Кристијан Барнард

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кристијан Барнард

Пошаљи фотографију

Датум рођења: 8. новембар 1922.
Место рођења: Бифорт Вест (Јужноафричка Унија)
Датум смрти: 2. септембар 2001.
Место смрти: Пафос (Кипар)

Кристијан Н. Барнард (енгл. Christiaan N. Barnard; Бифорт Вест, 8. новембар 1922Пафос, 2. септембар 2001) је био јужноафрички кардиохирург који је извео прву успјешну трансплантацију срца.

Прва успјешна трансплантација срца[уреди]

Након прве успјешне трансплантације бубрега 1953, у САД, Барнард је извео прву трансплантацију бубрега у Јужноафричкој Републици у октобру 1967.[1] Барнард је неколико година експериментисао са трансплантацијама срца на животињама. Трансплантирано срце је добило више од 50 паса.[2] Захваљујући помацима које су направили пионири, међу њима и Норман Шамвеј, неколико хируршких тимова је било у позицији да припреми прву трансплантацију срца. Бернард је имао пацијента који је био спреман да се подвргне процедури, али је он требао одговарајућег донора. [2]

Извео је прву трансплантацију срца на свијету 3. децембра 1967, уз асистенцију свог брата Маријуса Бернарда, а операција је трајала 9 сати и у њој је учествовало 30 људи. Пацијент је био Луис Вашкански, 54-годишњи продавац, који је боловао од дијабетеса и неизљечиве срчане болести.[2] Бернард је касније написао: „Човјеку који умире није тешко донијети тешку одлуку јер зна да је на крају. Ако вас лав јури ка обали на којој су крокодили, ви ћете скочити у воду, увјерени да имате шансу да препливате на другу страну.“ Донор је била млада Дениз Дарвал, којој је мозак оштећен у несрећи 2. децембра 1967, док је прелазила улицу у Кејптауну. Након што му је њен отац дозволио да искористи кћеркино срце, Бернард је извршио трансплантацију.

Барнард је постао међународна звијезда преко ноћи и био прослављен широм свијета због својих достигнућа те је уживао медијску пажњу након операције. Наставио је да врши трансплантације срца. Након трансплантације која је извршена 2. јануара 1968. пацијент Филип Блајберг је проживио 19 мјесеци. Дороти Фишер је добила срце 1969, и постала први црни прималац. Живјела је 12 година и шест мјесеци након трансплантације.[3] Дирк ван Зил који је добио срце 1971. је пацијент који је најдуже поживио са новим мишићем, преко 23 године.[4]

Смрт[уреди]

Кристијан Барнард умро је септембра 2001, док је био на одмору у Пафосу, на Кипру. Први извјештаји су показивали да је умро од срчаног удара, али је аутопсија показала да је умро од озбиљног напада астме.[5]

Извори[уреди]

  1. ^ Lederer, Susan E. (2008). Flesh and Blood: Organ Transplantation and Blood Transfusion in Twentieth-Century America. Oxford University Press. стр. 174. ISBN 9780195161502. 
  2. ^ а б в „Memories of the Heart“. Doylestown, Pennsylvania: Daily Intelligencer. November 29, 1987. p. A-18. 
  3. ^ „Barnard Celebrates 75th in Home Town“. Daily Dispatch. November 8, 1997 Приступљено 28. 3. 2009.. 
  4. ^ „Dirk van Zyl, 68; Had '71 Transplant“. New York Times. 7. 7. 1994. Приступљено 28. 3. 2009.. 
  5. ^ „Autopsy confirms asthma killed Barnard“. Cyprus Mail. 5. 9. 2001.. Archived from the original on 27. 9. 2007. Приступљено 15. 3. 2007.. 

Литература[уреди]