODST
2010Halo: Reach
2011Halo: Combat Evolved Anniversary
2012Halo 4
2013Halo: Spartan Assault
2014Halo: The Master Chief Collection
2015Halo: Spartan Strike

Halo 5: Guardians
2016
2017Halo Wars 2

Halo Recruit
2018Halo: Fireteam Raven
2019
2020
2021Halo Infinite

Оригинална трилогија[уреди | уреди извор]

Главни артикли: Halo: Combat Evolved, Halo 2 и Halo 3

Игре оригиналне Хало трилогије је направио Банџи и оне су пуцачине из првог лица у којима играч доживљава највише акције из перспективе протагонисте.[19] Прва игра у серијалу, Halo: Combat Evolved изашао је на Иксбоксу, 25. новембра 2001. године.[20] Игра је оригинално требала да изађе за Виндовс и макОС, све до 2000. када је Мајкрософт купио Банџи и игра је постала Иксбоксов титл, што је одужило верзију за рачунар наредне две године.[21][22] Halo: Combat Evolved је увео многе аспекте игре и приче који су познати у целој трилогији. Играч се бори против различитих ванземаљаца док покушава да открије тајне такозваног Хало строја. Концепт који је ова игра имала јесте да играч може да носи два оружја, што тера играча да пажљиво одабере оружја која ће користити.[23] Играчи се боре како оружјем тако и ударањем, са ограниченим коришћењем бомби. Банџи је овај формат "оружје-бомбе-ударци" назвао "Златни троугао Халоа"[24], који је фундаментално остао непромењен кроз читаву трилогију. У Halo: Combat Evolved, играчев живот се мери кроз број хелти и штита који се стално пуни. Каснији наставци су одбацили концепт хелти, да би га поново вратили у каснијим деловима ван трилогије.[25] Порт за Виндовс и макОС је развио Gearbox Software и избачен је 30. септембра за Виндовс и 11. новембра 2003. године за макОС.[26][27] Самостална експанзија, под називом Halo: Custom Edition је избачена као ексклузива за Виндовс и омогућила је играчима да стварају свој садржај за игру.

Наследник првог дела, Хало 2, избачен је за Иксбокс 9. новембра 2004. године и касније за Виндовс Висту 17. маја 2007. године. Први пут, игра је избачена у две различите верзије: стандардна верзија са диском и традиционалним Иксбокс паковањем и колекторска верзија са посебно дизајнираном алуминијумском кутијом као и са бонус ДВД-ом, књижицом и другачијим корисичним упутством. Хало 2 је убацио нове елементе игре, најпре могућност играча да користи два оружја истовремено.[28] За разлику од претходника, Хало 2 је подржавао онлајн мултиплејер преко Xbox Live. Игра користи "мечмејкинг" како би спојила играче који траже одређене модове игре које би желели да играју.[28] Ово је у то време била промена од традиционалне "листе сервера" која се тада користила за тражење онлајн мечева. Након избацивања, Хало 2 је постала најигранија игра на Xbox Live сервису те недеље. Ову титулу је држала преко две године, најдуже од било којих игара у том периоду.[29]

Хало 3 је последња игра у оригиналној Хало трилогији, с којим се завршава прича која је започета у првом делу.[30] Игра је избачена на Xbox 360 25. септембра 2007. године.[31] Игра је додала мноштво нових возила, оружја и опрему.[32] Такође је имала и ограничени алат за едитовање мапа, познат као Форџ (енгл. Forge), што дозвољава играчима да убаце одређене објекте, као што су оружја и возила у већ постојећим мапама.[33] Играчи су могли и да сачувају снимак своје последње сесије и да га прегледају као видео из разних углова.[34]

На Е3 2014. године, Мајкрософт и 343 Industries су најавили Halo: The Master Chief Collection, која је избачена 11. новембра 2014. године на Xbox One. Игра је садржала комплетну кампању и модове мултиплејера за Halo: Combat Evolved, Halo 2, Halo 3 и Halo 4. Кампања за Halo 3: ODST је убачена касније као експанзија и била је бесплатна за све који су купили Master Chief Collection крајем 2014. године.[35]

Сага повратника[уреди | уреди извор]

Главни артикли: Halo 4, Halo 5: Guardians и Halo Infinite

Након што се Банџи одвојио од Мајкрософта, 343 Industries, студио који је Мајкрософт направио 2009. године, преузео је Хало франшизу.[36][37][38] Овај студио је већ учествовао у продукцији анимиране серије Halo Legends и надгледао је производњу Halo: Reach и Halo: Combat Evolved Anniversary.[39] Следећа игра у серијалу, Halo 4, најављена је на Е3 2011 и била је прва игра у такозваној "Саги повратника".[40][41] Игра је садржала многе ствари као претходне игре, као што су новa или редизајнирана оружја,[42] побољшан алат за едитовање мапа,[43] нове мапе и проширен мултиплејер.[44] Хало 4 је избачен 6. новембра 2012. године[45] и довео је до рекордних продаја за франшизу.[46] Као нови додатак, мултиплејер кампања под називом Spartan Ops избачена је пар недеља након Хало 4 и прича о томе шта се догодило на крају игре.[47]

Halo 5: Guardians избачен је за Xbox One 27. октобра 2015. године.[48] Игра се креће кроз многе светове, најпре Сангхили матични свет и прича се окреће око лова Спартанца Локеа на Мастер Чифа који покушава да нађе Кортану.[49]

Трећи део Саге повратника, Halo Infinite, најављен је током Е3 2018.[50] Игра враћа фокус на Мастер Чифа и корене оригиналне игре на новом Зета Хало строју. Прича се фокусира на откривању не тако познатих догађаја у Хало серијалу, последица рата са Кортаном и борбе против Протераних.[18]

Спинофови[уреди | уреди извор]

Главни артикли: Halo Wars, Halo 3: ODST, Halo: Reach, Halo: Spartan Assault, Halo: Spartan Strike и Halo Wars 2

Успех главне Хало трилогије је довело да настанка многих спинофова. Halo Wars 2 је стратегија у реалном времену коју је направио Ensemble Studios за Xbox 360. Радња игре је у 2531. години, 21 годину пре догађаја у Halo: Combat Evolved. Много труда је потрошено на прављење добрих контрола коју си једноставне и интуитивне за разлику од других стратешких игара на конзолама.[51] Игра је најављена на X06, и избачена у фебруару и марту 2009. године.

У интервјуу из јула 2008. године са МТВ, Мајкрософтов начелни за бизнис Иксбокса, Дон Матрик, изјавио је да Банџи ради на новој Хало игри за Мајкрософт, која је независна од других Хало пројеката. Најава игре за нови Хало пројекат је очекивана на Е3 2008 где је Банџи рекао да ради на игри већ неколико месеци, али је Мајкрософт одложио пројекат.[52] Најава Хало пројекта је требала да буде део Мајкрософтовог сто педесет минутне презентације али је смањена на 90 минута, Мајкрософт је онда изјавио да жели да да игри свој догађај.[53] Након избацивања тизера 25. септембра,[54] пројекат је откривен као Halo 3: Recon, касније преименован у Halo 3: ODST. Прича игре је између Хало 2 и Хало 3, где играчи контролишу групу људских војника под називом "Орбитал Дроп Шок Труперс" (ОДСТ). Игра је избачена 22. септембра 2009. године.

Након избацивања Хало 3, Банџи је одлучио да избаци игру која се дешава пре оригиналне трилогије. Тако, прича је била центирана око људског света који би био уништен. Композитори Хало франшизе, Мартин О Донел и Мајкл Салватори су се вратили да направе музику за Рич, која је била суморне природе како би се поклапала са причом. Рич је најављен на Electronic Entertainment Expo 2009 и први трејлер је приказан 2009. године на Spike Video Game Awards. Они који су купили ОДСТ могли су да присуствују у милтиплејер бети Хало: Рича у мају 2010. године. Бета је омогућила Банџију да добије повратне информације за багове као и да побољшају игру пре него што игра изађе. Мајкрософтов буџет за маркетиншку кампању Рича је био највећи до тада и направили су игране рекламе, фигуре и интерактивне медије како би промовисали игру. Након избацивања, игра је направила профит од 200 милиона долара првог дана и тиме поставила нови рекорд за франшизу. Рич се такође добро продао и широм света. Пријем игре је био позитиван са рецензијама Gamepro, IGN и Official Xbox Magazine који су га назвали "најбољи Хало титл до сада". Ово је била последња Банџијева Хало игра.

У октобру 2017. године, 343 Industries је развио и избацио демо у виртуалној реалности у партнерству за Endeavor One под називом Halo Recruit.[55]

У 2018. години, 343 Industries је у партнерству са Raw Thrills и PlayMechanix развио аркадну игру под називом Halo: Fireteam Raven која је избачена касније у 2018. години, где су Round1 USA и Dave & Buster аркаде прве избациле игру.[56][57]

Фиретеам Тавен аркадни штанд у Единбуру, Уједињено Краљевство

Игре алтернативне реалности[уреди | уреди извор]

За више информација: I Love Bees и Маркетинг за Хало 3

Игре алтернативне реалности су коришћене како би се промовисале игре у главној трилогији. Кортанина Слова, серија криптованих имејл адреса које је Банџи пустио пре избацивања Halo: Combat Evolved.[58] I Love Bees је коришћен за промоцију Хало 2. Игра је била центирана око сајта који је направио 42 Entertainment, коју је покренуо Мајкрософт, а подржао Банџи. Кроз игру се могу наћи аудио клипови који укупно чине причу на Земљи између Хало и Хало 2.[59][60] Слично тако, Ирис је коришћена као маркетиншка кампања за Хало 3.[61] Чинили су је 5 веб сервера који су имали разне медија фајлове повезани са Хало светом.

Отказани пројекти[уреди | уреди извор]

Неколико игара је било планирано за Game Boy Advance,[62] Gizmondo,[63][64] Ultra-Mobile PC[65] и Nintendo DS.[66][67][68]

Мајкрософт је 2006. године најавио епизодичну видео игру коју би развијао студио филмског директора Питер Џексона Wingnut Interactive.[69] Игра под називом Halo: Chronicles је потврђена да је у развоју 2007. године[70] и до 2008. године су и даље били отворени положаји за тим.[71] Џексон је рекао блогу Jostiq у јулу 2009. године да пројекат није више у развоју.[72][73] Џексонов менаџер Кен Каминс је објаснио да је пројекат отказан због мањка буџета који су резултовали у отказима запослених јануара 2009. године.[74]

Пре него што је Ensemble Studios затворен, компанија која је направила Halo Wars, развијали су ММО игру која је интерно имала име Титан Пројекат. Пројекат је отказан интерно 2007-2008. године без формалне најаве Мајкрософта.[75][76]

343 Industries су најавили бесплатну Хало мултиплејер, Halo Online, за Виндовс 2015. године. Игра је избачена са затвореном бетом која је била ограничена само у Русији те године. Игра се развијала са Saber Interactive помоћу измењене верзије Хало 3 енџина, а издавач игре је био Innova Systems.[77] Пројекат је отказан у августу 2016. године.[78][79] Играчи су модификовали игру како би заобишли рестрикције региона.[80] Такозвани, "ElDewrito" пројекат је имао правних проблема са Мајкрософтом због кршења правила коришћења игре.[81] Без обзира на ово, играчи су и даље наставили да играју, а модери су рекли да је њихова популарност убрзала планове Мајкрософта да избаце Виндовс верзију Halo: The Master Chief Collection.[82][83]

Друге појаве[уреди | уреди извор]

Хало карактери, попут Спартан Никол-458 и Арбитера, су се појавили у играма Dead or Alive 4 и Killer Instinct: Season Three.[84][85] Мастер Чиф је додат као карактер у Фортнајту 2020. године као и део који је инспирисан Хало мапом.[86]

Halo 2600, игра где играчи контролиши Мастер Чифа је написана од стране Ед Фрајса, претходног подпредседника за издавање игара у Мајкрософту, 2010. године за Атари 2600.

Хало музика је такође доступна у Guitar Hero III: Legends of Rock.[87] У Forza Horizon 4 постоји левел игре где се играчи тркају у Вартогу као Мастер Чиф, са Хало стројем видљивим на небу као и Кортана на радију и многе препреке Ковенанта на путу које играч мора да заобиђе.[тражи се извор]

Развој[уреди | уреди извор]

Банџи[уреди | уреди извор]

Главни артикл: Банџи

Банџи је основао Алекс Серопијан 1991. године који је заједно са Џејсон Џоунсом избацио игру Minotaur: The Labyrinths of Crete. Банџи је постао истакнут девелопер за Макинтош платформу јер је била мања и могли су лако да се такмиче унутар ње. Оно што ће касније постати Хало је на почетку била стратегију у реалном времену за Мек, под називом Monkey Nuts and Blam[88], а игра се одвијала на планети Солипсис.[58] Ова планета је евентуално постала прстен и тада је Пол Расел[89] предложио назив "Хало" који је и постао назив игре.[90]

Прва Хало игра најављена је 21. јула 1999. године током Macworld Conference & Expo.[91] Првобитно је требала да буде стратегија у реалном времену за Мек и Виндовс оперативне системе али касније су је променили у акциону игру из трећег лица.[21][91][92] Мајкрософт је 19. јуна 2000 године. купио Банџи и Halo: Combat Evolved је постао Иксбоксов главни титл.[22] Након што су добили развојне алате за Иксбокс, Банџи је скроз променио игру и претворио је у пуцачину из првог лица. Прва Хало је игра је требала да има онлајн мултиплејер али је избачен јер у то време Xbox Live није био доступан.[93]

Хало није био у првом плану да буде Иксбоксова главна игра због унутрашњих забринутости и критика гејминг медија али Ед Фрајс није марио. Иксбоксов маркетинг је веома често укључивао Хало чија се зелена тематика поклапала за бојом конзоле.[94]

Успешност игре довела је то њеног наставка, Хало 2, који је најављен 8. августа 2002. године на Мајкрософтовом New York City X02 догађају.[95] Игра је имала бољу графику, нова оружја и мултиплејер на Xbox Live.[96][97] Хало 3 је најављен 2006. године на Electronic Entertainment Expo.[98] Концепција игре је урађена чак и пре него што је Хало 2 изашао 2004. године.[99] Игра је имала нове графичке технологије и сопствени графички енџин.[100][101]

Банџи је направио још две Хало игре пре него што су постали независни од Мајкрософта: Halo 3: ODST 2009. године и Halo: Reach 2010. године.

343 Industries[уреди | уреди извор]

Главни артикл: 343 Industries

Након што је Хало 3 изашао, Банџи је најавио да ће се одвојити од Мајкрософта и постати независна компанија. Права на Хало франшизу су и даље остала Мајкрософту. Како би надгледали све у вези Хало, Мајкрософт је направио унутрашњу дивизију, 343 Industries,[102] која ће служити као "наследник" за франшизу.[103] Франк О Конор, претходно запослен у Банџију[104] је сада у креативни директор у 343.[102]

У објави о настанку 343 Индустрис, Мајкрософт је такође најавио да ће Xbox Live убудуће бити централно место за Хало садржај под називом Halo Waypoint.[105] Waypoint-у се приступа преко дешборда Xbox 360 и нуди играчима приступ мултимедијалном садржају као и праћење њихове "каријере" унутар Хало игре. О Конор је описао Waypoint као главну дестинацију за Хало.[106]

Прва игра компаније, Хало 4, најављена је 6. новембра 2012 .године са "генерално позитивним" оценама.[107][108]

У децембру 2014. године, генерални менаџер 343 Industries, Бони Рос, изјавила је како је Мајкрософтов циљ да Хало буде актуелан барем још 30 година.[109]

Компанија је касније избацила Хало 5 за Xbox One 28. октобра 2015. године.

У децембру 2020. године, најављено је да ће компанија 13. јануара 2022. године престати да подржава онлајн сервисе старије Хало игре на Xbox 360 конзоли. Разлог овоме јесте да време и рад потребан на одржавању ових сервиса није приоритет у поређењу са подршком која је потребна за нове и будуће Хало игре.[110]

Компанија је избацила Хало Инфинит за Мајкрософт Виндовс, Xbox Series X/S и Xbox One 8. децембра 2021. године.

Утицаји у култури[уреди | уреди извор]

Листа омиљеног научнофантастичног материјала људи запослених у Банџију је објављен на њиховом сајту 2006. године.[111] Девелопери су признали да коришћење прстенастих мегаструктура у серијалу прати концепте који се налазе у књизи Ларија Нивена Прстенасти свет и серијал Култура Ијана М. Банкса (од којих су такође Consider Phlebas[112] и Excession[111] имали значајан утицај). У артиклу Еџа, Банџијев Џејми Гризмер је дао коментар: "Утицај нечега као Прстенастог света није нужно у дизајну, већ осећај да се налазите негде другде. Тај осећај величине и приче која се тамо одвија."[112] Гризмер је објаснио: "Један од главних извора инспирације је био "Армор" (аутор Џон Стикли), у ком војник мора стално да преживљава један те исти рат изнова. Тај осећај безнађа и немилосрдне борбе је био утицајан".[112] Утицај Флода долази из асимилирања ванземаљских раса у књизи Кристофера Ровлија "Венг",[112] такође се спекулирало да је Мастер Чифово име, "Џон 117" била референца лика под називом "Џон 6725416" у Ровлијевом "Стархемеру"[113] или чак на лик "Џон Спартан" из Разбијача.[114] IGN је у једном од својих артикала истраживао утацијаје на Хало франшизу и коментарисао сличности између Хало и начунофантастичне новеле "Ендерова игра" аутора Орсон Скот Карда. Аспекти СПАРТАН Пројекта и дизајн Ковенантових дронова подсећају на програм супервојника и "Багерс" који се налазе у новели.[113] Банџи је такође признао је да је чувени филм "Туђини" Џејмса Камерона био веома снажан утицај.[115]

Допис Роџера Трависа који је издао Escapist пореди Хало за латинском епском песмом, "Енејида", коју је написао римски песник Вергилије. Травис прича о сличностима између радње из оба дела и пореди ликове који су присутни у њима, где Флод и Ковенант имају исту улогу као Картагињани док се Мастер Чиф подудара са Енејом.[116]

Музика[уреди | уреди извор]

Мартин О Донел, главни композитор за све Хало игре које је направио Банџи

Главни артикли: Halo Original Soundtrack, Halo 2 Original Soundtrack, Halo 3 Original Soundtrack и Halo 4 Original Soundtrack

Мартин О Донел и Мајкл Салватори су направили већину музике за Банџијев Хало. Банџи је пришао О Донелу и тражио древну и мистериозну музику за приказ Халоа, О Донел је решио да направи музику користећи грегоријанско појање, који би се придружили са осталима да отпевају вокалне делове.[117] Звог природе игре, музика је дизајнирана да се мења динамички на основу игре.[118] Како би направио боље искуство за слушање, О Донел је преуредио делове музике у самостална издања која прате ток игре.[119] Хало 2 је имао лиценцирану музику од Инкубуса и Брејкинг Бенџамина поред оркестралних делова, Стив Вај је извео гитарске порције.

Музика Хало игара је помогла да се обнови интерес у црквено појање.[120]

За музику Хало 2, продуцент Најл Роџерс и О Донел су одлучили да поделе музику у два различита волумена. Први, Volume One, избачен је 9. новембра 2004. године и садржао је све теме као и музику која је "инспирисана" (Стив Вај, Инкубус, Хубастанк и Брејкинг Бенџамин). Други део, Volume 2, садржао је остатак музике, од које је већина била недовршена или се не налази у првом волумену, пошто је први волумен избачен пре саме игре.[121] Хало 2, за разлику од свог претходника искористио сву предност Dolby 5.1 Digital Surround Sound[122] У 2014. години, музика у игри је поново снимљена и прерађена за нову верзију Halo 2 Anniversary која је део Мастер Чиф Колекције у којој се налазе прерађене верзије свих игара у којим је протагониста Мастер Чиф.

Музика за Хало 3 је објављена 20. новембра 2007. године. О Донел је истакао како је желео да врати теме из оригиналне игре како би помогли у завршетку трилогије.[123] Музика је презентована, на сличан начин као и за Хало 2,[121] у форми различитих волумена. За разлику од претходника, где је музика била синтетизована на компјутеру, музика за Хало 3 је снимљена помоћу оркестра са 60 инструмената и 24 гласова у хору.[124] Коначна музика је снимљена од стране Нортвест Симфоније у Студио Икс у Сијетлу, Вашингтон.[125] Музика је у пакету избачена у децембру 2008. године.[126] Музика за Хало 3: ОДСТ је избачена уз игру.[127]

За Банџијеву последњу игру, Halo: Reach, Мартин О Донел и Мајкл Салватори су се вратили да направе нову траку. О Донел је направио "суморну и висцералну" музику како би могло да се одрази на тамну природу и стил игре. Док је Банџи правио Halo: Reach и Halo 3: ODST у исто време, Мартин је такође правио траке за обе игре у исто време али продукција за музику Halo: Reach није почела до избацивања Halo 3: ODST. Трака је избачена на iTunes 15. септембра 2010. године и у сету два диска 28. децембра 2010. године.

За Halo Wars, музику је правио Стивен Рипи. Рипи је послушао О Донелове траке за инспирацију и помешао је теме у своје делове. Поред синтетизованих и оркестралних делова, композитор се фокусирао на хор и клавир као нужне елементе јер је сматрао да су ови елементи битни за стварање "Хало звука".[128] Уместо Нортвест Симфоније, Рипи је отпутовао у Праг и снимио делове са FILMharmonic оркестром пре него што се вратио у Сједињене Државе да заврши музику. Самосталан диск и дигитална верзија траке су најављени у јануару 2009. године,а диск је избачен 17. фебруара исте године.[129]

Музику Хало 4 су компоновали Нил Давиџ и Казума Џиноучи. Halo 4 Original Soundtrack изашао је 22. октобра 2012. године док је специјална едиција са два диска избачена 6. новембра. Нил Давиџ је био композитор ван компаније што је било скупо за 343 Индустрис и то је довело да Казума Џиночи постане главни одговорни за музику у Halo 5: Guardians. Музика Нил Давиџа и Казума Џиночија за Хало 4 је имала мешане оцене и била је призната за креативну музику али превише другачија од оригиналне Хало формуле.

У 2014. години Казума Џиночи је потврдио да ће компоновати траку за Хало 5. Halo 5: Guardians Original Soundtrack избачен је на ЦД-у и Вајнлу 30. октобра 2015. године. Трака је користила хор од 30 људи у Прагу. Оркестрална музика је снимљена у Abbey Road Studio.

У 2017. години, 343 Industries и Creative Studios су избацили наставак на Halo Wars, под називом Halo Wars 2. Траку је компоновао Горди Хаб, Брајан Ли Вајт и Брајан Трифо под дирекцијом Пол Липсона коji је помогао око аудија и музике за скоро сваку претходну Хало игру. Halo Wars 2 трака је садржала многе мелодије од музике коју је Стивен Рипи компоновао за прву Halo Wars игру али са новим променама и мелодијама како би се боље представили ликови. Трака је објављена 17. фебруара 2017. године, а дигитално 21. фебруара исте године.

Адаптације[уреди | уреди извор]

За више информација: Листа Хало медија

Хало франшиза има различите типове робе и адаптација ван видео игара. У ово спадају новеле, графичке новеле и други лиценцирани продукти као што су акционе фигуре и паковање са Mountain Dew. Joyride Studios је направио Хало и Хало 2 акционе фигуре док је Хало 3 акционе фигуре, намењене колекционарима, направио McFarlane Toys и постале су најпродаваније акционе фигуре 2007. и 2008. године.[130] MEGA Bloks је у партнерству са Мајкрософтом направио играчке из игре Halo Wars.[131]

Књиге[уреди | уреди извор]

Хало аутори Џозеф Стејтен и Ерик Најлунд

Као део Мајкрософтових мултимедијалних напора, Microsoft Studios је одлучио да направи новелу која би зе надовезала на Цомбат Еволвед. Ерик Најлунд је написао "Хало: Пад Рича" за седам недеља и објавио је у октобру 2001. године.[132] Сама игра је претворена у новелу 2003. године под називом "Хало: Флод" аутора Вилијама Ц. Дица.[133] Најлунд ће написати још неколико Хало дела укључујући новеле "Први напад" (2003) и "Духови Оникса" (2006).[134] Друге новеле су написали Џозеф Стејтен, Тобајас С. Бакел, Карен Травис,[135] Грег Бер,[136] Мет Форбек,[137] Џон Ширли,[138] Трој Денинг и Кансадра Роуз Кларк.

Колекција кратких прича, "Хало: Еволуције" је симултано избачена у писаном формату као и у форми аудиокњиге у новембру 2009. године. "Еволуције" укључује материјал Најлунда, Бакела, Карен Травис и доприносе Банџија.[139] Тор је поново избацио прве три Хало новеле са новим садржајем и насловном страном.[140] Још једна колекција, "Хало: Фрактуре" је спојио нове и претходно избачене кратке фикције 2016. године.[141]

До августа 2021. године, Хало серијал се састоји од тридесет и шест новела од разних аутора.[142]

Стрипови[уреди | уреди извор]

Хало свет је први пут адаптиран у формат стрипа 2006. године, под називом "Хало Графичка новела", колекција четири кратке приче.[143] Написана је и илустрована од стране новелиста Ли Хамока, Џеј Фербера, Цутому Нихаја, Брет Луиса, Сајмон Бислија, Ед Лија и Жан Жирoа. На Њу Јорк Комик Кону 2007. године, Марвел Комикс је најавио да ће радити на тренутном Хало серијалу са Брајан Мајкл Бендисом и Алекс Малејевом. Лимитарана серија, под називом "Хало: Устанак", повезује дешавања између Хало 2 и Хало 3.[144] Планирано је да се објави пре Хало 3, али константна одлањага су проузроковала да се стрип објави у априлу 2009. године.[145]

Марвел је на Комик Кону 2009. године најавио да ће се два нова стрипа, серијал из пет делова које је написао Питер Дејвид и други серијал који је написао Фред Ван Ленте, појавити наредног лета и зиме.[146] Дејвидов серијал, Halo: Helljumper је период пре Halo: Combat Evolved и фокусира се на ОДСТ. Серијал из пет делова је објављен између јула и новембра 2009. године.[147] Лентов серијал, оригинално под називом "Спартан Блек" је центриран око тима Спартанаца.[148] Преименован стрип, Halo: Blood Line, се појавио у децембру 2009. године.[149] Стрип верзија књиге "Хало: Пад Рича" је био подељен у три дела: Boot Camp, Covenant и Invasion.[150] Два нова серијала су најављена 2013. године. Серијал из три дела, Halo: Initiation, избачен је у августу 2013. године где се Брајан Рид вратио као писац.[151] Тада је и најављен Halo: Escalation, стрип који прати период након Хало 4.[152]

До августа 2021. године, Хало серијал има тринаест различитих графичких новела и стрипова од разних аутора.[142]

Филмови[уреди | уреди извор]

Неостварени филм[уреди | уреди извор]

Председник Columbia Pictures Питер Шлесел је 2005. године почео да ради ван студија на прављењу Хало филма. Алекс Гарланд је написао сценарио за филм.[153] Мајкрософтови услови су захтевали 10 милиона долара и 15 процената профита, многи студији нису пристали. Universal Pictures и 20th Century Fox су одлучи да заједно направе филм, плате Мајкрософту 5 милиона долара и 10% процената од профита.[154] Питер Џексон је одабран као извршни продуцент[155] са Нил Бламкампом као директором. Пре него што се Бломкамп пријавио, Гиљермо дел Торо је био у преговорима за директора.[156]

Д. Б. Вајс и Џош Олсон су преписали Гарландов сценарио током 2006. године.[157] Препродукција филма је заустављена и изнова покренута неколико пута.[158] Касније током те године, 20th Century Fox је претио да ће се повући из пројекта, што је довело до тога да Universal Pictures да ултиматум Џексону и Шлеселу где су морали да смање своје плате или ће се пројекат укинути. Обојица су одбили и пројекат је заустављен.[154] Бломкамп је изјавио како је пројекат укинут касне 2007. године[159] али је Џексон инсистирао да ће се филм направити.[160] Бломкамп и Џексон су сарађивали на Дистрикт 9, али директор је рекао /Film-у да више не разматра да ради на Хало филму ако се прилика појави.[161] Права на филм су се од тада вратила Мајкрософту.[162] Бломкамп ће направити серијал кратких филмова као промоцију за Хало 3, који се колективно називају Halo: Landfall.[163]

Halo 4: Foward Unto Dawn[уреди | уреди извор]

Погледати: Halo 4: Forward Unto Dawn

Halo 4: Foward Unto Dawn је филм и минисерија у Хало свету. Овај филм је оригинално избачен као вебсеријал који се састоји од 5 епизода које су избачене између 5. октобра 2012. године и 2. новембра 2012. године. Радња серије је у раним данима рата између човечанства и ковенанта, око 2526. године, серија прати Томаса Ласкија, младог кадета у Корбуло Академији Војних Наука и како га је Џон-117 инспирисао да постане лидер. Ласки је такође лик у игри Хало 4 где је командир на броду UNSC Infinity. Филм је избачен на Блу-реју и ДВД-у 4. децембра 2012. године.

Halo: Nightfall[уреди | уреди извор]

Ридли Скот је 3. априла 2014. године најавио да његова компанија, Scott Free Productions ради на Хало серији са 343 Industries и Xbox Entertainment Studios. Скот би био извршни продуцент са Давидом В. Зукером и Серђо Мимика-Гезаном као директорима. Серија је трабала да прати исти формат као Halo 4: Forward Unto Dawn.[164] На Е3 2014 9. јуна је најављено да ће Halo: Nightfall бити укључен у Halo: The Master Chief Collection. Серија уводи новог лика у франшизу, Агент Џејмсон Локе, ког игра игра глумац Мајк Колтер, ова серија треба да буде његова прича.[165] Локе је један од Спартанаца који се налазе на насловној слици Хало 5 и игра велику улогу.[166] 343 Industries је 24. јула 2014. године избацио први трејлер за серију.[167] Halo: Nightfall је доступан за гледање преко Halo Channel, апликација за Xbox One, Windows 8.1 и Windows Phone.[168] Серија је постала доступна за скидање, стримовање и куповину на диску 16. марта 2015. године.[169]

Парамаунт+ телевизијска серија[уреди | уреди извор]

Главни арткл: Хало (ТВ Серија)

Xbox Entertainment Studios и 343 су 21. маја 2013. године најавили да ће направити Хало серију са Стивеном Спилбергом као извршним продуцентом. Оригинално серија је носила име Хало: Телевизијска серија. Причало се да Нил Бломкамп прави пилот епизоду за серију.[170] Xbox Entertainment Studios се угасио 2014. године. Касније, најављено је да ће серија имати премијеру на америчкој кабловској мрежи Шоутајм.[171] Првог марта 2018. године најављено је да ће серија кренути са снимањем исте те године са спекулацијама да ће изаћи средином или крајем 2019. године.[172] Кајл Килен је 28. јуна 2018. године ангажован као шоуранер и извршни продуцент заједно са Рупертом Вајтом који је такође ангажован као извршни продуцент и директор.[173] Вајт се 4. децембра 2018. године повукао као директор и продуцент из пројекта због личног ангажовања.[174] Ото Батхурст је 21. фебруара 2019. године заменио Вајта као директора и продуцент.[175] Седамнаестог априла 2019. године најављено је да је Пабло Шрајбер глумац који ће играти Мастер Чифа.[176] Дедлајн је 2. августа 2019. године најавио да ће Наташа Мaкeлхон играти Кортану и Катарину Холзи, Боким Вудбајн је добио улогу Сорена-066, Шабана Азми игра Адмирала Маргарет Парангоски и Јерин Ха као Кван Ха. Најављено је да ће серија изаћи у раној 2021. години.[177] Погрешно је пренето да је снимање серије почело у октобру 2019. године.[178] У новембру 2020. године улогу Кортане је преузела Џен Тејлор, која је давала глас Кортани у свакој игри Хало франшизе.[179] Пријављено је да је снимање почело у фебруару 2021. године и да је ViacomCBS пребацио серију са Шоутајм на Парамаунт+[180] док је Шоутајм и даље имао заслуге за продукцију. Серија је кренула са емитовањем 24. марта 2022. године.[181]

Анимиране серије[уреди | уреди извор]

Главни арткл: Halo Legends

Мајкрософт је на Комик Кону 2009. године најавио да надгледа продукцију серијала од седам кратких анимираних филмова, који се заједно зову Halo Legends. Анимације, које је финансирао 343 Industries, су направиле шест јапанских продукцијских кућа: Bee Train Productions, Bones, Casio Entertainment, Production I.G., Studio 4°C и Toei Animation. Шинџи Арамаки, креатор и директор Appleseed и Appleseed Ex Machina, је био креативни директор пројекта. Варнер Брос су дистрибуирали Legends на ДВД-у и Блу-реју у фебруару 2010. године.[102][182] Шест прича су званично део Хало света док је седма прича коју је направио Тои, била пародија на свет.[183]

Анимирана серија The Fall of Reach је укључена у Halo 5: Guardians лимитираној едицији и колекторској едицији.[184][185]

Пријем и оцене[уреди | уреди извор]

Укупна продаја по јединици
Датум Укупан број проданих копија Референца
30. август 2007. 14.5+ милиона [186]
8. јануар 2009. 25+ милиона [187]
24. мај 2010. 34+ милиона [188]
31. октобар 2012. 46+ милиона [189]
19. октобар 2014. 60+ милиона [190]
13. јул 2015. 65+ милиона [11]
24. фебруар 2021. 81+ милиона [14]
Укупна бруто продаја
Датум Укупно Референца
Октобар 2015. $4.6 billion [191]
Новембар 2021. $6 billion [192]

Хало франшиза је комерцијално и критички веома успешна. Током прва два месеца по избацивању Halo: Combat Evolved, продала је више од педесет процената Иксбокс конзоли,[193] док је до Априла 2002. пријављено да је продано милион примерака.[194] Хало 2 је на дан избацивања остварио 125 милиона долара, што га је, у то време, учинило најбрже продаваним медијским продуктом у историји Сједињених Држава.[195][196] Заједно, прве две игре су продале 14.8 милиона копија до избацивања Хало 3.[197]

Догађаји као овај у Бест Бај радњи у Њу Јорку, су се одржавали у ноћи на дан избацивања Хало 3.

GameSpot је 24. септембра 2007. године пријавио да у својим радњама има 4.2 милиона копија Хало 3, само дан пре званичног избацивања игре, у то време светски рекорд.[198][199] Хало 3 је прешао претходни рекорд за највећу зараду у првом дану, зарадивши 170 милиона долара у првих двадесет и четири сата.[8][199] Глобално, продаја је прешла преко 300 милиона долара у првој недељи, што је помогло да се удвостручи продаја Xbox 360 у поређењу на продаје пре изласка Хало 3.[197][200] На крају 2007. године, Хало 2 и Halo: Combat Evolved су били на првом и другом месту најпродаванијих Иксбокс титлова док је Хало 3 био најпродаванији титл на Xbox 360.[201] Halo Wars је била најпродаванија стратешка игра у реалном времену на конзоли која је продала више од милиона копија.[202] Хало серијал ће даље продати више од 27 милиона копија до августа 2009. године[203] и преко 34 милиона копија до маја 2010. године.[204][205] Tor Books је пријавио да је продаја материјала из франшизе преко 1.7 милијарди долара,[140] а да су Банџијеве игре пре Рича допринеле заради од 1.5 милијарди долара.[206] Музичке траке за Хало 2, Хало 3, ОДСТ и Рич су били барем недељу дана на табели Билборд 200.[207] До маја 2011. године, целокупна зарада Хало робе била је 2 милијарде долара, са проданих 40 милиона копија игара.[208] Укупан број се попео на 2.3 милијарде долара у јуну 2011. године[209] и на 2.8 милијарди долара у јануару 2012. године.[210] Целокупна зарада франшизе је прешла 4.6 милијарди долара до октобра 2015. године, где је 25% зараде дошло од робе која није везана за игре.[191]

Хало адаптације су такође биле успешне. Многе новеле су се појавили на табели Publishers Weekly, а графичке новеле су продале преко 100 хиљада копија, "редак хит" за жанр игра у стрипове.[211] Духови Оникса, Контакт Харвест, Кол Протокол и први волумен Криптум су се појавили на листи бестселера Њу Јорк Тајмса,[133][212][213][214][215][216] а Кол Протокол је био на педесетом месту листе бестселера USA Today.[217] Торове прве три новеле су продале више од милиона копија до априла 2009. године.[218]

Укупно, Хало серијал је био веома добро оцењен. Halo: Combat Evolved је примио многе награде Игре године.[219][220] У марту 2007. године, IGN је сврстао игру у најбољу Иксбокс игру икада, док су је читаоци рангирали као четрнаесту најбољу игру икада на "IGN Readers' Choice 2006 - The Top 100 Games Ever".[221][222] Гејмспај је рангирао Halo: Combat Evolved на десето место на својој листи "Топ 25 најпрецењенијих игара икада", где су критиковали репетивност у дизајну нивоа и недостатак онлајн мултиплејера.[223] Хало 2 је такође примио многе награде,[224] IGN га је рангирао као број 2 у листи "Топ Иксбокс игре свих времена" у марту 2007. године.[221] Од свог првог избацивања на Иксбокс у новембру 2004. године до изласка Gears of War на Xbox 360 у новембру 2006. године, две године касније, Хало 2 је била најпопуларнија игра на Xbox Live.[225] Хало 3 је номинован и освојио многе награде: "Игра године" Тајм часописа и IGN је изабрао Хало 3 као најбољу Xbox 360 онлајн мултиплејер игру и доделио јој награду за иновативан дизајн 2007. године.[226][227][228] Већина публикација је означила мултиплејер као најбољи део игре; IGN је рекао да су мултиплејер мапе најбоље у серијалу док је Гејмспај изјавио да ће селекција мапа задовољити "Хало ветеране".[229][230] Међутим, постојале су примедбе на радњу игре, Њу јорк Тајмс је рекао да игра има "једнократну" радњу и Total Video Games је оценио да је синглплејер део игре веома разочаравајућ.[231][232] Музика и аудио су примили веома ентузијастичне одговоре од рецензената.[230][233][234]

Утицај на културу[уреди | уреди извор]

Главна трилогија и њен протагониста се сматрају за симбол данашњих видео игара. Реплика Мастер Чифа у воску је направио Мадам Тисо у Лас Вегасу, где је Пит Венц поредио карактера са карактерима претходних генерација као Спајдермен, Фродо и Лук Скајвокер.[235] Аутор Ескејписта Роџер Травис је поредио Хало причу са Вергилијевом Енејидом, говорећи како се верска и политичка борба која се описује у играма односи на модерну епску традицију.[116] GamesTM је изјавио како је Halo: Combat Evolved заувек променио борбу у видео играма.[19] Game Daily је истакао да је дан изласка Хало 2 "лако yпоредљив" са највећим у осталим секторима забавне индустрије и као таква, то је био први пут да видео игра буде велики културни догађај у Сједињеним Државама.[236] Тајм Магазин је укључио франшизу у "2005 Тајм 100", истакнувши да су у првих десет недеља након изласка Хало 2, играчи укупно потрошили 91 милиона сати играјући игру онлајн.[237] Извештај Њу Јорк Тајмса је пријавио успех Хало 3 као критичним за Мајкрософт, јер је тиме убедио потрошаче да купе Xbox 360 конзолу која до тада није имала баш најбољу продају у поређењу са Nintendo Wii. На тај начин, Мајкрософт је такође побољшао имиџ своје конзоле. Мајкрософтове акције су порасле за 1.7% 25. септембра 2007. године, на дан изласка Хало 3.[238] Хало је описан као серијал који је "поново измислио жанр који није знао да треба да се поново измисли", где су се аспекти главне трилогије копирали у другим пуцачинама из првог лица.[239]

Variety је назвао Хало као "еквивалент Ратовима звезда".[240] Фандом се још и назива "Хало нација".[241]

Машинима[уреди | уреди извор]

Главни артикл: Машинима

Хало је као популарни серијал са великом и активном базом обожаваоца створио успон видео продукција у виду машиниме.[242] Сви снимци базирани око Хало су снимљени унутар мултиплејер модова у главној трилогији. Многе продукције су базиране ван главних дешавања Хало, док су други базирани на фан фикцији која је уско повезана са причом. Хало 3 садржи функцију која омогућава углове камере који претходно нису постојали као и друге ствари које олакшавају продукцију. Игра је постала једна од најпопуларнијих алата за прављење машинима и Мајкрософт је ажурирао свој кориснички уговор да дозволи дистрибуцију некомерцијалних типова оваквих фимлова.[243]

Једна од познатијих машинима продукација је комични серијал Red vs. Blue који је направио Rooster Teeth Productions. Овај серијал је достигао велики ниво успеха у Хало машиними али и у машиними генерално; многи сматрају да је овај серијал допринео популарности жанра.[199][244] Red vs. Blue је створио годишње приходе од 200 хиљада долара и специјалне промоционе епизоде је наручио Банџи.[199] Први серијал, The Blood Gulch Chronicles, је завршен 28. јуна 2007. године, после 100 епизода и многих промоционих видеа.[245] Наредни серијали су The Recollection, која садржи више драмских елемената за разлику од свог комичног претходника,[246] Project Freelancer, Chronus Trilogy, Антологија и The Shisno Paradox. Друге машиниме су Arby 'n the Chief, Fire Team Charlie, The Codex и интерју шоу This Spartan Life.

Еспорт[уреди | уреди извор]

Играчи су почели да праве Хало такмичења и локалне партије након избацивања прве игре. Банџи је пратио успех ових мечева као инспирацију за прављење онлајн мултиплејер мода у Хало 2.[247]

Веће организације су ускоро кренуле да праве Хало такмичарске игре. У августу 2002. године, Г4 је држао Halo National Championship Finals, FFA (free-for-all) такмичење шестнаест играча широм земље (домаћин је био Вил Витон из Star Trek fame).[248] The Associates of Gaming Professionals (AGP), који су се искључиво фокусирали на Хало, одржали су свој први догађај у новембру 2002. године.[249] Инспирисани од стране пријатеља који су се кладили на њихове Хало мечеве, Мајк Сепсо и Санденс Диђовани су формирали Major League Gaming исте године.[250]

Мајкрософт и 343 Industries су спонзорисали своју професионалну Хало Лигу, под називом Halo Championship Series (HCS) 2014. године.[251] Лига је почела у партнертству са Лигом Електронских Спортова (ЕСЛ). Сезоне 1 и 2 су се играли на Мастер Чиф Колекцији.[252] У августу 2015. године Мајкрософт је најавио да ће повећати награду HCS на милион долара, за нови догађај, Halo World Championship, који ће касније бити догађај за Хало 5.[253] Касније је најављено да ће овај наградни фонд бити финансиран од стране публике, што је довело до тога да Major League Gaming најави да се наградни фонд попео на 2 милиона долара. Касније те недеље, 343 је најавио да ће се наградни фонд зауставити на 2.5 милиона долара. Ово је био највећи наградни фонд за еспорт на конзолама.[254]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sones, Benjamin E. (14. 7. 2000). „Bungie dreams of rings and things, part 2”. Computer Games Online. Архивирано из оригинала 8. 4. 2005. г. Приступљено 13. 4. 2013. „we don't want people to think this is the game of Niven's Ringworld, simply because it takes place on a ring-shaped artificial world… you'd be surprised how often people assume this. ... structurally it's more similar to the "orbitals" in Iain M. Banks' Culture novels.” 
  2. ^ Cuddy, Luke (7. 6. 2011). Halo and Philosophy: Intellect Evolved. Open Court. ISBN 978-0812697186. „[...] Banks put out the Culture series of books, which envisions a slightly smaller structure called an "orbital" -- probably closer to the Halo structures [...]” 
  3. ^ Perry, Douglas C. (17. 5. 2006). „The Influence of Literature and Myth in Videogames”. IGN. Ziff Davis. стр. 6. Архивирано из оригинала 18. 5. 2012. г. Приступљено 12. 8. 2007. „[Frank O'Connor, Bungie] The idea of a Ringworld, first posited in sci-fi by Larry Niven in his novel of the same name, is actually a variation of a Dyson Sphere, a fantastically impossible object described by the 20th century physicist, Freeman Dyson... icosohedron-shaped artificial worlds have also been used by Iain M. Banks and others because they are cool. And that's why we used one.” 
  4. ^ Grazier, Kevin R. (2. 5. 2007). „Halo Science 101”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 31. 8. 2007. г. Приступљено 12. 8. 2007. 
  5. ^ Warren, Tom (25. 8. 2021). „Halo Infinite is launching on December 8th”. The Verge. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 26. 10. 2021. 
  6. ^ Glenday, Craig, ур. (11. 3. 2008). „Hardware History II”. Guinness World Records Gamer's Edition 2008. Guinness World Records. Guinness. стр. 27. ISBN 978-1-904994-21-3. 
  7. ^ Islam, Zak (11. 7. 2011). „Respawn Entertainment's Next Game Will be Halo Killer”. PlayStation LifeStyle. Архивирано из оригинала 1. 6. 2012. г. Приступљено 23. 7. 2012. 
  8. ^ а б Snow, Blake. „Analyst: Halo 3 shatters retail record; sells $170M in 24 hrs”. GamePro. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 26. 9. 2007. 
  9. ^ Parker, Laura (23. 9. 2007). „The $300m space invader”. The Sydney Morning Herald. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 3. 6. 2008. 
  10. ^ Slodkowski, Antoni; Izumi, Sachi (16. 9. 2010). „Microsoft "Halo: Reach" sales hit $200 million on 1st day”. Reuters. Архивирано из оригинала 21. 9. 2011. г. Приступљено 13. 6. 2011. 
  11. ^ а б Makuch, Eddie (13. 7. 2015). „Halo Series Reaches 65 Million Units Sold”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 14. 7. 2015. г. Приступљено 13. 7. 2015. 
  12. ^ Sliwinski, Alexander (12. 11. 2012). „Halo 4 made $220 million day one, on track to $300 million in first week”. Joystiq. AOL. Архивирано из оригинала 7. 2. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2012. 
  13. ^ Orry, James (6. 12. 2012). „Halo 4 sales in the region of 4 million, next game in series already underway”. VideoGamer.com. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 6. 12. 2012. 
  14. ^ а б Andreeva, Nellie (24. 2. 2021). „'Halo' TV Series Moves From Showtime To Paramount+”. Deadline. Архивирано из оригинала 25. 2. 2021. г. Приступљено 26. 2. 2021. 
  15. ^ „The Halo Universe 101”. halo.xbox.com. Microsoft. Архивирано из оригинала 25. 4. 2010. г. Приступљено 19. 11. 2009. 
  16. ^ „The Halo Timeline”. Xbox.com. Архивирано из оригинала 24. 2. 2007. г. Приступљено 30. 7. 2009. 
  17. ^ Easterling, Jeff; Patenaude, Jeremy; Peters, Kenneth (2016). Fortune, Emil, ур. Halo Mythos: A Guide to the Story of Halo. Bloomsbury. ISBN 9781681193564. 
  18. ^ а б Byford, Sam (6. 12. 2021). „Halo Infinite Campaign Review: Playing the Hits”. The Verge. Vox Media. Приступљено 27. 2. 2022. 
  19. ^ а б „Hail to the Chief”. gamesTM (61): 30—41. септембар 2007. 
  20. ^ „Halo on Metacritic”. Metacritic. Архивирано из оригинала 29. 6. 2007. г. Приступљено 11. 6. 2007. 
  21. ^ а б „Inside Bungie: History”. Bungie. Архивирано из оригинала 2. 5. 2006. г. Приступљено 19. 6. 2006. 
  22. ^ а б „Microsoft to Acquire Bungie Software”. Microsoft. 19. 6. 2000. Архивирано из оригинала 1. 5. 2006. г. Приступљено 11. 3. 2008. 
  23. ^ Fielder, Joe (9. 11. 2001). „Halo: Combat Evolved review at GameSpot”. GameSpot. Архивирано из оригинала 26. 1. 2014. г. Приступљено 2. 8. 2006. 
  24. ^ Bakken, Lars; et al. (2007). Is Quisnam Protero Damno!. Washington: Bungie. 
  25. ^ Accardo, Sal (15. 11. 2001). „GameSpy's review of Halo: Combat Evolved for the Xbox”. GameSpy. Архивирано из оригинала 19. 10. 2006. г. Приступљено 2. 9. 2006. 
  26. ^ „Halo: Combat Evolved PC version on Metacritic”. Metacritic. Архивирано из оригинала 3. 1. 2007. г. Приступљено 22. 8. 2006. 
  27. ^ „Halo: Combat Evolved Mac version at GameSpot”. GameSpot. Архивирано из оригинала 10. 10. 2004. г. Приступљено 22. 8. 2006. 
  28. ^ а б „Halo Retrospective: Halo 2”. UGO Networks. Архивирано из оригинала 10. 2. 2008. г. Приступљено 19. 2. 2008. 
  29. ^ „Halo 2 tops Live most-played list”. Eurogamer. 21. 2. 2006. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 10. 12. 2006. 
  30. ^ Achronos (9. 5. 2006). „Halo 3 Announced”. Inside Bungie. Bungie. Архивирано из оригинала 4. 5. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2007. 
  31. ^ Smith, Luke (15. 5. 2007). „Finish the Fight on September 25, 2007”. Bungie. Архивирано из оригинала 18. 5. 2007. г. Приступљено 16. 5. 2007. „On September 25, 2007, players will be able to finish the fight they started in Halo: Combat Evolved and continued in Halo 2. Halo 3 will release in Europe on September 26, 2007” 
  32. ^ Goldstein, Hilary (10. 8. 2007). „Burn, Baby! Burn!”. IGN. стр. 1—2. Архивирано из оригинала 20. 7. 2011. г. Приступљено 10. 8. 2007. 
  33. ^ Jarrard, Brian; O'Connor, Frank; Smith, Luke (28. 8. 2007). Official Bungie Podcast: 08/28/07. Bungie. Архивирано из оригинала 6. 2. 2012. г. Приступљено 2. 9. 2007. 
  34. ^ „Finish the Fight”. Edge (UK). бр. 179. септембар 2007. стр. 66—77. ISSN 1350-1593. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 7. 8. 2007. 
  35. ^ Gies, Arthur (7. 11. 2014). „Halo: The Master Chief Collection review: the library”. Polygon. Vox Media. Архивирано из оригинала 19. 11. 2014. г. Приступљено 11. 11. 2014. 
  36. ^ Milian, Mark (11. 5. 2011). „'Halo' and creators move on after divorce”. CNN. Архивирано из оригинала 9. 11. 2012. г. Приступљено 10. 7. 2014. 
  37. ^ Orry, James (21. 7. 2009). „Is 343 Industries Microsoft's Halo studio?”. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 6. 1. 2013. 
  38. ^ Milian, Mark (11. 5. 2011). „Halo' and creators move on after divorce”. CNN. Архивирано из оригинала 8. 1. 2014. г. Приступљено 5. 1. 2013. 
  39. ^ „Microsoft leaks details about next Halo game”. VentureBeat. 6. 6. 2011. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 6. 8. 2012. 
  40. ^ Yin-Poole, Wesley (28. 8. 2011). „Halo 4, 5, 6 the "Reclaimer Trilogy"”. Eurogamer. Архивирано из оригинала 29. 6. 2013. г. Приступљено 1. 7. 2013. 
  41. ^ „343 Industries opens up on Halo 4, The Reclaimer Trilogy”. GameSpot. CBS Interactive Inc. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 13. 11. 2014. 
  42. ^ Rosenberg, Adam (7. 11. 2012). „Halo 4 Promethean Guide – Enemies, New Weapons, And What It Takes To Win”. G4. Архивирано из оригинала 22. 2. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2012. 
  43. ^ McElroy, Griffin (7. 7. 2012). „'Halo 4' Forge mode in development at Certain Affinity”. Polygon. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 6. 6. 2013. 
  44. ^ Shea, Jessica (10. 10. 2012). „The Halo Bulletin: 10.10.12”. HaloWaypoint.com. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2012. 
  45. ^ „Halo 4 release date confirmed for November by Microsoft”. BBC Radio 1 Newsbeat. BBC. 18. 4. 2012. Архивирано из оригинала 2. 5. 2012. г. Приступљено 14. 6. 2012. 
  46. ^ Molina, Brett (12. 11. 2012). „'Halo 4' snags $220 million on first day”. USA Today. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 12. 11. 2012. 
  47. ^ Dyer, Mitch (9. 4. 2012). „Spartan Ops and Infinity Change Halo 4 Multiplayer”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 23. 7. 2012. 
  48. ^ „The Halo Journey”. Xbox Wire. Microsoft. 16. 5. 2014. Архивирано из оригинала 16. 5. 2014. г. Приступљено 15. 12. 2014. 
  49. ^ Statt, Nick (23. 9. 2015). „Halo 5: Guardians' story shows Master Chief at his most vulnerable”. The Verge. Vox Media. Архивирано из оригинала 12. 11. 2015. г. Приступљено 8. 11. 2015. 
  50. ^ Watts, Steve. „E3 2018: Halo Infinite Revealed As New Halo Xbox One Game”. GameSpot. Приступљено 10. 6. 2018. 
  51. ^ Robinson, Andy (21. 6. 2007). „Interview: Ensemble talks up the console RTS”. Computer and Video Games. Архивирано из оригинала 13. 8. 2007. г. Приступљено 4. 10. 2007. 
  52. ^ lukems (7. 7. 2008). „E3 Announcement Shelved, For Now”. Bungie. Архивирано из оригинала 23. 7. 2008. г. Приступљено 23. 7. 2008. 
  53. ^ Pham, Alex (16. 7. 2008). „Microsoft explains Halo's no-show at E3 game conference”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 22. 7. 2008. г. Приступљено 23. 7. 2008. 
  54. ^ Geddes, Ryan (25. 9. 2008). „Bungie Video Teases New Game”. IGN. Архивирано из оригинала 28. 9. 2008. г. Приступљено 25. 9. 2008. 
  55. ^ Wolfkill, Kiki (17. 10. 2017). „Introducing Halo Recruit”. Halo Waypoint. Архивирано из оригинала 8. 5. 2019. г. Приступљено 5. 5. 2019. 
  56. ^ Warren, Tom (17. 5. 2018). „Microsoft's new Halo arcade game lives inside a giant coin-operated machine”. The Verge. Архивирано из оригинала 18. 5. 2018. г. Приступљено 17. 5. 2018. 
  57. ^ „Raw Thrills and Microsoft join forces to bring Halo to arcades”. Arcade Heroes. 18. 5. 2018. Архивирано из оригинала 27. 9. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018. 
  58. ^ а б McLaughlin, Rus (20. 9. 2007). „IGN Presents The History of Halo”. IGN. Архивирано из оригинала 18. 5. 2012. г. Приступљено 20. 3. 2008. 
  59. ^ Terdiman, Daniel (18. 10. 2004). „I Love Bees Game a Surprise Hit”. Wired News. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 19. 3. 2008. 
  60. ^ Shachman, Noah (4. 11. 2004). „Sci-Fi Fans Are Called Into an Alternate Reality”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 9. 2013. г. Приступљено 19. 3. 2008. 
  61. ^ Hein, Kenneth (10. 9. 2007). „Anatomy Of An Onslaught: How Halo 3 Attacked”. Brandweek. Архивирано из оригинала 10. 2. 2008. г. Приступљено 20. 3. 2008. 
  62. ^ Thorsen, Tor (18. 6. 2004). „Rumor Control: Halo GBA and Dirty Harry: The Game”. GameSpot. Архивирано из оригинала 19. 2. 2006. г. Приступљено 6. 6. 2008. 
  63. ^ Thorsen, Tor (7. 1. 2005). „Rumor Control: Xbox Next Patents and Gizmondo Halo”. GameSpot. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 6. 6. 2008. 
  64. ^ Grant, Christopher (5. 5. 2006). „Gizmondo Halo "project" used cam-mouselook”. Joystiq. Архивирано из оригинала 7. 11. 2011. г. Приступљено 6. 6. 2008. 
  65. ^ Thorsen, Tor (9. 3. 2006). „Origami officially unveiled”. GameSpot. Архивирано из оригинала 7. 10. 2008. г. Приступљено 12. 6. 2008. 
  66. ^ Casamassina, Matt (1. 1. 2007). „Matt Casamassina claims playing Halo DS”. IGN. Архивирано из оригинала 7. 9. 2007. г. Приступљено 2. 10. 2007. 
  67. ^ Casamassina, Matt (2. 10. 2007). „Matt Casamassina demonstrates 'Halo DS'”. IGN. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 2. 10. 2007. 
  68. ^ Crecente, Brian (5. 10. 2007). „Bungie Owns Bungie: The Q&A”. Kotaku. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 5. 10. 2007. 
  69. ^ O'Connor, Frank (25. 4. 2008). „Bungie Weekly Update 04/25/08”. Bungie. Архивирано из оригинала 11. 6. 2009. г. Приступљено 23. 4. 2009. 
  70. ^ Carless, Simon (7. 3. 2007). „GDC: Microsoft Talks Episodic Halo Xbox 360 Series”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 10. 3. 2007. г. Приступљено 15. 1. 2007. 
  71. ^ Robinson, Andy (1. 8. 2008). „Microsoft STILL hiring for Halo Chronicles”. Computer and Video Games. Архивирано из оригинала 22. 8. 2008. г. Приступљено 9. 2. 2009. 
  72. ^ Kelly, Kevin (24. 7. 2009). „Peter Jackson tells Joystiq about the Halo movie, video game project”. Joystiq. Архивирано из оригинала 7. 11. 2011. г. Приступљено 24. 7. 2009. 
  73. ^ Nutt, Christian (24. 7. 2009). „Reports: Halo: Reach Bungie's Last Halo Game, More”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 29. 7. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2009. 
  74. ^ Fritz, Ben (27. 7. 2009). „Halo project dead, Peter Jackson's working on original video games”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 31. 7. 2009. г. Приступљено 28. 7. 2009. 
  75. ^ Staff (23. 9. 2008). „Exclusive: Ensemble Studios' Canceled Project Was Halo MMO”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 10. 11. 2010. г. Приступљено 27. 10. 2009. 
  76. ^ „HALO MMO (Titan) [X360 PC – Cancelled] – Unseen 64”. Unseen 64: Beta, Cancelled & Unseen Videogames!. Архивирано из оригинала 23. 4. 2012. г. 
  77. ^ „Halo Online closed beta launching in Russia”. Halo Waypoint. Microsoft. 25. 3. 2015. Архивирано из оригинала 26. 3. 2015. г. Приступљено 26. 3. 2015. 
  78. ^ Francis, Bryant (25. 8. 2016). „Microsoft cancels free-to-play Halo Online”. Gamasutra. UBM. Архивирано из оригинала 25. 8. 2016. г. Приступљено 25. 8. 2016. 
  79. ^ „Russian free-to-play Halo Online canceled”. Polygon. Архивирано из оригинала 15. 2. 2021. г. Приступљено 2018-04-24. 
  80. ^ „Unofficial Halo Online mod adds six new maps from Halo 3”. pcgamer (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 2. 2017. г. Приступљено 30. 1. 2017. 
  81. ^ „ElDewrito: Microsoft Freezes Development of Fan-Made 'Halo Online' Mod”. Variety. Архивирано из оригинала 27. 1. 2022. г. Приступљено 2018-04-25. 
  82. ^ Horti, Samuel (2019-03-23). „Halo ElDewrito modders gave Microsoft 'a kick in the pants' over Master Chief Collection”. PC Gamer (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 9. 2020. г. Приступљено 2019-06-21. 
  83. ^ „Halo ElDewrito modders are the reason MCC is coming to PC "right now"”. PCGamesN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 5. 12. 2020. г. Приступљено 2019-06-21. 
  84. ^ O'Connor, Frank (13. 12. 2005). „Go Tell the Spartans: The Making of Slugfest”. Bungie. Архивирано из оригинала 19. 3. 2008. г. Приступљено 10. 10. 2007. 
  85. ^ McWhertor, Michael (21. 2. 2016). „Halo's The Arbiter is coming to Killer Instinct Season 3”. Polygon. Vox Media. Архивирано из оригинала 23. 2. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2016. 
  86. ^ „Halo's Master Chief is Coming to Fortnite with Classic Map Blood Gulch”. Game Informer. Архивирано из оригинала 10. 5. 2021. г. Приступљено 27. 5. 2021. 
  87. ^ Hryb, Larry (21. 11. 2007). „Guitar Hero III: Halo Theme Mjolnir Mix (Free)”. Major Nelson. Архивирано из оригинала 9. 6. 2012. г. Приступљено 9. 6. 2012. 
  88. ^ Trautmann, Eric (2004). The Art of Halo. New York: Del Ray Publishing. стр. ix. ISBN 978-0-345-47586-2. 
  89. ^ IGN Devs React. „Halo: Combat Evolved Devs React to Speedrun (Marty O'Donnell, Marcus Lehto)”. Youtube. IGN. Архивирано из оригинала 2021-12-22. г. Приступљено 21. 2. 2021. 
  90. ^ Toyama, Kevin (мај 2001). „Cover Story: Holy Halo”. Next Generation Magazine: 61. 
  91. ^ а б Lopez, Vincent (21. 7. 1999). „Heavenly Halo Announced from Bungie”. IGN. Архивирано из оригинала 4. 4. 2002. г. Приступљено 11. 3. 2008. 
  92. ^ Hiatt, Jesse (новембар 1999). „Halo The Closest Thing to the Real Thing”. Computer Gaming World. стр. 94—96. Архивирано из оригинала 21. 10. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2008. 
  93. ^ Lopez, Vincent (4. 3. 2001). „Playable Halo at GameStock”. IGN. Архивирано из оригинала 23. 2. 2002. г. Приступљено 12. 3. 2008. 
  94. ^ Alexander, Leigh (14. 8. 2009). „Interview: Former Microsoft Exec Fries Talks Xbox's Genesis”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 25. 5. 2011. г. Приступљено 17. 8. 2009. 
  95. ^ „Halo 2 and Project Gotham Racing 2 Announced!”. IGN. 8. 8. 2002. Архивирано из оригинала 13. 8. 2002. г. Приступљено 19. 3. 2008. 
  96. ^ Blevins, Tal (20. 8. 2004). „Halo 2 Hands-On”. IGN. Архивирано из оригинала 21. 8. 2004. г. Приступљено 19. 3. 2008. 
  97. ^ Mirabella, Fran (24. 5. 2004). „Halo 2 Multiplayer Hands-On Vol. 4”. IGN. Архивирано из оригинала 29. 5. 2004. г. Приступљено 19. 3. 2008. 
  98. ^ Achronos (9. 5. 2006). „Halo 3 Announced”. Bungie. Архивирано из оригинала 4. 5. 2008. г. Приступљено 6. 8. 2007. 
  99. ^ O'Donnell, Martin (25. 9. 2007). Halo 2 Developer's Commentary. Halo 3 Collector's Edition (video game). Microsoft Game Studios. Корисна информација се налази на: 04:00. „I remember when we were doing the Cortana Letters years ago where we had the entire plan from the beginning of the Cortana Letters to the end of the trilogy.” 
  100. ^ Sanders, Kathleen (9. 5. 2006). „E3 2k6: Halo 3 Trailer Impressions”. IGN. Архивирано из оригинала 7. 2. 2012. г. Приступљено 25. 6. 2007. 
  101. ^ Klepek, Patrick (19. 3. 2007). „Bungie Says Halo 3 Graphics are coming Together”. 1UP.com. Архивирано из оригинала 18. 7. 2012. г. Приступљено 2. 10. 2007. 
  102. ^ а б в Fritz, Ben (22. 7. 2009). „Video game publishers Microsoft, Ubisoft invading Hollywood's turf”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 24. 7. 2009. г. Приступљено 22. 7. 2009. 
  103. ^ Hryb, Larry (9. 12. 2009). „Show #343: Interviews with members of 343 Industries about Halo and more”. Major Nelson Radio. Архивирано из оригинала 8. 12. 2010. г. Приступљено 9. 12. 2009. 
  104. ^ Smith, Luke (16. 5. 2008). „Bungie Weekly Update: 5/16/2008”. Bungie. Архивирано из оригинала 18. 8. 2009. г. Приступљено 22. 7. 2009. 
  105. ^ „Halo Legends and Halo Waypoint Announced at Comic-Con”. Xbox.com. 23. 7. 2009. Архивирано из оригинала 26. 7. 2009. г. Приступљено 25. 7. 2009. 
  106. ^ McWhertor, Michael (25. 7. 2009). „Halo Waypoint Further Detailed By Microsoft”. Kotaku. Архивирано из оригинала 26. 7. 2009. г. Приступљено 25. 7. 2009. 
  107. ^ „Halo 4 Reviews”. GameRankings. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 8. 1. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2013. 
  108. ^ „Halo 4 Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 17. 11. 2012. г. Приступљено 17. 11. 2012. 
  109. ^ Makuch, Eddie (15. 12. 2014). „Microsoft Wants Halo to Last Another 30 Years”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 17. 12. 2014. г. Приступљено 17. 12. 2014. 
  110. ^ 343 Industries (18. 12. 2020). „Halo News – Sunsetting Halo Xbox 360 Game Services in 2021”. Halo Waypoint (на језику: енглески). Приступљено 15. 1. 2021. [мртва веза]
  111. ^ а б O'Connor, Frank (12. 4. 2006). „The Bungie Guide to Sci Fi”. Bungie. Архивирано из оригинала 18. 10. 2012. г. Приступљено 12. 5. 2012. 
  112. ^ а б в г Anon. (2010). Mott, Tony, ур. „2001: A Space Odyssey”. Edge. бр. 215. стр. 86.  Published online as: „The Best Games Of 2000 To 2009: Halo: Combat Evolved”. Edge-Online.com. 29. 4. 2011. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 12. 5. 2012. 
  113. ^ а б Perry, Douglass C. (17. 3. 2007). „The Influence of Literature and Myth in Videogames”. IGN. Архивирано из оригинала 20. 2. 2009. г. Приступљено 10. 12. 2007. 
  114. ^ Stover, Matthew (2006). Yeffeth, Glenn, ур. Halo Effect. You Are the Master Chief. Dallas, Texas: Benbella Books. ISBN 978-1-933771-11-3. 
  115. ^ „All the Right Moves”. Bungie. 18. 2. 2010. Архивирано из оригинала 7. 6. 2010. г. Приступљено 20. 6. 2010. 
  116. ^ а б Travis, Roger (10. 10. 2006). „Bungie's Epic Achievement: Halo and the Aeneid”. The Escapist. Архивирано из оригинала 21. 11. 2007. г. Приступљено 10. 12. 2007. 
  117. ^ Haske, Steven (30. 5. 2017). „The Complete, Untold History of Halo”. Vice. Архивирано из оригинала 15. 3. 2018. г. Приступљено 27. 3. 2018. 
  118. ^ Marks, Aaron (2. 12. 2002). „The Use and Effectiveness of Audio in Halo: Game Music Evolved”. Music4Games. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 6. 9. 2006. 
  119. ^ O'Donnell, Martin (2002). „Introduction”. Halo: Original Soundtrack (Медијске белешке). Sumthing. 
  120. ^ Schweitzer, Vivien (26. 12. 2008). „Aliens Are Attacking. Cue the Strings.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 9. 2020. г. Приступљено 12. 2. 2020. 
  121. ^ а б O'Donnell, Martin (2006). „Introduction”. Halo 2 Original Soundtrack: Volume Two (Медијске белешке). Sumthing. 
  122. ^ O'Donnell, Martin (2006). „Introduction”. Halo 2 Original Soundtrack: Volume One (Медијске белешке). Sumthing. 
  123. ^ O'Connor, Frank; O'Donnell, Martin; Smith, Luke; Jarrard, Brian. „Bungie Podcast Ep. 51: With Martin O'Donnell”. Bungie. Архивирано из оригинала 13. 7. 2007. г. Приступљено 10. 12. 2007. 
  124. ^ O'Donnell, Martin (2007). „Introduction”. Halo 3 Original Soundtrack (Медијске белешке). Sumthing. 
  125. ^ Staff (20. 9. 2007). „Interview with Halo 3 Composer Marty O'Donnell”. Music4Games. Архивирано из оригинала 9. 3. 2008. г. Приступљено 13. 4. 2008. 
  126. ^ Traiman, Steve (1. 12. 2008). „"Halo Trilogy" soundtrack set previews new game”. Reuters. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 3. 12. 2008. 
  127. ^ Damigella, Rick (19. 9. 2009). „Halo 3: ODST Soundtrack Review – Music for Repelling the Covenant”. G4tv.com. Архивирано из оригинала 24. 9. 2012. г. Приступљено 30. 5. 2011. 
  128. ^ Bedegian, Louis (13. 2. 2009). „GameZone Chats with Halo Wars Composer Stephen Rippy”. GameZone. Архивирано из оригинала 23. 1. 2010. г. Приступљено 17. 2. 2009. 
  129. ^ „Sumthing Else Music Works announces release of Halo Wars Original Soundtrack” (Саопштење). Sumthing Else Music Works. 15. 1. 2009. Архивирано из оригинала 19. 2. 2009. г. Приступљено 15. 2. 2009 — преко Music4Games. 
  130. ^ Solomon, Rizal (10. 1. 2009). „Saturday Halo onslaught”. New Straits Times. стр. 4. 
  131. ^ Pachner, Joanna (29. 5. 2009). „The Empire Strikes Back”. The Globe and Mail. стр. 52. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 22. 8. 2017. 
  132. ^ Longdale, Holly. „Game Worlds in Written Words”. Xbox.com. Архивирано из оригинала 28. 2. 2007. г. Приступљено 2. 9. 2006. 
  133. ^ а б Klepek, Patrick (5. 5. 2003). „Halo novel cracks bestseller”. Gaming Age. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 2. 9. 2006. 
  134. ^ „The Next Halo Novel: Ghosts of Onyx”. Bungie. 29. 8. 2006. Архивирано из оригинала 19. 10. 2006. г. Приступљено 2. 9. 2006. 
  135. ^ „Bestselling Author Karen Traviss Set to Explore the Halo Universe”. Halo.Xbox.com. Microsoft. 20. 7. 2010. Архивирано из оригинала 23. 7. 2010. г. Приступљено 20. 7. 2010. 
  136. ^ Staff (8. 10. 2010). „Science Fiction Legend Greg Bear Set to Explore the Time of the Forerunners”. Halo Waypoint. Microsoft. Архивирано из оригинала 9. 10. 2010. г. 
  137. ^ GrimBrother One (22. 1. 2015). „Bam, said the lady”. Halo Waypoint. Архивирано из оригинала 13. 4. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2018. 
  138. ^ Hillier, Brenna (4. 11. 2014). „Read a chunk of the new Halo novel”. VG 24/7. Архивирано из оригинала 4. 11. 2014. г. Приступљено 4. 11. 2014. 
  139. ^ Thorson, Tor (12. 8. 2009). „Tor Books forging Halo short-story comp”. GameSpot. Архивирано из оригинала 1. 4. 2014. г. Приступљено 12. 9. 2009. 
  140. ^ а б Parker, Laura (19. 5. 2010). „Halo novels get a makeover”. GameSpot. Архивирано из оригинала 23. 5. 2010. г. Приступљено 19. 5. 2010. 
  141. ^ „The Write Stuff”. Halo – Official Site. 13. 5. 2016. Архивирано из оригинала 7. 8. 2019. г. Приступљено 20. 1. 2018. 
  142. ^ а б Cornelis, Lars (27. 8. 2021). „Halo Timeline – Everything in Chronological Order”. Beyond Video Gaming. Архивирано из оригинала 14. 6. 2021. г. Приступљено 27. 8. 2021. 
  143. ^ Staff. „Halo Graphic Novel at IGN”. IGN. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 2. 9. 2006. 
  144. ^ George, Richard (18. 5. 2007). „IGN Exclusive Interview – Halo: Uprising”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 24. 4. 2008. Шаблон:Undue weight inline
  145. ^ „Halo Uprising #4 Hits Stores Today!”. Marvel Comics. 15. 4. 2009. Архивирано из оригинала 19. 4. 2009. г. Приступљено 17. 4. 2009. 
  146. ^ Collura, Scott (7. 2. 2009). „NYCC 09: Halo Returns to Marvel”. IGN. Архивирано из оригинала 10. 2. 2009. г. Приступљено 8. 2. 2009. 
  147. ^ Bailey, Kat (22. 4. 2009). „Halo: Helljumpers Coming This July”. 1UP.com. Архивирано из оригинала 30. 7. 2012. г. Приступљено 22. 4. 2009. 
  148. ^ George, Richard (8. 2. 2009). „The Halo War Continues at Marvel”. IGN. Архивирано из оригинала 12. 2. 2009. г. Приступљено 14. 2. 2009. 
  149. ^ George, David (22. 9. 2009). „Marvel's December '09 Releases”. IGN. Архивирано из оригинала 26. 9. 2009. г. Приступљено 23. 9. 2009. 
  150. ^ Schedeen, Jesse; Esposito, Joey (28. 4. 2011). „Halo: Orchestrating the Fall of Reach”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 21. 9. 2015. 
  151. ^ Schedeen, Jesse (14. 8. 2013). „Halo: Initiation #1 Review”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 21. 9. 2015. 
  152. ^ Schedeen, Jesse (22. 7. 2013). „Comic-Con: Halo Goes Ongoing at Dark Horse”. IGN. Ziff Davis. Приступљено 21. 9. 2015. 
  153. ^ Linder, Brian (3. 2. 2005). „Halo Goes Hollywood”. IGN. Архивирано из оригинала 7. 12. 2006. г. Приступљено 9. 9. 2006. 
  154. ^ а б Brodesser-Akner, Claude (6. 10. 2010). „The New Halo Game Is a Hit – So What's the Status of the Halo Movie?”. New York. Архивирано из оригинала 8. 10. 2010. г. Приступљено 8. 10. 2010. 
  155. ^ Staten, Joseph. „The Great Hollywood Journey, Part II”. Bungie. Архивирано из оригинала 25. 10. 2005. г. Приступљено 9. 9. 2006. 
  156. ^ Hewitt, Chris (8. 2. 2008). „Guillermo Del Toro Talks The Hobbit”. Empire. Архивирано из оригинала 7. 11. 2011. г. Приступљено 8. 2. 2008. 
  157. ^ Fritz, Ben (31. 10. 2006). „No home for 'Halo' pic”. Variety. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 20. 10. 2007. 
  158. ^ Thorsen, Tor (31. 10. 2006). „Halo movie indefinitely postponed”. GameSpot. Архивирано из оригинала 27. 2. 2007. г. Приступљено 13. 3. 2007. 
  159. ^ Farrell, Nick (9. 10. 2007). „Halo movie canned”. The Inquirer. Архивирано из оригинала 10. 6. 2011. г. Приступљено 30. 5. 2008. 
  160. ^ Robinson, Andy (29. 10. 2007). „Q&A: MS "already in talks" to continue Halo film”. Computer and Video Games. Архивирано из оригинала 30. 10. 2007. г. Приступљено 30. 10. 2007. 
  161. ^ Chen, David (24. 7. 2009). „Confirmed: Director Neill Blomkamp Would Probably Not Do a Halo Film, Even If Offered One”. /Film. Архивирано из оригинала 27. 7. 2009. г. Приступљено 24. 7. 2009. 
  162. ^ Blomkamp, Neill; Jackson, Peter (27. 7. 2009). „Halo Movie Interview – SDCC 09: Will Halo Still Happen?”. IGN. Архивирано из оригинала 19. 8. 2010. г. Приступљено 27. 7. 2009. 
  163. ^ Stanton, Rich (23. 8. 2021). „Neill Blomkamp ripped his ear off in a Warthog while filming Halo”. PC Gamer. Архивирано из оригинала 26. 10. 2021. г. Приступљено 26. 10. 2021. 
  164. ^ „RIDLEY SCOTT AND MICROSOFT TEAM FOR HALO DIGITAL FEATURE”. IGN. Архивирано из оригинала 3. 4. 2014. г. Приступљено 3. 2. 2014. 
  165. ^ „News: Halo: Nightfall first look: meet”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2014. г. Приступљено 24. 9. 2014. 
  166. ^ Gilbert, Henry (24. 7. 2014). „Halo: Nightfall is the origin story of next big Spartan”. Архивирано из оригинала 7. 8. 2019. г. Приступљено 18. 2. 2020. 
  167. ^ „Eerste boek Borderlands verschenen”. Meer dan Games. 24. 7. 2014. Архивирано из оригинала 28. 7. 2014. г. Приступљено 25. 7. 2014. 
  168. ^ LeBlanc, Brandon (11. 11. 2014). „Immerse yourself in the Halo Universe with The Halo Channel”. Windows Blog. Microsoft. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 24. 2. 2015. 
  169. ^ Phillips, Tom (24. 2. 2015). „Halo: Nightfall available on demand, DVD next month”. Eurogamer. Архивирано из оригинала 24. 2. 2015. г. Приступљено 24. 2. 2015. 
  170. ^ El Mayimbe (25. 1. 2014). „EXCLUSIVE: Take A Guess Who's Directing Spielberg Produced 'Halo' Pilot!”. Latino Review. Архивирано из оригинала 29. 1. 2014. г. 
  171. ^ Goldman, Eric (11. 8. 2015). „Showtime Still Developing Halo TV Series”. IGN. Архивирано из оригинала 7. 8. 2019. г. Приступљено 11. 8. 2015. 
  172. ^ „Spielberg's Halo TV Series Starts Filming This Fall”. Screen Rant (на језику: енглески). 1. 3. 2018. Архивирано из оригинала 7. 8. 2019. г. Приступљено 1. 3. 2018. 
  173. ^ „Halo TV show finally greenlit by Showtime: 'Our most ambitious series ever”. Entertainment Weekly. 28. 6. 2018. Архивирано из оригинала 7. 8. 2019. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  174. ^ „Showtime's Halo TV Show Loses Producer/Director Rupert Wyatt”. Screen Rant. 4. 12. 2018. Архивирано из оригинала 7. 8. 2019. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  175. ^ „Showtime's Halo TV Series Hires Robin Hood Director Otto Bathurst”. Screen Rant. 21. 2. 2019. Архивирано из оригинала 7. 8. 2019. г. Приступљено 13. 4. 2019. 
  176. ^ „Pablo Schreiber to Play Master Chief in Showtime's 'Halo' Live-Action Series”. The Hollywood Reporter. 17. 4. 2019. Архивирано из оригинала 2. 7. 2020. г. Приступљено 17. 4. 2019. 
  177. ^ „'Halo': Natascha McElhone & Bokeem Woodbine Among Six Cast In Showtime Series Based On Xbox Franchise”. Deadline. 2. 8. 2019. Архивирано из оригинала 14. 5. 2020. г. Приступљено 2. 8. 2019. 
  178. ^ „Defending Jacob's Pablo Schreiber on Apple TV+ Drama and Halo TV Show”. Collider (на језику: енглески). 22. 7. 2020. Архивирано из оригинала 6. 11. 2020. г. Приступљено 23. 11. 2020. 
  179. ^ Halo TV Series Recasts Cortana With Original Voice Actress – IGN (на језику: енглески), 11. 11. 2020, Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г., Приступљено 23. 11. 2020 
  180. ^ „'Halo': Paramount+ Touts A "New Beginning" in Trailer for Video Game Series Starring Pablo Schreiber”. 10. 12. 2021. Архивирано из оригинала 10. 12. 2021. г. Приступљено 10. 12. 2021. 
  181. ^ Bailey, Kat; Bankhurst, Adam (2022-01-30). „Halo TV Series Release Date and Official Trailer Revealed”. IGN (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 1. 2022. г. Приступљено 2022-01-31. 
  182. ^ Sinclair, Brendan (7. 1. 2010). „Halo Legends slips to Feb. 16”. GameSpot. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г. Приступљено 25. 1. 2010. 
  183. ^ Goldstein, Hilary; Brudvig, Erik (23. 7. 2009). „SDCC 09: Halo Panel Live Blog”. IGN. Архивирано из оригинала 25. 7. 2009. г. Приступљено 24. 7. 2009. 
  184. ^ Futter, Mike (10. 7. 2015). „Halo: The Fall Of Reach Animated Series Comes With Halo 5 Collector's Editions”. Game Informer. GameStop. Архивирано из оригинала 27. 10. 2015. г. Приступљено 21. 9. 2015. 
  185. ^ Mejia, Ozzie (10. 7. 2015). „Halo: The Fall of Reach gets first teaser while Halo Channel goes mobile”. Shacknews. Архивирано из оригинала 25. 9. 2015. г. Приступљено 21. 9. 2015. 
  186. ^ „Prepare for all-out war”. The Sydney Morning Herald. Fairfax Media. 30. 8. 2007. стр. 1. Архивирано из оригинала 5. 1. 2013. г. Приступљено 3. 3. 2015. 
  187. ^ Martin, Matt (8. 1. 2009). „Halo series sells 25m worldwide”. GamesIndustry.biz. Gamer Network. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2015. 
  188. ^ Osborne, Eric (24. 5. 2010). „Halo: Reach Launches 09.14.2010!”. Bungie. Архивирано из оригинала 26. 10. 2014. г. Приступљено 3. 3. 2015. 
  189. ^ Yin-Poole, Wesley (31. 10. 2012). „More than 46 million Halo games have been sold worldwide”. Eurogamer. Gamer Network. Архивирано из оригинала 17. 7. 2015. г. Приступљено 3. 3. 2015. 
  190. ^ „Halo: The Master Chief Collection Now Available for Pre-order and Pre-download”. Xbox Wire. Microsoft. 17. 10. 2014. Архивирано из оригинала 13. 2. 2015. г. Приступљено 3. 3. 2015. 
  191. ^ а б Brustein, Joshua (22. 10. 2015). „Can the Woman Behind Halo 5 Save the Xbox?”. Bloomberg Business. Архивирано из оригинала 23. 10. 2015. г. Приступљено 11. 11. 2015. 
  192. ^ Makuch, Eddie (10. 11. 2021). „Halo Hits 81 Million Copies Sold Ahead Of Halo Infinite's Release”. GameSpot. Архивирано из оригинала 10. 11. 2021. г. Приступљено 11. 11. 2021. 
  193. ^ Patrizio, Andy (8. 1. 2002). „Xbox Assault Only Starting”. Wired. Condé Nast. Архивирано из оригинала 16. 10. 2014. г. Приступљено 27. 9. 2006. 
  194. ^ „"Halo: Combat Evolved" for Xbox Tops 1 Million Mark In Record Time: Xbox System And Games Are Off to Recording-Setting Start in Just Four Months”. Microsoft. 8. 4. 2002. Архивирано из оригинала 6. 1. 2008. г. Приступљено 1. 9. 2006. 
  195. ^ Thorsen, Tor (10. 11. 2004). „Microsoft raises estimated first-day Halo 2 sales to $124 million-plus”. GameSpot. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 3. 3. 2014. г. Приступљено 15. 3. 2006. 
  196. ^ „November 9 – By the Numbers”. Official Xbox Magazine (40): 15. јануар 2005. 
  197. ^ а б Glenday, Craig, ур. (11. 3. 2008). „Review of the Year: 2007 Chart”. Guinness World Records Gamer's Edition 2008. Guinness World Records. Guinness. стр. 14. ISBN 978-1-904994-21-3. 
  198. ^ Sinclair, Brendan. „Analyst: 4.2M Halo 3s already at retail”. GameSpot. Архивирано из оригинала 6. 7. 2008. г. Приступљено 24. 9. 2007. 
  199. ^ а б в г Glenday, Craig, ур. (11. 3. 2008). „Record-Breaking Shooting Games: Halo”. Guinness World Records Gamer's Edition 2008. Guinness World Records. Guinness. стр. 98–99. ISBN 978-1-904994-21-3. 
  200. ^ Hillis, Scott (4. 10. 2007). „Microsoft says "Halo" 1st-week sales were $300 mln”. Reuters. Архивирано из оригинала 6. 4. 2009. г. Приступљено 8. 10. 2007. 
  201. ^ Glenday, Craig, ур. (11. 3. 2008). „Hardware: Best-Sellers by Platform”. Guinness World Records Gamer's Edition 2008. Guinness World Records. Guinness. стр. 51. ISBN 978-1-904994-21-3. 
  202. ^ Alexander, Leigh (19. 3. 2009). „Halo Wars Sells 1 Million”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 22. 3. 2009. г. Приступљено 19. 3. 2009. 
  203. ^ Koha, Nuite (9. 8. 2009). „Halo Shines”. Herald Sun. стр. 13. 
  204. ^ Staff (24. 5. 2010). „Biggest Blockbuster Game of the Year 'Halo: Reach' Launches Sept. 14, 2010”. GamerScore Blog. Microsoft. Архивирано из оригинала 27. 5. 2010. г. Приступљено 15. 6. 2010. 
  205. ^ Beaumont, Claudine (13. 9. 2010). „Halo Reach: Thousands expected to queue for midnight release”Неопходна новчана претплата. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 10. 1. 2022. г. Приступљено 4. 4. 2011. 
  206. ^ Osborne, Eric (29. 4. 2010). „Non Facete Nobis Calcitrare Vestrum Perinæum”. Bungie. Архивирано из оригинала 2. 5. 2010. г. Приступљено 3. 5. 2010. 
  207. ^ Trust, Gary (23. 9. 2010). „Weekly Chart Notes: Bruno Mars, Rihanna, 'Halo'”. Billboard. Архивирано из оригинала 26. 9. 2010. г. Приступљено 26. 9. 2010. 
  208. ^ „GameSpy.com – Gaming's Homepage”. Архивирано из оригинала 24. 2. 2006. г. 
  209. ^ „Halo News – Halo Official Site – Tor Books Reveals Title, Cover Art, And Release Date of Second Halo Novel By Greg Bear”. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. 
  210. ^ Bs Angel (3. 1. 2012). „Tor Books Announces the On-sale Availability of Halo: Primordium”. Halo Waypoint. Архивирано из оригинала 17. 7. 2012. г. 
  211. ^ „BC-Best-sellers-Books-PW”. San Francisco Chronicle. Associated Press. 4. 12. 2008. Архивирано из оригинала 20. 2. 2009. г. Приступљено 5. 12. 2008. 
  212. ^ Greene, Marty. „First Strike Author Eric Nylund Q&A”. Xbox.com. Архивирано из оригинала 21. 8. 2006. г. Приступљено 2. 9. 2006. 
  213. ^ Brightman, James (19. 11. 2007). „Halo: Contact Harvest Becomes New York Times Bestseller in First Week”. GameDaily.com. Архивирано из оригинала 15. 2. 2009. г. Приступљено 15. 1. 2008. 
  214. ^ Berardini, Cesar (5. 8. 2007). „Halo: Ghosts of Onyx Enjoys Mass Market Debut Today”. Team Xbox. Архивирано из оригинала 14. 3. 2008. г. Приступљено 13. 4. 2008. 
  215. ^ „Best Sellers”. The New York Times. 23. 1. 2011. Архивирано из оригинала 20. 10. 2012. г. Приступљено 17. 8. 2012. 
  216. ^ „Best Sellers”. The New York Times. 23. 1. 2011. Архивирано из оригинала 4. 10. 2012. г. Приступљено 17. 8. 2012. 
  217. ^ „BC-Best-sellers-Books-USAToday”. San Francisco Chronicle. Associated Press. 4. 12. 2008. Архивирано из оригинала 22. 4. 2009. г. Приступљено 5. 12. 2008. 
  218. ^ „New Halo Trilogy from Tor Books”. Halo.Xbox.com. Microsoft. 6. 4. 2009. Архивирано из оригинала 15. 5. 2009. г. Приступљено 24. 7. 2009. 
  219. ^ „The Academy of Interactive Arts & Sciences:: Awards”. The Academy of Interactive Arts & Sciences. 28. 2. 2002. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 1. 9. 2006. 
  220. ^ „Halo: Combat Evolved – Awards”. Xbox.com. Архивирано из оригинала 10. 12. 2006. г. Приступљено 1. 9. 2006. 
  221. ^ а б Perry, Douglass C.; Brudvig, Erik; Miller, Jon (17. 3. 2007). „The Top 25 Xbox Games of All Time”. IGN. Архивирано из оригинала 20. 3. 2007. г. Приступљено 23. 4. 2008. 
  222. ^ „Readers' Picks Top 100 Games: 11–20”. IGN Readers' Choice 2006 – The Top 100 Games Ever. IGN. 2006. Архивирано из оригинала 31. 8. 2011. г. Приступљено 23. 1. 2008. 
  223. ^ „Top 25 Most Overrated Games of All Time”. GameSpy. 15. 9. 2003. Архивирано из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 26. 6. 2006. 
  224. ^ „Halo 2 Awards”. Xbox.com. Архивирано из оригинала 26. 6. 2007. г. Приступљено 12. 2. 2007. 
  225. ^ „Halo 2 tops Live most-played list”. Eurogamer. 21. 2. 2006. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 18. 3. 2008. 
  226. ^ Grossman, Lev (9. 12. 2007). „50 Top 10 Lists of 2007 – Top 10 Video Games”. Time. Архивирано из оригинала 12. 12. 2007. г. Приступљено 10. 3. 2008. 
  227. ^ „Best of 2007: Best Online Multiplayer Game (Xbox 360)”. IGN. Архивирано из оригинала 10. 1. 2008. г. Приступљено 14. 1. 2008. 
  228. ^ „Best of 2007: Most Innovative Design (Xbox 360)”. IGN. Архивирано из оригинала 10. 1. 2008. г. Приступљено 14. 1. 2008. 
  229. ^ Goldstein, Hilary (23. 9. 2007). „IGN (USA) Halo 3 Review”. IGN. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. Приступљено 23. 9. 2007. 
  230. ^ а б Graziani, Gabe (23. 9. 2007). „GameSpy Halo 3 Review”. GameSpy. Архивирано из оригинала 5. 10. 2007. г. Приступљено 23. 9. 2007. 
  231. ^ Herold, Charles (27. 9. 2007). „Halo 3 Mimics Halo 2, With Some Improved Graphic”. The New York Times. Приступљено 3. 10. 2007. 
  232. ^ Wilcox, Jon (27. 9. 2007). „TVG Review: Halo 3”. Total Video Games. Архивирано из оригинала 14. 12. 2007. г. Приступљено 3. 10. 2007. 
  233. ^ Boulding, Aaron (9. 11. 2001). „Halo: Combat Evolved review at IGN”. IGN. Архивирано из оригинала 1. 4. 2002. г. Приступљено 31. 8. 2006. 
  234. ^ McNamara, Andy. „Halo 2 review at Game Informer”. Game Informer. Архивирано из оригинала 9. 1. 2006. г. Приступљено 9. 2. 2007. 
  235. ^ „Master Chief Invades Madame Tussauds”. Microsoft. 10. 9. 2007. Архивирано из оригинала 16. 9. 2007. г. Приступљено 21. 9. 2007. 
  236. ^ Brightman, James (17. 11. 2004). „Halo 2's Success A Part of Pop Culture”. GameDaily. Архивирано из оригинала 20. 2. 2009. г. Приступљено 13. 11. 2007. 
  237. ^ Grossman, Lev (18. 4. 2005). „The Halo Trinity: Making Games That Matter”. Time. Архивирано из оригинала 12. 1. 2007. г. Приступљено 13. 11. 2007. 
  238. ^ Schiesel, Seth (26. 9. 2007). „Halo 3 Arrives, Rewarding Gamers, and Microsoft”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 13. 11. 2007. 
  239. ^ Beatty, D'Marcus. „Halo Influence on the Gaming Industry”. CheatCC.com. Архивирано из оригинала 12. 11. 2007. г. Приступљено 13. 11. 2007. 
  240. ^ Graser, Mark (4. 9. 2010). „'Halo': the care and feeding of a franchise”. Variety. Архивирано из оригинала 2. 10. 2010. г. Приступљено 2. 10. 2010. 
  241. ^ Kohnstamm, Thomas. „The 'Halo 5' Effect”. Microsoft Story Labs. Microsoft. Архивирано из оригинала 19. 2. 2020. г. Приступљено 19. 2. 2020. 
  242. ^ Chong, David (15. 4. 2008). „Turning video games into movies”. Marketplace. American Public Media. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2008. 
  243. ^ Price, Peter (16. 10. 2007). „Machinima waits to go mainstream”. BBC. Архивирано из оригинала 18. 10. 2007. г. Приступљено 11. 2. 2009. 
  244. ^ Thompson, Clive (7. 8. 2005). „The Xbox Auteurs”. The New York Times. Архивирано из оригинала 9. 1. 2006. г. Приступљено 8. 1. 2006. 
  245. ^ Kohler, Chris (26. 6. 2007). „Machinima Series Red vs. Blue Ends Tour of Duty”. Wired. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 13. 6. 2011. 
  246. ^ Gallaga, Omar (27. 3. 2007). „Game Over [Final Edition]”. Austin American-Statesman. стр. F1. 
  247. ^ Agnello, Anthony (11. 11. 2019). „When 'Halo 2' Invaded Planet Earth”. The Ringer. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 24. 1. 2020. 
  248. ^ Mnemesis (31. 8. 2002). „Halo National Finals”. Bungie.net. Архивирано из оригинала 16. 7. 2015. г. Приступљено 17. 8. 2020. 
  249. ^ Jarrard, Brian (7. 11. 2003). „Interview with the AGP”. Bungie.net. Архивирано из оригинала 16. 7. 2015. г. Приступљено 17. 8. 2020. 
  250. ^ Kix, Paul (2005). „Have Gun Will Travel”. Ур.: Yeffeth, Glenn. Halo Effect. BenBella Books. 
  251. ^ Gies, Arthur (5. 11. 2014). „Halo gets serious about eSports with the Halo Championship Series”. Polygon. Архивирано из оригинала 10. 12. 2015. г. Приступљено 8. 12. 2015. 
  252. ^ Puga, Lauren (4. 11. 2015). „HALO GETS OFFICIAL ESPORTS LEAGUE: HALO CHAMPIONSHIP SERIES”. IGN. Архивирано из оригинала 25. 3. 2020. г. Приступљено 16. 4. 2020. 
  253. ^ Mueller, Saira (4. 8. 2015). „Microsoft's 'Halo' eSports Tournament, Halo Championship Series, Offers $1 Million Prize Money”. International Business Times. Приступљено 8. 12. 2015. 
  254. ^ Stubbsy, Mike (14. 5. 2016). „The 10 largest console eSports prize pools ever”. Red Bull. Архивирано из оригинала 6. 2. 2021. г. Приступљено 18. 8. 2020. 

Екстерне везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Lukart132/песак&oldid=26539358”