Криви торањ у Пизи

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 43° 43' 23" СГ Ш, 10° 23' 47" ИГД

{{#if:Криви торањ у Пизи |

Криви торањ у Пизи*
Криви торањ у Пизи
Криви торањ у Пизи
Држава Италија
Тип
Критеријуми
Број [2]
Регион† Европа и Северна Америка
Година уписа

Криви торањ у Пизи (италијански: Torre pendente di Pisa или једноставно Torre di Pisa), је звоник катедрале смештене у делу Пизе, Италије, који се зове Кампо де Мираколи (Campo dei Miracoli).

Требало је да звоник буде потпуно вертикалан, али је почео да се криви непосредно после почетка изградње торња у августу 1173. године. Висина торња од земље до ниже стране је 55,86 метара, а од земље до више стране је 56,7 метара. Дебљина зидова при дну је 4,09 m, а при врху 2,48 m. Торањ је искривљен за 5,5%.[1] Тежина торња је процењена на око 14.453 тона. Звоник има 294 степеника.

Изградња торња[уреди]

Темеље торња је поставио чувени архитекта Бонано Писано (Bonanno Pisano) 1173. године и на њему радио до 1185. када је изненада нестао, остављајући грађевину са само три и по спрата висине. Не постоје тачни подаци о томе да ли је Бонано зауставио радове због тога што је схватио да се Торањ нагиње или је можда умро. Тако је Торањ, напола завршен, стајао пуних 90 година све док други архитекта, Гуљељмо де Инстрик, није одлучио да се ангажује на овом пројекту. Године 1250. чак неколико архитеката је покушало да га исправи, али је он и даље тонуо. Изградња је довршена 1360. године.

Исправљање торња[уреди]

До 1990. године, торањ Пизи се толико накривио да су званичници морали да га затворе за посетиоце и покрену санационе радове. Инжењери су успели да смање нагиб за 44 центиметра, вративши торањ у положај који је имао 1838. године. Криви торањ у Пизи поново је отворен за посетиоце и туристе у децембру 2001. године.

Када су инжењери започели подухват, прво су због обезбеђења опасали колоса јаким челичним ужадима. Торањ се и даље нагињао и једини начин да се он учврсти и у таквом положају остане и следећи миленијум, био је да се темељи изнова направе. Стручњаци су веома опрезно копали испод торња вадећи велике количине земље. Затим је торањ исправљен уз помоћ неколико тона тешких тегова.

"Вратили смо свету једно од највреднијих уметничких дела", рекао је архитекта Микеле Јамиолковски. „Спасилачка акција“ коштала је преко 50 милиона немачких марака.

Технички подаци[уреди]

Поглед на торањ
  • Тежина: 14.453 тона.
  • Дебљина зидова основе: 4,09 m.
  • Правац кривљења: 1173-1250 северно, 1272-1997 јужно[obrazložiti].
  • Број звона: 7
  • Прво звоно: L'assunta, направљено 1654. године, тежина је 3.620 kg.
  • Друго звоно: il Crocifisso, направљено 1572. године, тежина је 2.462 kg.
  • Треће звоно: San Ranieri, прављено од 1719. до 1721. године, тежина је 1.448 kg.
  • Четврто звоно: La Terza, направљено 1473. године, тежина је 300 kg.
  • Пето звоно: La Pasquereccia, направљено 1262. године, тежина је 1.014 kg.
  • Шесто звоно: il Vespruccio, направљено 1501. године, тежина је 1.000 kg.
  • Седмо звоно: Del Pozzetto, направљено 1606. године, тежина је 652 kg.
  • Број степеника до врха: 294.

Референце[уреди]

  1. ^ Recently two German churches have challenged the tower's status as the world's most lop-sided building: the 13th century square tower at Suurhusen [1] and the nearby 14th century bell tower in the town of Bad Frankenhausen (Sunday Telegraph no 2,406- 22nd July 2007)

Спољашње везе[уреди]