Лас Вегас

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 36° 11′ СГ Ш, 115° 13′ ЗГД

Лас Вегас
енгл. Las Vegas

Las Vegas strip.jpg
Јужни део „Стрипа“

Застава
Основни подаци
Држава Застава Сједињених Америчких Држава САД
Савезна држава Невада
Округ Кларк
Основан 1847.
Статус града 15. мај 1905.
Становништво
Становништво 596.424 (2010)
Агломерација 1.951.269
Густина становништва 1,659 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 36°10′00″N 115°13′00″W / 36.183333, -115.216667
Надморска висина 610 м
Површина 352 км²
Копнена површина 352 км²
Водена површина 0.1 км²
Лас Вегас на мапи Nevada
{{{alt}}}
Лас Вегас
Лас Вегас на мапи САД
{{{alt}}}
Лас Вегас
Лас Вегас на мапи САД
Остали подаци
Градоначелник Керолин Џ. Гудмен
ФИПС код 32-40000
ГНИС код 0847388
Веб-страна www.lasvegasnevada.gov

Град Лас Вегас (познатији само као „Вегас") један је од најпознатијих градова државе Неваде, као и Сједињених Држава.

Важи за град непрестане забаве и коцке. Настао је 1905. године, а звање града је добио 1911. Најпознатија улица у Вегасу је Лас Вегас булевар, познатији као „Стрип“, дуг чак 6,4 km. У овој улици се налази највећи број казина, хотела, дискотека и ресторана. Први казино саграђен у овој улици је казино Pair-o-Dice Club, што се може превести као Пар коцкица или као Рајски Клуб.

Према попису из 2010. године, Лас Вегас има 596.424 становника.

Географија[уреди]

Пустињски пејзаж у околини Лас Вегаса

Лас Вегас је смештен у безводној пустињској области у округу Кларк. Окружењем доминира пустињска вегетација, а има и дивљих животиња. У овом подручју знају се десити изненадне бујице и поплаве. Омогућавање прираста у броју становништва био је главни разлог за повећање капацитета градског система за одвод отпадних вода. Ширење тог система финансирано је из фонда Америчке агенције за заштиту околине која је 2008. доделила грант за програме анализирања и прогнозирања ширења града и његовог утицаја на околину до 2019. године.

Град је у безводном басену, окружен сувим планинама, а надморска висина му је око 620 m. На западу се налазе планине Спринг. Већина пејзажа је стеновита и пуна прашине. У самом граду, међутим, има пуно травњака, дрвећа и осталих зелених површина. Због проблема с изворима воде, тренутно постоји покрет који подстиче уређивање околине и вртова на начин да се смањи или елиминише потреба за додатном водом из система наводњавања. Према Америчком уреду за попис, површина града износи 340.26 км², од чега је 340 копно, а само 0.26 (0.04%) вода.

Клима[уреди]

Историја[уреди]

На месту где се данас налази Лас Вегас 1830. године није становало више од 50 особа. Колонизатори су претворили ово мало место у пустињи у оазу. Године 1850. овде се доселио Вилијам Брингхерст, следбеник духовног вође мормона Бригама Јанга. Мормони, међутим, нису имали много успеха у покушају да развију ову област. До почетка 20. века овде се налазило само једно утврђење.

Као што се десило са многим градовима Средњег запада у Америци, до напретка ове области дошло је тек након изградње железнице. Лас Вегас почиње да се развија када је, почетком 20. века, компанија Јунион Пацифик Роуд монтирала железничке шине у смеру западне обале. Године 1936., код реке Колорадо, која се налази 48 км јужно од Лас Вегаса, направљено је вештачко језеро Хувер, а као резултат тога настало је и језеро Мид. Током овог периода створен је план о развитку града. Лас Вегас је познат као рај за коцкаре тек од 1946. када је изграђен први интернационални хотел у булевару Стрип.

Доласком познатог бизнисмена Хауарда Хјуза крајем 1960-их, који је купио многе казино-хотеле, као и појавом радијских и ТВ-станица у граду, легитимне корпорације такође су почеле куповати касина, а федералне власти истерале су мафију из града током неколико идућих година. Константну туристичку „доларску струју“ од казина и хотела увећао је нови извор савезног новца. Тај новац стизао је од оснивања оног што је данас ваздухопловна база Нелис. Прилив војног особља и ловаца на послове у казинима помогао је настанку бума у грађевинарству и изградњи, који се данас ипак мало смањио.

Иако је Макао престигао Лас Вегас по приходима од коцкања, ипак ово подручје остаје једно од водећих свјетских одредишта за забаву.[1]

Лас Вегас је оаза у пустињи Мохаве, али туристи не долазе овде због природе. Напротив, оно што их привлачи је вештачки свет казина и ноћних клубова, осветљених хиљадама светала. Фантастична неонска светла и масивне зграде, које се могу видети још из авиона, одушевљавају посетиоце и привлаче хиљаде клијената у казина и локале. Израчунато је да је 39,727,022 посетиоца, оставило у рају за коцкаре, приближно 9,4 милијарде долара (цела Кларк област).[2]

Казина су отворена даноноћно, а улаз је бесплатан. Забавни програм почиње око 20 сати са тзв. динер шоуом, док информациони шалтери пружају детаљне информације о свим врстама забаве у граду. Посетиоци казина могу опробати своју срећу на аутоматима, видео-покеру, блек-џеку, бакари и рулету, или могу једноставно посматрати друге играче. Ноћни клубови нуде други вид забаве за оне који нису љубитељи коцке. Прво место међу клубовима свакако заузимају џентлмен клубови, чије особље чине искључиво жене, одевене веома оскудно. Лас Вегас је и град кабареа, званих комеди клабс, као и великог броја других ноћних клубова са музиком уживо. У сваком од њих оркестар свира различите музичке жанрове како би се публика што разноврсније забављала и трошила новац. Ноћни барови привлаче најразноврсније посетиоце. Неки нуде уметнички програм својих забављача, други се могу похвалити богатим асортиманом ледених коктела, великим бројем столова за билијар и спортским телевизијским програмима.

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 596.494 становника, што је 117.990 становника више него 2000. године.

Група 2000. 2010.
Белци 277.704 (58,0%) 279.703 (47,9%)
Афроамериканци 49.570 (10,4%) 64.858 (11,1%)
Азијати 22.879 (4,8%) 35.620 (11,1%)
Хиспаноамериканци 112.962 (23,6%) 183.859 (31,5%)
Укупно 478.434 583.756


Градови побратими[уреди]

Знамените личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh ed.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall, Gary B. Nash, Allan M. Winkler, Charlene Mires, John W. Jeffries, ed. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third ed.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin, Rebecca Edwards, Adam Rothman, ed. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :