Корисник:Petarnrt5419/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Ijan Rajt
Rajt 2015. godine
Lični podaci
Puno ime Ijan Edvard Rajt[1]
Datum rođenja (1963-11-03)3. novembar 1963.[2]
Mesto rođenja Vulvič, London, Engleska,
Visina 1,75 m[3]
Pozicija Napadač
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1985 Grinič Boro
1985-1991 Kristal Palas 225 (90)
1991-1998 Arsenal 221 (128)
1998-1999 Vest Hem Junajted 22 (9)
1999 Notingem Forest 10 (5)
1999-2000 Seltik 8 (3)
2000 Bernli 15 (4)
Ukupno 501 (239)
Reprezentativna karijera
1989-1992 Engleska B 3 (0)
1991-1998 Engleska 33 (9)

Ijan Edvard Rajt (engl. Ian Edward Wright; 3. novembar 1963) je engleski bivši profesionalni fudbaler i televizijska i radio ličnost. Trenutno je sportski komentator na kanalu BBC Sport i ITV Sport.

Rajt je imao uspeha u svojoj karijeri sa londonskim klubovima Kristal Palasom i Arsenalom igrajući na poziciji napadača. Sa Arsenalom je osvojio Premijer ligu, oba velika domaća kup takmičenja i Evropski kup pobednika kupova.[4]

Bio je poznat po svojoj brzini[5] i u 581 ligaških nastupa uspeo je da postigne 387 golova igrajući za sedam klubova u škotskoj i engleskoj. Takođe je zabeležio i 33 nastupa za reprezentaciju i postigao 9 golova.[4]

Rajt je takođe igrao, u Premijer ligi, za Vest Hem Junajted, u Škotskoj Premijer ligi, za Seltik i u Engleskoj Fudbalskoj Ligi za Bernli i Notingem Forest. Zaključno sa 2020-2021, nalazi se na drugom mestu na listi najviše postignutih golova za Arsenal, i na trećem mestu na listi Kristal Palasa.[6][7]

Nakon što se povukao iz fudbala, bio je aktivan u medijima, obično u TV i radion emisijama vezanim za fudbal. Njegovi sinovi, Bredli (engl. Bradley) i Šon Rajt-Filips (engl. Shaun Wright-Philips) su obojica profesionalni fudbaleri.[4]

Rani život[уреди | уреди извор]

Rajt je treći po redu sin u Jamajkanskoj porodici. Njegov otac je napustio porodicu kad je on još bio mali, a odgajali su ga majka Nesta i nasilni očuh.[8][9]

Ian je počeo profesionalno da igra fudbal relativno kasno. Uprkos tome što je bio na probama dok je još bio tinejdžer, nije uspeo da privuče pažnju i da dobije ponudu profesionalnog ugovora. Vraćanje igranju za amaterske i neligaške klubove ga je obeshrabrilo da će u budućnosti imati šansu da zaigra fudbal profesionalno.[4]

Posle nekog vremena provedenog u siromaštvu, u kojem je njegova supruga očekivala njihovo prvo dete, Rajt je proveo dve nedelje u zatvoru zbog ne plaćanja kazni za vožnju bez poreza ili osiguranja. Njegovo sećanje na vreme provedeno u ćeliji je da je plakao i zakleo se bogu da će uraditi sve što je u njegovoj mogućnosti da bi uspeo kao fudbaler.[10][11]

Klupska karijera[уреди | уреди извор]

Kristal Palas[уреди | уреди извор]

Nakon početka karijere u Grinič Bоrou, 1985. je zaigrao za Kristal Palas, gde je već u prvoj sezoni ostavio dobar utisak postigavši 9 golova kao drugi najbolji strelac kluba u toj sezoni. Kada je Mark Brajt došao u klub, njihovo partnerstvo se brzo stvorilo i njihovi golovi su najviše bili odgovorni za promociju kluba u najviši rang takmičenja u Engleskoj 1989. godine.[12] Rajt je te sezone postigao 24 ligaška gola, a ukupno 33 gola računajući sva takmičenja.[13]

Rajt je dobio poziv da zaigra za englesku B reprezentaciju 1989 godine, ali zbog povrede potkolenice nije mogao da ima veliki uticaj u Prvoj diviziji.[12] Međutim, nakon što se oporavio od povrede, zabeležio je nastup u finalu FA kupa 1990. godine protiv Mančester Junajteda[14], gde je ušao sa klupe i uspeo da postigne izjednačujući pogodak i tako odvede svoj tim u produžetke.[14] U produžetku je uspeo da dovede svoj tim u prednost, ali je konačan ishod bio 3-3.[4] Mančester Junajted je pobedio u povratnoj utakmici 1-0.[14]

Sledeće sezone je stekao pune međunarodne počasti[4] i postigao svoj stoti gol za klub.[12] Te sezone Kristal Palas je dostigao 3. mesto na tabeli, što je najveći uspeh kluba u engleskom najvišem ranku takmičenja. Rajt je postao poznat po svojoj završnici, koju je pokazao postigavši het-trik za samo osamnaest minuta protiv Vimbldona u gostima u sezoni 1990-91.[12]

Rajt je postigao ukupno 117 golova u 277 utakmica[4] u svim takmičenjima i time je postao najbolji, posle ratni, strelac kluba[12] i treći najbolji strelac kluba svih vremena.[15] i treći strelac kluba svih vremena i 2005. godine je izglasan kao jedan od klubskih najboljih 11 igrača veka i kao njihov "Igrač veka".[16]

Arsenal[уреди | уреди извор]

Rajt je 1991. godine potpisao ugovor sa Arsenalom za £2.5 miliona[4], što je u tome vreme postao klupski rekord[4]. Postigao je gol na svom debiju protiv Lester Sitija u Liga kupu i postigao je het-trik na svom ligaškom debiju protiv Sautemptona[17]. Takođe je postigao het-trik u poslednjem meču u sezoni protiv "Svetaca" i time je dostigao broj od 31 gola u svim takmičenjima, u toj sezoni. Vrajtovih 29 ligaških golova (24 golova za Arsenal, 5 golova za Kristal Palas) je bilo dovoljno da bude najbolji strelac lige.[18]

Arsenalov stadion Hajberi

Rajt je bio najbolji strelac Arsenala šest sezona za redom[19]. Bio je veliki deo klupskog uspeha devedesetih godina, osvojivši FA kup i Liga kup 1993. godine, postigavši gol u oba finala. Takođe je pomogao Arsenalu da dostigne finale 1994. Evropskog kupa pobednika, iako je bio suspendovan za finale, u kojem je Arsenal pobedio Parmu 1-0.

Rajt je postigao gol u svakoj rundi 1995. Kupa pobednika kupova, osim u finalu u kojem je Arsenal izgubio. Postigao je i dosta golova u ligi, ali je to bilo teško vreme za Arsenal zbog otkaza trenera Džordža Grejama zbog nelegalnih plaćanja. Pod vođstvom privremenog trenera Stjuarta Hjustona završili su samo na 12. mestu u ligi.

Dolazak Brusa Rioka najavio je mračno vreme, njih dvojica se nisu slagali i Rajt je zatražio zahtev da bude prodat, ali je kasnije povukao taj zahtev.[4] Dolazak Denisa Bergkampa doneo je kratko ali veoma plodno partnerstvo, u njihovoj prvoj sezoni zajedno, pomogli su Arsenalu da dođe do petog mesta i kvalifikuje se za UEFA Kup.[20] Takođe su dostigli i polufinale Liga kupa gde su izgubili od Aston Vile, na gostujuće golove, koja je kasnije i osvojila taj kup.[21]

Kada je Arsen Venger došao u klub, u septembru 1996. godine, Rajt je bio blizu svoje 33. godine. Upkos svojim godinama, nastavio je da postiže golove regularno i bio je drugi najbolji strelac Premijer lige u sezoni 1996-97 sa 23 postignuta gola. Te sezone je takođe postavio rekord postigavši gol protiv 17 od 19 Arsenalovih protivnika, što je rekord za Premijer ligu sa 20 klubova. Nije postigao gol samo protiv Sanderlenda i Mančester Junajteda.[22] Ovaj rekord je izjednačio Robin Van Persi 2012. godine.[23] 13. septembra 1997 godine, oborio je rekord Klifa Bastina od 178 golova i time je postao najbolji strelac kluba svih vremena. Svoj poslednji gol za Arsenal postigao je 6. januara 1998. godine u Liga kupu u četvrtini finala, gde je Arsenal pobedio Vest Hem Junajted. Povreda tetive mu je onemogučila da ponovo zaigra u ostatku sezone. U njegovom odsustvu, Arsenal je izgubio u polufinalu od Čelsija i time je okončao nadu o osvajanju domaćeg trebla. Bio je na klupi i nije zaigrao u Arsenalovoj pobedi u finalu FA kupa 1998. godine. Te sezone je podigao i svoju prvu Premijer ligašku titulu i tako je Arsenal uspeo da kompletira "duplu krunu".[24]

Rajt je postigao 185 golovana 288 utakmica za Arsenal, postigavši 11 het-trikova za njih.[25] Nalazi se na drugom mestu najboljih strelaca Arsenala iza Tijeri Anrija. Rajt je izglasan, od strane Arsenalovih navijača, na četvrtom mestu na listi od 50 najboljih igrača Arsenala.[24]

Kasnija karijera[уреди | уреди извор]

U Julu 1998. godine, Rajt je prešao u Vest Hem Junajted za £500,000, gde je bio 15 meseci i postigao pobednički gol na svom debiju protiv Šefild Venzdeja.[26] Dok je bio u klubu dospeo je na naslovnice jednom prilikom kada je posle dobijenog crvenog kartona, u meču protiv Lids Junajteda[27], vandalizovao sudijsku svlačionicu. Kasnije je imao kraće periode igrajući za Notingem Forest, Seltik i Bernli, kojem je pomogao da izbori promociju u Premijer ligu[28], pre nego što se penzionisao 2000. godine.[4]

Reprezentativna karijera[уреди | уреди извор]

Rajt nije bio deo reprezentacije na Svetskom prvenstvu 1990. godine, a prvi poziv reprezentacije je dobio od selektora Grejama Tejlora u februaru 1991. godine. Debitovao je u pobedi od 2-0 na meču protiv Kameruna na Vembliju i pomogao je engleskoj da dođe do finala UEFA Eura 1992. godine u Švedskoj. Iako je njegova reprezentativna karijera trajala 8 godina to jest 87 mečeva, počeo je utakmicu samo 17 puta i 16 puta je ušao u igru sa klupe. Ukupno je postigao 9 golova, od kojih su 4 bila protiv San Marina[29][30] i 2 protiv Moldavije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1998. godine[31].

Nagrade[уреди | уреди извор]

Ubrzo nakon završetka igračke karijere, 2000. godine, Rajt je dobio viteško odlikovanje Red britanskog carstva (engl. Most Excellent Order of the British Empire) za svoje zasluge u fudbalu.[4]

Statistika karijere[уреди | уреди извор]

Klub[уреди | уреди извор]

[32]Nastupi i golovi po klubu, sezoni i takmičenju
Klub Sezona Liga Nacionalni kup[а] Liga kup[б] Evropa Ostalo Ukupno
Liga Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova Nastupa Golova
Kristal Palas 1985–86 Druga liga engleske 32 9 1 0 1 0 — 2[в] 0 36 9
1986–87 Druga liga engleske 38 9 1 0 4 1 — 1[в] 0 44 10
1987–88 Druga liga engleske 41 20 1 0 3 3 — 1[в] 0 46 23
1988–89 Druga liga engleske 42 24 1 0 2 1 — 9[г] 8 54 33
1989–90 Prva liga 26 8 4 2 4 1 — 3[в] 2 37 13
1990–91 Prva liga 38 15 3 1 5 3 — 6[в] 6 52 25
1991–92 Prva liga 8 5 — — — — 8 5
Ukupno 225 90 11 3 19 9 — 22 16 277 118
Arsenal 1991–92 Prva liga 30 24 0 0 3 2 0 0 — 33 26
1992–93 Premijer liga 31 15 7 10 8 5 — — 46 30
1993–94 Premijer liga 39 23 3 1 4 6 6[д] 4 1[ђ] 1 53 35
1994–95 Premijer liga 31 18 2 0 3 3 9[д] 9 2[е] 0 47 30
1995–96 Premijer liga 31 15 2 1 7 7 — — 40 23
1996–97 Premijer liga 35 23 1 0 3 5 2[ж] 2 — 41 30
1997–98 Premijer liga 24 10 1 0 1 1 2[з] 0 — 28 11
Ukupno 221 128 16 12 29 29 19 15 3 1 288 185
Vest Hem Junajted 1998–99 Premijer liga 22 9 1 0 2 0 — — 25 9
1999–2000 Premijer liga 0 0 — 0 0 1[и] 0 — 1 0
Total 22 9 1 0 2 0 1 0 — 26 9
Notingem Forest (pozajmica) 1999–2000 Prva liga 10 5 — — — — 10 5
Seltik 1999–2000 Škotska Premijer liga 8 3 1 0 1 0 0 0 — 10 3
Bernli 1999–2000 Druga liga engleske 15 4 — — — — 15 4
Ukupno u karijeri 501 239 29 15 51 38 20 15 25 17 626 324
  1. ^ Uključujući FA Kup, Škotski kup
  2. ^ Uključujući Liga kup, Škotski liga kup
  3. ^ а б в г д Nastupi u Kupu punopravnih članova
  4. ^ Pet nastupa i pet golova u Kupu Punopravnih članova , četiri nastupa i tri gola u Drugoj ligi engleske u plejofu
  5. ^ а б Nastupi u Evropskom kupu pobednika kupova
  6. ^ Nastupa u Komjuniti šild
  7. ^ Nastupa u Evropskom Super kupu
  8. ^ Nastupa u UEFA Ligi evrope
  9. ^ Appearances in UEFA Cup
  10. ^ Nastupa u UEFA Intertoto Kupu

Reprezentacija[29][30][уреди | уреди извор]

Engleska
Godina Nastupa Golova
1991 4 0
1992 3 0
1993 9 5
1994 4 0
1996 1 0
1997 8 4
1998 4 0
Total 33 9

Uspesi[уреди | уреди извор]

Kristal Palas

Arsenal

Vest Hem Junajted[34][35]

Bernli[36][37]

  • Drugoplasirani u Engleskoj drugoj ligi: 1999-2000.

Individualni

  • Igrač godine Kristal Palasa: 1988-89.[38]
  • BBC Gol sezone: 1989-90.
  • PFA Tim godine:1988-89. Druga liga[39], 1992-93. Premijer liga[40], 1996-97. Premijer liga[41]
  • Zlatna kopačka Prve engleske lige: 1991-92.[42]
  • Igrač meseca Premijer lige: Novembar 1996.[43]
  • Red britanskog carstva (engl. Most Excellent Order of the British Empire): 2000.[44]
  • Engleska Fudbalska kuća slavnih: 2005.[45]
  • Član tima veka Kristal Palasa: 2005.[46]
  • Najbolji igrač veka Kristal Palasa[16]
  • Londonska fudbalska nagrada za veliki doprinos londonskom fudbalu: 2018.[47]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ian Wright”. Barry Hugman's Footballers. 
  2. ^ „Ian Wright”. 11v11.com. AFS Enterprises. 
  3. ^ Westbrook, Caroline (20. 11. 2019). „Is I'm A Celebrity's Ian Wright married, does he have kids and how tall is he?”. Metro (на језику: енглески). 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Ian Wright – Football Legend Profile”. Talkfootball.co.uk. Приступљено 15. 9. 2010. 
  5. ^ „Tony Adams: Perfect XI”. FourFourTwo. 1. 9. 2006. Приступљено 25. 12. 2019. 
  6. ^ „History: Goalscorers”. Arsenal.com. 
  7. ^ „All-time top scorers”. Holmesdale.net. 
  8. ^ Arlidge, John (13. 1. 2002). „Is this Mr Right?”. Guardian. 
  9. ^ „Earning My Smile - By Ian Wright”. The Players' Tribune (на језику: енглески). Приступљено 27. 11. 2018. 
  10. ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 1. 4. 2014. 
  11. ^ Odell, Michael (5. 8. 2007). „Ian Wright”. The Guardian. London. 
  12. ^ а б в г д „Crystal Palace | Club | Palace Legends | Palace Legends | Ian Wright”. Crystal Palace FC. Архивирано из оригинала 13. 6. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2013. 
  13. ^ „1988/89 revisited – Crystal Palace FC Supporters' Website – The Holmesdale Online”. Holmesdale.net. 26. 7. 2009. Приступљено 30. 4. 2012. 
  14. ^ а б в „1990 FA Cup Final”. www.fa-cupfinals.co.uk. Архивирано из оригинала 18. 12. 2010. г. Приступљено 11. 10. 2013. 
  15. ^ „Goalscorers”. Crystal Palace FC. 13. 5. 2010. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 11. 10. 2013. 
  16. ^ а б „Player of the Year Awards”. Crystal Palace FC. 16. 5. 2006. Архивирано из оригинала 6. 12. 2010. г. Приступљено 11. 10. 2013. 
  17. ^ „Ian Wright – Football Legend Profile”. Talkfootball.co.uk. 
  18. ^ „Ian Wright”. Sporting Heroes. 
  19. ^ „Greatest 50 Players - 4. Ian Wright”. www.arsenal.com (на језику: енглески). 
  20. ^ Ross, James M. (4. 6. 2015). „European Competitions 1996–97”. RSSSF. Приступљено 8. 10. 2017. 
  21. ^ „Arsenal”. Football Club History Database. Richard Rundle. Приступљено 8. 10. 2017. 
  22. ^ „Home and away”. Sky Sports. 19. 1. 2012. Приступљено 5. 1. 2018. 
  23. ^ „Van Persie scores against 17 Premier League opponents in one season to match record set by Arsenal legend Ian Wright”. goal.com. Приступљено 5. 1. 2018. 
  24. ^ а б „Greatest 50 Players - 4. Ian Wright”. Arsenal.com. 
  25. ^ http://www.thearsenalhistory.com/?p=14216
  26. ^ Andrews, Phil (16. 8. 1998). „Wright the hero in an instant”. The Independent. London. Приступљено 5. 9. 2012. 
  27. ^ „Football | Players lose the plot”. BBC News. 5. 5. 1999. Приступљено 16. 9. 2010. 
  28. ^ „History”. Burnleyfootballclub.com. 15. 8. 2012. Приступљено 11. 10. 2013. 
  29. ^ а б „Ian Edward Wright – International Appearances”. The Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. 
  30. ^ а б Strack-Zimmermann, Benjamin. „Ian Wright”. National Football Teams (на језику: енглески). 
  31. ^ „England 4 Moldova 0”. Englandfc.com. Архивирано из оригинала 7. 11. 2010. г. 
  32. ^ „Player Details: Ian Wright”. The English National Football Archive. Приступљено 15. 2. 2018. 
  33. ^ „Ian Wright Profile”. Premier League (на језику: енглески). 
  34. ^ „Intertoto win gives Hammers Uefa spot”. BBC.co.uk. 
  35. ^ „Who is the best player to have played for West Ham and Arsenal?”. Newham Recorder.co.uk. 
  36. ^ „BBC Sport”. 
  37. ^ „Late charge takes Clarets up”. BB Sport. 
  38. ^ „CRYSTAL PALACE PLAYER OF THE YEAR”. CPFC.co.UK. 
  39. ^ Lynch. The Official P.F.A. Footballers Heroes. стр. 147. 
  40. ^ Lynch. The Official P.F.A. Footballers Heroes. стр. 149. 
  41. ^ Hugman, Barry J., ур. (1997). The 1997–98 Official PFA Footballers Factfile. Queen Anne Press. стр. 317. ISBN 1-85291-581-1. 
  42. ^ „Ian Wright achievements”. 
  43. ^ „Ian Wright player of the month”. 
  44. ^ „MBE humbles footballer Wright”. BBC.co.uk. 
  45. ^ „Wright joins Hall of Fame”. BBC.co.uk. 
  46. ^ „Centenary: All-Time XI”. CPFC. Архивирано из оригинала 8. 5. 2005. г. Приступљено 27. 6. 2013. 
  47. ^ „The London Football Awards 2019 – Celebrating the very best of London Football”. londonfootballawards.org. Приступљено 2019-03-01. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Petarnrt5419/песак&oldid=25993646”