Фудбалска репрезентација Камеруна

Из Википедије, слободне енциклопедије
Камерун
Cameroon FA.png
Надимак Неукротиви лавови
Савез Фудбалски савез Камеруна
Конфедерација КАФ (Африка)
Селектор Француска Пол Ле Гуен
Капитен Самјуел Ето
Највише наступа Ригоберт Сонг (133)
Најбољи стрелац Самјуел Ето (44)
ФИФА шифра CMR
ФИФА ранг 40. (јул 2010)
Највиши ФИФА ранг 11. (новембар 2006)
Најнижи ФИФА ранг 62. (април 1997)
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Основни дрес
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Резервни дрес
Прва међународна утакмица
Застава Камеруна Камерун 9 - 2 Застава Сомалије Сомалија
(Мадагаскар; 13. април 1960.)
Највећа победа
Застава Камеруна Камерун 9 - 2 Застава Сомалије Сомалија
(Мадагаскар; 13. април 1960.)
Највећи пораз
Застава Норвешке Норвешка 6 - 1 Застава Камеруна Камерун
(Осло, Норвешка; 31. октобар 1990.)
Застава Русије Русија 6 - 1 Застава Камеруна Камерун
(Пало Алто, САД; 28. јун 1994.)
Застава Костарике Костарика 5 - 0 Застава Камеруна Камерун
(Сан Хосе, Костарика; 9. март 1997.)
Светско првенство
Учешћа 5 (Први пут 1982.)
Најбољи резултат Четвртфинале, 1990.
Афрички куп нација
Учешћа 16 (Први пут 1970.)
Најбољи резултат 1. место, 1984., 1988., 2000., 2002.
Куп Конфедерације
Учешћа 2 (Први пут 2001.)
Најбољи резултат 2. место, 2003.
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Злато 2000. Сиднеј[1] Камерун Камерун

Фудбалска репрезентација Камеруна је фудбалски тим који представља Камерун на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Камеруна. Камерун се укупно квалификовао пет пута на Светско првенство - 1982., 1990., 1994., 1998. и 2002., више него било која друга Афричка нација. Камерун је први афрички тим који је успео да стигне до четвртфинала на Светском првенству, то се десило на Светском првенству 1990. када су у четвртфиналу у продужецима изгубили од Енглеске са 3:2. Такође је освојио и 4 Афричка купа нација и златну медаљу на Летњим Олимпијским играма 2000.[1]

Историја[уреди]

Своју прву утакмицу Камерун је одиграо 13. априла 1960. против репрезентације Сомалије, победивши са 9-2.

Камерун се квалификовао на своје прво Светско првенство 1982. године, одржаном у Шпанији. Са повећањем тимова са 16 на 24 Камерун је уз Алжир представљао Африку на Светском првенству. Био је додељен у групу 1 заједно са Италијом, Пољском и Перуом. Камерун је у прве две утакмице са Перуом и Пољском одиграо 0-0, док је у последњој изненађујуће са каснијим прваком Италијом одиграо 1-1. Три бода из три утакмице нису била довољна да Камерун прође у следећу фазу такмичења, али су камерунци били поносни јер на свом првом Светском првенству нису изгубили. На следеће Светско првенство 1986. у Мексику Камерун се није квалификовао.

Камерун се квалификовао на Светско првенство 1990. у Италији победивши Нигерију и Тунис у плеј-офу квалификација. На завршном турниру Камерун је био у групи Б са Совјетским Савезом, Аргентином и Румунијом. Камерун је шокирао све победивши у првој утакмици носиоца Аргентину са 1-0, затим су победили и Румунији и изгубили у последњем мечу са 4-0 од Совјетског Савеза, на крају одлазе у осмину финала као први у групи. У осмини финала побеђују са 2-1 Колумбију, након регуларних 90 минута резултат је био 0-0, али у продужецима Рожер Мила постиже два гола која су Камеруну обезбедила учешће у четвртфиналу. У четвртфиналу Камерун је за противника имао Енглеску, након 90 минута резултат је опет био нерешен али сада 2-2, али у продужецима Енглеска са пенала у 105 минуту постиже гол и одлази у полуфинале.

Камерун се квалификовао и на Светско првенство 1994. одржаном у Сједињеним Америчким Државама, поново је био у групи Б али сада са Шведском, Бразилом и Русијом. У првој утакмици је играо 2-2 са Шведском, али у наредне две губи од Бразила (3-0) и Русије (6-1). Камерун као последњи у групи завршава такмичење.

На Светско првенство 1998. у Француској након проширења са 24 на 32 екипе Камерун се квалификовао са још пет тимова из Африке. Поново је додељен у групу Б са Италијом, Чилеом и Аустријом. У првом колу одиграва нерешено са Аустријом, 1-1, затим са 3-0 губе од Италије, те се у задњем колу ремијем 1-1 са Чилеом опраштају од СП-а.

Између два неуспеха на завршницама светских првенстава на Летњим Олимпијским играма 2000. године освајају златну медаљу победивши Шпанију у финалу.

У квалификацијама за Светско првенство 2002. у Кореји и Јапану Камерун је у својој групи био први, иза себе оставивши Анголу, Замбију, Того и Либију. На Светском првенству Камерун се налазио у групи Е са Немачком, Ирском и Саудијском Арабијом. Прву утакмицу је одиграо нерешено 1-1 са Ирском иако је водио голом Патрика Мбоме, у следећој утакмици су победили Саудијску Арабију, али у последњој утакмици су поражени са 2-0 од Немачке и тиме елиминисани са такмичења. На Светско првенство 2006. Камерун није успео да се квалификује. На Афричком купу нација 2008. несаломљиви лавови су били један од фаворита за освајање, али то им није пошло за руком пошто су у финалу поражени од Египта.

Дресови без рукава[уреди]

У априлу 2004. године ФИФА је Камеруну одузела шест бодова због Пуминог дреса без рукава, у којем су играли на Афричком купу нација. Камерун је такође био кажњен и новчаном казном у износу од 154.000 долара.[2] Врховно фудбалско тело ипак је касније одустало од драстичне казне одузимања бодова у квалификацијама за Светско првенство 2006., али ни то на крају Камеруну није помогло да се пласира на исто.[3] Касније су фудбалери Камеруна испод дреса без рукава носили црну мајицу, али са рукавима.

Због казне и буке која се дигла око једноделног дреса, камерунски спонзор и произвођач контроверзног дреса, компанија Пума подигла је тужбу на суду затраживши од FIFA-е новчану накнаду од скоро два милиона долара.[2]

Смрт на терену[уреди]

Двадесетосмогодишњи камерунски фудбалски репрезентативац Марк-Вивијен Фое преминуо је након полуфиналног сусрета Купа конфедерација 27. јуна 2003. против Колумбије (1-0). Фое је у 71. минуту пао на средини терена, па је несвесном стању изнесен са стадиона. Упркос хитној медицинској помоћи нешто касније је преминуо. Узрок смрти био је срчани удар.[4] Фое је играо за енглески клуб Манчестер Сити који је након трагедије пензионисао број 23 који је он носио.[5] Исто је учинио Олимпик Лион, из кога је прешао у Манчестер Сити, са бројем 17.[6]

Резултати репрезентације[уреди]

Светско првенство[уреди]

Година Првенство Пласман
1930. до 1962. Није учествовала -
Енглеска 1966 Повукла се -
Мексико 1970 Није се квалификовала -
Немачка 1974 Није се квалификовала -
Аргентина 1978 Није се квалификовала -
Шпанија 1982 1 коло 17
Мексико 1986 Није се квалификовала -
Италија 1990 Четвртфинале 7
Сједињене Америчке Државе 1994 1 коло 22
Француска 1998 1 коло 25
Јужна КорејаЈапан 2002 1 коло 20
Немачка 2006 'Није се квалификовала -
Јужноафричка Република 2010 Квалификовала се -
Укупно 6/19 -

Куп конфедерација[уреди]

Година Пласман ИГ П Н И ГД ГП
1992. до 1999. Није се квалификовала
Јужна КорејаЈапан 2001. 1 коло 3 1 0 2 2 4
Француска 2003. 2. место 5 3 1 1 3 1
2005. to 2009. Није се квалификовала
Укупно 2/8 8 4 1 3 5 5

Афрички куп нација[уреди]

Афрички куп нација
Титула: 4
Наступа: 15
Година Пласман Година Пласман Година Пласман
Судан 1957 Није учествовала Етиопија 1976 Није се квалификовала Тунис 1994 Није се квалификовала
Египат 1959 Није учествовала Гана 1978 Није се квалификовала Јужноафричка Република 1996 1 коло
Етиопија 1962 Није учествовала Нигерија 1980 Није се квалификовала Буркина Фасо 1998 Четвртфинале
Гана 1963 Није учествовала Либија 1982 1 коло ГанаНигерија 2000 Првак
Тунис 1965 Није учествовала Обала Слоноваче 1984 Првак Мали 2002 Првак
Етиопија 1968 Није се квалификовала Египат 1986 2. место Тунис 2004 Четвртфинале
Судан 1970 1 коло Мароко 1988 Првак Египат 2006 Четвртфинале
Камерун 1972 3. место Алжир 1990 1 коло Гана 2008 2. место
Египат 1974 Није се квалификовала Сенегал 1992 4. место Ангола 2010 Четвртфинале

Списак играча за Светско првенство у фудбалу 2010.[уреди]

Селектор: Француска Пол Ле Гуен

Број Име Датум рођења Клуб Наступи (голови) Дебитовао
Голмани
1 Карлос Камени 18. фебруар 1984. Шпанија Еспањол 59 (0) Застава Јужне Кореје Јужна Кореја, 25. мај 2001.
16 Сулејману Хамиду 22. новембар 1973. Турска Кајсериспор 20 (0) Застава Сомалије Сомалија, 23. април 2000.
22 Ги Нди Асембе 28. фебруар 1986. Француска Валенсијен 1 (0) 2010.
Одбрана
2 Беноа Асу-Екото 24. март 1984. Енглеска Тотенхем хотспур 9 (0) Застава Гвинеје Гвинеја, 11. фебруар 2009.
3 Николас Нкулу 27. март 1990. Француска Монако 17 (0) Застава Јужноафричке Републике Јужноафричка Република, 19. новембар 2008.
4 Ригоберт Сонг 1. јул 1976. Турска Трабзонспор 133 (4) Застава Мексика Мексико, 22. септембар 1993.
5 Себастијан Басонг 9. јул 1986. Енглеска Тотенхем хотспур 7 (0) Застава Аустрије Аустрија, 12. август 2009.
8 Жереми Нжитап 20. децембар 1978. Турска Анкарагучу 109 (12) Застава Габона Габон, 6. октобар 1996.
12 Гаетан Бонг 25. април 1988. Француска Валенсијен 2 (0) 2010.
14 Орелијен Шеђу 20. јун 1985. Француска Лил 10 (0) Застава Марока Мароко, 7. јун 2009.
19 Стефан Мбиа 20. мај 1986. Француска Олимпик Марсеј 31 (3) Холандија Холандија, 27. мај 2006.
Средњи ред
6 Александре Сонг 9. септембар 1987. Енглеска Арсенал 23 (0) Застава Египта Египат, 22. јануар 2008.
7 Ландри Нгуемо 28. новембар 1985. Шкотска Селтик 20 (2) Застава Руанде Руанда, 3. септембар 2006.
10 Ашил Емана 5. јун 1982. Шпанија Реал Бетис 35 (6) Застава Обале Слоноваче Обала Слоноваче, 11. фебруар 2003.
11 Жан Макун 29. мај 1983. Француска Олимпик Лион 50 (3) Застава Марока Мароко, 7. јун 2009.
18 Ејонг Ено 23. март 1986. Холандија Ајакс 14 (1) Застава Марока Мароко, 7. јун 2009.
20 Жорж Манђек 9. децембар 1988. Немачка Кајзерслаутерн 8 (0) Застава Анголе Ангола, 14. октобар 2009.
21 Жоел Матип 8. август 1991. Немачка Шалке 04 4 (0) Застава Италије Италија, 3. март 2010.
Напад
9 Самјуел Ето 10. март 1981. Италија Интер Милано 96 (43) Застава Костарике Костарика, 9. март 1997.
13 Ерик Чупо Мотинг 23. март 1989. Немачка Нирнберг 2 (1) 2010.
15 Пјер Вебо 20. јануар 1982. Шпанија Мајорка 43 (16) Застава Јапана Јапан, 19. новембар 2003.
17 Мохамаду Идрису 8. март 1980. Немачка Фрајбург 31 (6) Застава Обале Слоноваче Обала Слоноваче, 11. фебруар 2003.
23 Винсент Абубакар 22. јануар 1992. Камерун Котонспорт 2 (0) Застава Словачке Словачка, 29. мај 2010.

Референце и објашњења[уреди]

  1. ^ а б Од 1992., тимовима за Олимпијске игре је ограничено да воде највише три играча старија од 23 године. Успеси ових тимова нису обично урачунати у статистику националног тима.
  2. ^ а б The cameroon 2004 one-piece kit story | History | Football Shirt Culture.com
  3. ^ Nogometni magazin / Kvalifikacije za SP 2006. /
  4. ^ Zadarski Stanovi kobni jedino poput stadiona rumunjskog trećeligaša Minerula Rodna - Sport - Index.hr
  5. ^ h2g2 - Marc-Vivien Foe - Footballer
  6. ^ http://www.spaotp.com/2008/02/friday-list-of-little-or-no-consequence_15.html

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :