8. новембар

8. новембар (8.11.) је 312. дан године по грегоријанском календару (313. у преступној години). До краја године има још 53 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 1519. — Шпански освајач Ернан Кортес стигао је у Мексико, где су га Астеци, верујући да је он реинкарнација астечког божанства Кецалкоатл, примили с највећим почастима.
• 1520. По наредби данског краља Кристијана II извршен је покољ више од 80 шведских свештеника и племића. „Стокхолмско крвопролиће“ подстакло је устанак којим је, под вођством Густава Васе 1521. Шведска ослобођена данске власти.
• 1620. — Одиграла се битка код Беле планине, прва битка у Тридесетогодишњем рату, у близини Прага.
• 1793. — Први пут је за јавност отворен Лувр, дворац француских краљева од 1204., који је одлуком револуционарне владе 1791. претворен у музеј.
• 1805. — Смедеревски диздар Мухарем Гуша Бошњак предао је кључеве града вођи Првог српског устанка Карађорђу. Тим чином Смедерево се уврстило међу прве српске вароши које је Карађорђе ослободио од Турака.
• 1858. — После победе над турском војском на Грахову, Црна Гора је добила међународно утврђене границе према Османском царству, за које су гарантовале велике силе - Русија, Аустрија, Француска и Пруска.
• 1889. — Монтана је постала 41. држава САД-а.
• 1895. — Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген открио је X зраке који су по њему названи Рендгенови зраци. За тај изум добио је 1901. Нобелову награду за физику.
• 1917. — Савет народних комесара успостављен је као нова влада Русије с Лењином на челу. Лав Троцки постао је комесар за иностране послове, а Стаљин комесар за народности.
• 1923. — Спречен је покушај Адолфа Хитлера у Минхену да с генералом Ерихом Лудендорфом изведе Пивнички пуч. Вођа нациста ухапшен је четири дана касније и осуђен на пет година затвора, али је крајем 1924. амнестиран. Током боравка у затвору написао је књигу „Мајн кампф" (Моја борба), која је касније постала библија нацизма.
• 1937. — Нацисти су у Минхену приказали филм „Вечни јеврејин“.
• 1941. — Основана је „Албанска комунистичка партија“.
• 1942. — Савезничке снаге под командом генерала Двајта Ајзенхауера почеле су искрцавање у северној Африци у Другом светском рату. Борбе против немачко-италијанских трупа завршене су 13. маја 1943. победом Савезника.
• 1944. —У Народноослободилачкој борби ослобођени су Штип, Неготино и Струга.
• 1960. — Џон Ф. Кенеди победио Ричарда Никсона на председничким изборима и тако постао најмлађи човек који је икада изабран на ту функцију.
• 1971. — Објављен је четврти по реду албум чувене британске групе Лед зепелин, на ком се налазила и њихова најпознатија песма "Stairway to Heaven".
• 1977. — Грчки археолог Манолис Андроникос открио је гробницу Филипа II Македонског у Кутлешу (Вергина).
• 1989. — Даглас Вајлдер изабран је за гувернера Вирџиније, као први црнац у историји САД који је постао гувернер једне америчке државе. Истог дана Дејвид Динкинс изабран је за првог црног градоначелника Њујорка.
• 1995. — Република Македонија званично је постала 38-а чланица Савета Европе.
• 1998. — Суд у Бангладешу осудио је на смрт 15 бивших официра, оптужених за убиство бангладешког председника шеика Муџибура Рахмана у војном удару у августу 1975.
• 2001. — Припадници Јединице за специјалне операције Србије ("црвене беретке") почели су протест у центру за обуку у Кула. Четири дана касније они су транспортерима блокирали цео центар и део ауто-пута у Београду. Протест је завршен 17. новембра након преговора с владом Србије.
• 2001. —Француски горњи дом парламента, Сенат, усвојио је закон којим се Корзици дозвољава ограничена аутономија, из којег су претходно избачени многи кључни чланови.
• 2002. —Савет безбедности УН на јавној седници једногласно је усвојио Резолуцију 1441 о разоружању Ирака.
• 2006. — Проглашен модерни Устав Републике Србије који дефинише Космет као саставни део Србије.

Рођења

• 1656. — Едмунд Халеј енглески астроном и геофизичар, који је први одредио путању једне комете и предвидео њено периодично појављивање (Халејева комета). Израдио је први каталог сјајних звезда јужног неба и прву метеоролошку карту.
• 1843. — Мориц Паш, немачки математичар.
• 1847. — Абрахам Стокер, ирски књижевник. († 1912.)
• 1848. — Готлоб Фреге, немачки математичар и физичар.
• 1854. — Јоханес Ридберг, шведски физичар. († 1919.)
• 1868. — Феликс Хаусдорф, немачки математичар. († 1942.)
• 1878. — Димитар Влахов, истакнути македонски револуционар, политичар и публицист. († 1953.)
• 1883. — Арнолд Бакс, енглески композитор.
• 1893. — Рама VII, краљ Сијама.
• 1900. — Михаило Вукдраговић, српски композитор, диригент, музички педагог и критичар, професор и ректор Музичке академије у Београду, члан Српске академије наука и уметности.
• 1906. — Михаило Апостолски, македонски академик и народни херој.
• 1909. — Катрин Хепберн, америчка глумица.
• 1922. — Кристијан Бернард, јужноафрички хирург. 1967. извршио прву трансплатацију срца. († 2001.)
• 1928. — Александар Бакочевић је био председник Скупштине Републике Србије и Скупштине града Београда
• 1935. — Ален Делон, француски глумац.
• 1942. — Линда Еванс, америчка глумица, најпознатија по улози у тв серији Династија
• 1946. — Рој Вуд, британски музичар, певач и текстописац.
• 1960. — Олег Мењшиков, руски глумац
• 1966. — Гордон Ремзи, шкотски кувар
• 1967. — Кортни Торн Смит, америчка глумица
• 1983. — Бланка Влашић, хрватска атлетичарка
• 1984. — Стивен Веб, енглески глумац
• 1985. — Џек Озборн

Смрти

• 1674. — Џон Милтон, енглески писац, по многима највећи енглески песник уз Шекспира.
• 1847. — Јоаким Вујић, српски књижевник и позоришни писац.
• 1887. — Док Холидеј, амерички коцкар и револвераш.
• 1917. — Милутин Бојић, српски писац, аутор поеме „Плава гробница“ посвећене масовном сахрањивању српских војника у море, после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. Сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Написао је четири књиге песама и више драма, укључујући „Краљеву јесен“ и „Урошеву женидбу“.
• 1953. — Иван Алексејевич Буњин, руски књижевник. (* 1870).
• 1982. — Пашко Ромац је био учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Војводине и народни херој Југославије.
• 1986. — Вјачеслав Молотов, шеф совјетске дипломатије од 1939. до 1949. и од 1953. до 1956
• 1999. — Леон Штукељ, словеначки и југословенски гимнастичар, најстарији олимпијски шампион и први олимпијски победник са простора бивше Југославије. Штукељ, који је само две године млађи од модерних Олимпијских игара, освојио је шест олимпијских медаља, међу којима три златне, две у Паризу 1924. и једну у Амстердаму 1928.
• 2001. — Радмила Савићевић, српска глумица. (* 1926).
• 2004. — Ирис Чанг, америчка књижевница
• 2006. — Базил Поледорис, амерички композитор грчког порекла (* 1945).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас слави -
  • Митровдан Свети великомученик Димитрије

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар