2. јануар

2. јануар је други дан у години у Грегоријанском календару. 363 дана (364 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Садржај

1 Догађаји
2 Рођења
3 Смрти
4 Празници и дани сећања
5 Види још
6 Референце

Догађаји[уреди]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

366. — Аламани прелазе залеђену Рајну у великим количинама, вршећи инвазију Римског царства.
533. — Меркурије постаје папа Јован II, први папа који усваја ново име при уздизању.
1492. — Реконквиста: Гранада, последње маварско упориште у Шпанији, се предаје пред краљем Фердинандом Арагонским.
1757. — Уједињено Краљевство заузима Калкуту у Индији.
1788. — Џорџија постаје четврта држава да ратификује Устав Сједињених Држава.
1793. — Русија и Пруска деле међу собом Пољску.
1799. — Трупе француског генерала Наполеона Бонапарте ушле у Сирију.
1815. — Лорд Бајрон се оженио Аном Изабелом Милбанк у Сихаму.
1818. — Основана британска Институција цивилних инжињера
1839. — Луј Дагер, француски проналазач и зачетник фотографије0, снимио прву фотографију Месеца.
1859. — Ерастус Бидл издаје књигу The Dime Book of Practical Etiquette.
1860. — Објављено откриће планете Вулкан на састанку Академије наука з Паризу.
1870. — Почиње прављење Бруклинског моста.
1871. — Амадео I постаје краљ Шпаније.
1872. — Бригам Јонг ухапшен због бигамије (25 жена).
1882. — Џон Д. Рокфелер уједињује своје нафтне фирме у Standard Oil фондацију.
1890. — Алис Сенгер постаје прва жена у особљу Беле Куће.
1900. — Џон Хеј објављује Политику отворених врата да промовише трговину са Кином.
1900. — Отвара се Чикаго канал.
1905. — Руско-јапански рат: Русија принуђена да Јапану преда лучки град Порт Артур. Јапанци су заробили руску флоту у луци тако што су потопили трговачке бродове и затворили улаз у луку.
1915. — Окончана петодневна битка код Сарикамиша у Првом светском рату, током које је руска војска нанела тежак пораз војсци Енвер Паше. Турци су изгубили 77.000 од 95.000 војника.
1917. — Краљевска банка Канаде преузима Банку Квебека.
1921. — Први религиозни радио пренос (KDKA AM у Питсбургу, Пенсилванија).
1921. — Отвара се ДеЈонг музеј у Голден Гејт парку у Сан Франциску.
1923. — Министар унутрашњих послова Сједињених Држава Алберт Фол даје оставку због Типот Доум скандала.
1929. — Канада и Сједињене Државе склапају план да сачувају Нијагарине водопаде.
1935. — Бруно Хауптман одлази на суђење због убиства Чарлса Линдберга млађег, сина авијатичара Чарлса Линдберга.
1941. —
- Други светски рат: Немачко бомбардовање знатно оштетило Ландаф катедралу, саграђену 1290. на обали реке Таф у Кардифу, Велс.
- Америчка влада објавила Liberty ship, програм са циљем да се направи 200 товарних бродова. До краја рата, биће саграђено преко 2.700 бродова.
1942. —
- Други светски рат: Јапанске снаге заузимају Манилу.
- Америка морнарица отвара базу за дирижабле у Лејкхерсту, Њу Џерзи.
1943. — Одступајући пред совјетском Црвеном армијом, Немци у Другом светском рату почели повлачење с Кавказа.
1946. — У немогућности да настави своју владу над Албанијом после Другог светског рата, Краљ Зог је абдицирао, али је задржаво своје право на трон.
1949. — Луис Муњос Марин постао први демократски изабран Гувернер Порторика.
1955. — У Панами убијен председник, пуковник Хосе Антонио Ремон. Наследио га први потпредседник Хосе Рамон Гисадо, који је био на власти мање од две седмице. Оборен је под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен председник Ремон.
1957. — Сан Франциско и Лос Анђелес берзе се спајају.
1959. —
- CBS Radio укида 4 сапунице: Backstage Wife Our Gal Sunday, Road of Life и This is Nora Drake.
- лансиран први васионски брод ка Месецу, совјетска „Луна I“ без људске посаде.
1967. — Др. Кристијан Барнард изводи другу успешну трансплантацију срца.
1971. — На фудбалском стадиону „Ајброкс парк“ у Глазгову погинуло 66 навијача када се, током утакмице Селтика и Ренџерса, срушио део трибине.
1974. — Ричард Никсон потписује акт по коме се смањује максимална брзина у САД-у на 55 миља на час како би се сачувао бензин током ОПЕЦ ембарга
1979. — Сид Вишес одлази на суђење за убиство Ненси Спанџен.
1980. — у Великој Британији почео штрајк радника у челичанама, први од 1926. Штрајк је прекинут 2. априла.
1981. — Питер Сатклиф, јоркширски трбосек, ухапшен.
1983. — Мјузикл Ени се изводи последњи пут после 2.377 представа на Бродвеју.
1991. — Шерон Прат Диксон се заклиње као мајор Вашингтон ДЦ-а, постајући први Афричка америчка жена да води град те величине и важности.
1992. —
- Председници Србије и Хрватске, Слободан Милошевић и Фрањо Туђман, прихватили су Споразум о плану мировних операција у Југославији, Венсов план, којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење Југословенске народне армије из тих области и стављање тих зона под заштиту УН; војни команданти у Хрватској прихватили су прекид ватре ради распоређивања 10.000 припадника мировних снага УН.
- Парагвај постаје чланица Конвенције у Берну, уговору о ауторским правима.
1993. — Лидери три ратне фракције у Босни се састају да дискутују о мировним плановима.
1994. — Више од 70 људи погинуло и најмање 670 рањено, током дводневних борби сукобљених исламских фракција у главном граду Авганистана Кабулу.
1998. —
- Власти Нигера ухапсиле бившег премијера Хаму Амадуа, под оптужбом да је учествовао у завери у којој је убијен шеф државе Ибрахим Баре Маинасара.
- Русија почиње са циркулацијом нових рубљи како би се обуздала инфлација и промовисала самоувереност.
1999. — Брутална снежна олуја захвата Средњи запад САД-а, изазивајући 359mm снега у Милвокију и 487mm у Чикагу. У Чикагу, температуре достижу -25°C, а пријављено је 68 смрти.
2002. —
- Леви Мванаваса постаје трећи председник Замбије.
- Перониста Едуардо Дуалде постао нови председник Аргентине преузевши тежак задатак да извуче земљу из највеће економске и финансијске кризе у историји земље. То је био пети избор председника државе у периоду од две недеље.
2003. — Комитет за заштиту новинара, објавио да је у претходној години у свету убијено 19 новинара, што је најмањи број од 1985. године, од када се бележе њихова страдања.
2004. — Стардаст летелица успешно прошла поред комете Wild 2, узимајући узорак који ће да се врати на Земљу две године касније.

Рођења[уреди]

1642. — Мехмед IV, отомански султан († 1693.)
1727. — Џејмс Вулф, британски генерал у Француском и индијском рату († 1759.)
1777. — Кристијан Данијел Раух, немачки вајар († 1857.)
1816. — Бенџамин Хобсон, медицински мисионар у Кини
1822. — Рудолф Клаусијус, немачки физичар, допринео термодинамици († 1888.)
1836. — Менделе Мојхер Сфорим, јеврејски писац († 1917.)
1837. — Милиј Балакирјев, руски композитор, пијаниста и диригент († 1910.)
1859. — Ана Захер, аустријски хотелијер († 1930.)
1870. — Ернст Барлах, немачки вајар, графичар и песник († 1938.)
1877. — Слава Рашкај, хрватска сликарка (у. 1906)
1886. — Флоренс Лоренс, канадска глумица († 1938.)
1896. — Дзига Вертов, руски режисер († 1954.)
1897. — Љубинка Бобић, српска глумица († 1978.)
1904. — Сели Ренд, америчка играчица († 1979.)
1905. — Мајкл Типет, енглески композитор († 1998.)
1912. — Ренато Гутузо, италијански сликар († 1987.)
1913. — Ана Ли, енглеска глумица († 2004.)
1917. — Вера Зорина, играчица, глумица († 2003.)
1920. — Ајзак Асимов, амерички писац научне фантастике († 1992.)
1930. — Јулијус ЛаРоса, певач
1936. — Роџер Милер, амерички певач кантри музике († 1992.)
1938. — Иан Брејди, британски серијски убица
1938. — Ханс Хербјорнсруд, норвешки аутор
1939. — Џим Бакер, амерички телеванђелиста
1939. — Констанце Вернон, играч
1942. — Хју Шелтон, амерички председник заједничких шефова особља
1944. — Принц Нородом Ранарид, камбоџански политичар
1947. — Џек Хана, амерички зоолог
1949. — Кристофер Дуранг, амерички писац представа
1954. — Хенри Бонила, амерички политичар
1954. — Дон Силва, певачица (The Brides of Funkenstein, P-Funk)
1955. — Текс Брашир, амерички глумац
1959. — Кирти Азад, индијски играч крикета
1961. — Габријел Картерис, америчка глумица
1961. — Тод Хејнс, амерички филмски режисер
1963. — Дејвид Коун, амерички играч бејзбола
1964. — Пернел Витакер, амерички боксер
1967. — Тија Карере, америчка глумица
1968. — Куба Гудинг Јуниор, амерички глумац
1969. — Кристи Тарлингтон, амерички модел
1969. — Томи Морисон, амерички боксер
1972. — Теј Дигс, амерички глумац
1974. — Триша Хелфер, канадска глумица и модел
1975. — Даг Роб, амерички певач (Хубастенк)
1976. — Паз Вега, шпанска глумица
1983. — Кејт Бозворт, америчка глумица
1987. — Нађа Хигл, српска реперезентативка

Смрти[уреди]

1694. — Хенри Бут, енглески политичар (* 1651.)
1726. — Доменико Зиполи, италијански композитор (* 1688.)
1893. — Џон Обадаја Вествуд, британски ентомолог (* 1805.)
1904. — Џејмс Лонгстрит, амерички генерал Конфедерације (* 1821.)
1913. — Леон Тесеранк д Борт, француски метеоролог (* 1855.)
1917. — Едвард Барнет Тејлор, енглески антрополог (* 1832.)
1918. — Едмон Ростан, француски писац
1924. — Сабин Беринг-Голд, енглески композитор и романописац (* 1834.)
1939. — Роман Дмовски, пољски политичар (* 1864.)
1960. — Фаусто Копи, италијански бициклиста (* 1919.)
1963. — Дик Пауел, амерички глумац (* 1904.)
1963. — Џек Карсон, амерички глумац (* 1910.)
1974. — Текс Ритер, амерички глумац и певач (* 1905.)
1977. — Ерол Гарнер, амерички џез музичар (* 1921.)
1986. — Уна Меркел, америчка глумица (* 1903.)
1986. — Бил Вик, бејзбол менаџер (* 1914.)
1990. — Алан Хејл Јуниор, амерички глумац (* 1918.)
1995. — Мохамед Сијад Баре, бивши председник Сомалије
1996. — Карл Тарговник, психијатар и преживео Холокауст (* 1915.)
2000. — Патрик О'Брајан, романописац (* 1914.)
2000. — Елмо Р. Замволт Јуниор, амерички адмирал (* 1920.)
2000. — Нет Едерли, амерички музичар и композитор (* 1931.)
2005. — Х. Дејвид Далквист, проналазач посуђа за кување (р. 1918?)

- Сирил Флечер, британски комичар (* 1913.)

- Френк Кели Фрис, амерички уметнил (* 1922.)

- Роналд 'Бо' Гин, амерички конгресмен из Џорџије (* 1934.)

- Меклин МекКарти, амерички генетичар (* 1911.)

- Едо Муртић, хрватски сликар (* 1921.)

2012. - Киро Глигоров учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Први председник самосталне Републике Македоније.