Вергилије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вергилијева биста на његовом гробу у Напуљу

Публије Вергилије Марон (Publius Vergilius Maro, 15. октобар 70 п. н. е.— 20. септембар 19 п. н. е. Бриндизи) првосвештеник је римске поезије и Августове рестаурације. Припада времену Цезаровог наследника Октавијана Августа.

Аутор је епова Буколике, Георгике и, најзначајнијег, херојског епа Енејида у 12 књига, који је важио као национални еп Римљана.

Многи подаци о његовом животу нису поуздано утврђени и потичу из касноантичких и средњовековних легенди.

Вергилије се помиње као пратилац Данте Алигијерија у подземљу, у Дантеовом делу Божанствена комедија.

Животопис[уреди]

Вергилије је рођен 15. октобра 70. п. н. е. у селу Андес близу Мантове (Mantua), у северној Италији. У овоме крају има келтских и илирских насеља, па латинитет Вергилијевог имена није сасвим поуздан. Није био из имућне породице, али је од младости веома пажљиво образован. За то се побринуо његов отац. Младост је Вергилије провео деломично у школама Кремоне и Милана (Mediolanum). Потом је прешао у Рим где је студирао реторику, медицину и философију, првенствено Епикурову код епикуровца Сирона. Збуњиви и стидљиви Вергилије није имао успеха као јавни беседник. Али је већ у младости писао успеле мање песме по угледу на александријске песнике и неотерике Катулове дружине, учено и интимно. Налазимо тако у његовој младости оне елементе који ће бити значајни и за његово песништво: близину селу и природи, солидно и широко образовање прожето реториком, која стоји поред поезије склоне ерудицији и артизму. Није младог Вергилија мимоишло ни оно колебање између философије и реторике, карактеристично за античко образовање у коме су се философ и ретор непрестано борили око воћства. Сачувана је под именом Вергилијевим једна кратка песма у чију аутентичност немамо разлога да се сумња и где се млади песник опрашта од реторике и од песништва да би се сасвим посветио Епикуровој философији. Па опет се и у тој песми Вергилије не опрашта сасвим и заувек од песништва — сматра да су повремени излети у песништво чак и епикуровцу дозвољени. Али песништво је победило над философијом, и то песништво у коме је и реторика нашла доста места.

У Риму је Вергилије друговао са елегичарем Корнелијем Галом, са историчарем Асинијем Полионом и са Алфеном Варом, који је по свој прилици такође писао песме. Овим пријатељима посветио је неке од својих Пастирских песама, и то Галу десету, Полиону четврту и осму, Вару девету. Ускоро постаје пријатељ угледног и богатог Мецене, заправо Мајкената (Maecenas), потомка краљевске етрурске лозе. Постаје и интиман друт песника Хорација. У Хорацијеву Путу у Брундисиј читамо како Хорације, родом са југа Италије, и Вергилије, родом са севера, прате Мајкената, који путује важним политичким послом. Тај реалистички опис показује пријатељске односе који владају у овоме кругу образованих песника чији заштитник, Мајкенат, и сам саставља стихове, али му је главна брига да и у делима његових пријатеља нађе израз Августова политика „обнове“. Вергилија рано упознаје и сам Октавијан Август, па га постепено све чвршће везује за себе и своју културну пропаганду. Тако Вергилије Песмама о пољопривреди и спевом Енејида постаје главни представник Августова песншптва, високо цењен и од самог Августа који му обезбеђује удобан и повучен живот.

Последњих десет година живота провео је Вергилије већином близу Напуља, а понекад и на Сицилији. Године 19. п. н. е. полази на пут у Грчку и Анадол с намером да упозна те крајеве пре него доврши спев Енејиду и посвети се потом сасвим философији, јер га ова жеља из младости није напустила. У Атини се нађе са Августом који га наговори да се врати. Нежна здравља, Вергилије се већ у Грчкој разболи, стигне лађом до Бриндизија у Апулији где умре 20. септембра 19. п. н. е. Његово тело пренесу до Напуља и ту сахране. Био је, кажу, сељачког лика, омањи и пуначак, али нежног здравља. Тих, скроман и јако стидљив избегавао је јавност, па су га стога звали Parthenias.

Књижевни рад[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Списак радова[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Види још[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :