Лапити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лапит и кентаур: метопа из Партенона.

Лапити (грч. Λαπίθες) су у грчкој митологији били племе које је у прво време настањивало север Тесалије, а потом се проширило ка југу до Пелопонеза и истоку до Родоса и Крита.

Етимологија[уреди]

Име Лапита можда потиче од речи lapicidae што би значило „комадићи кремена“.[1]

Митологија[уреди]

Лапити се помињу као јунаци који су учествовали у кентауромахији, лову на Калидонског вепра и походу Аргонаута. Главни јунаци су били Кенеј и Пиритој, а многи каснији хероји и чланови угледних породица потицали су баш из овог племена.[2] Према Диодору и ХомеровојИлијади“, предак Лапита је био Лапит, син Аполона и Стилбе, брат кентаура. Био је ожењен Орсиномом, са којом је имао синове Форбанта, Триопа и Перифанта.[3]

У уметности[уреди]

Најчешће су приказивани у кентауромахији. Једна од најзначајнијих грађевина у Алтису, храм бога Зевса има мермерне украсе, који између осталог приказују и борбу Лапита и Кентаура у присуству бога Аполона.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.
  2. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ Greek Myth Index: Lapithes, Приступљено 10. 4. 2013.
  4. ^ Срејовић, Д. 1997. Археолошки лексикон. Савремена администрација. Београд.

Спољашње везе[уреди]