Родос

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Родос (вишезначна одредница).


Координате: 36° 10′ С. г. ш., 28° 00′ И. г. д.

Родос (Ρόδος)
Родос
Највећи град: Родос
Становништво: 117.007 ст. (2001)
Географске координате: 36° 10´ с. г. ш.
25° 00´ и. г. д.
Површина: 1.400,7 km²
Највећа ширина: 30 km
Највећа дужина: 77 km
Највиши врх: Атавирос, 1.216 m
Врста острва: морско
Водена маса : Егејско море
Државе: Застава Грчке Грчка

Родос (грчки грч. Ρόδος) највеће је и најважније острво у скупини Додеканеза на југоистоку Грчке. Управно острво припада округу Родос у оквиру Периферији Јужни Егеј, где са околним острвцима и хридима чини посебну општину. Главно место на острву и управно средиште округа је град Родос.

Историјски гледајући, град је познат по Колосу са Родоса, једном од Седам светских чуда. Средњовековни град Родос је под заштитом Свјетске баштине.

Порекло имена[уреди]

По античком миту острво је добило име по нимфи Роди, која је родила острво у вези са Хелиосом, богом сунца. Име „Рода“ носи и врста хибискуса, која расте на острву.

Природни услови[уреди]

Лука Родоса
Палата на Родосу
Планина Атавирос
Плажа Прасониси на крајњем југу Родоса

Родос је највеће од додеканешких осртва, и најисточније од великих грчких острва у Егејском мору. Острво се налази свега 18 километара западно од југозападне обале Турске, између грчког копна и острва Кипар. Површина острва је 1,4 хиљада km², док је највећа дужина 77 km у правцу север-југ, а 30 km широк у працу исток-запад.

Плажа поред Фалиракија


Обала Родоса је слабо разуђена, укупне дужине 220 km. На њој нема значајних залива и полуострва. Унутрашњост острва је планинска и каменита. Плодније равничарско тло налази се на осточној страни острва и то је најгушће насељен део острва.

Клима острва је средоземна са дугим, сушним летима и благим и кишовитим зимама. Недостатак воде надокнађује се значајним количинама подземне воде, што је посебно важно за острву пољопривреду.

Флора и фауна су ближе повезане са турском флором и фауном него са грчком. Унутрашњост острва је слабо насељена, прекривена шумом турског бора (Pinus brutia) и обилним животињским светом укључујући и родошког јелена. У средишту острва се налази долина Петалудес, или Долина лептирова, где се тиграсти лептирови скупљају током лета. У непосредној близини је и планина Атавирос, на којој је највиша тачка острва (1.215 m). Док су обале камените, постоје обрадиви појаси где се узгаја лимун, винова лоза, поврће.

Историја[уреди]

Родос је насељен још током неолита. У 16. веку п. н. е. долази до откривања острва од стране Крићана. У 11. веку п. н. е. острво насељавају Дорци и под њима почиње процват острва.

Током Персијског рата Родос се нашао на удару Персије, али се одбранио уз помоћ Атине. Због тога је он 478, г, п. н. е. пришао Делском савезу и остао у њему до 404. п. н. е. Међутим, током Пелопонеског рата Родос је био неутралан. После раскида са Атином Родос се потпуно осамосталио и потпуно ујединио. Постепено је јачао и после смрти Александра Македонског Родос прераста у важно привредно и културно средиште познатог дела света. Посебно је постао познат по као стециште научника и уметника.

164. године. Родос је пао у руке старог Рима и ускоро постао место школовања деце познатих и богатих Римљана. Вековима је Родос задржавао репутацију „најнапреднијег“ града грчког простора. Поделом царства Родос је припао Византији, у оквиру које ће остати до 672. године када су га окупирали Арабљани. У 11. веку пшоново га ослобађају Византинци, али већ 1309. године Родос освајају витезови Малтешког реда, у почетку познати као „Витезови са Родоса“. Многе њихове грађевине, највише утврђења, сачуване су до дан-данас. Сва ова утврђења нису помогла у одбрани острва против Сулејмана Величанственог 1522. године и Родос постаје османски.

Под Турцима Родос је остао неколико векова чинећи један од најбогатијих делова овог огромног царства. Иако су Грци са Родоса били активни током свих догађаја на тадашњем грчком подручју они су се ослободили Османлија тек 1912. године. Нажалост, тада су острво окупирали Италијани, који су били безобзирни према острвском становништву и спроводили су оштре мере италијанзације. Ово је изазвало назадовање острва и исељавање становништва. Тек после Другог светског рата. Тада је постепено почео опоравак острва пре свега захваљујући развоју туризма, данас преовлађујућег чиниоца острвске привреде.

Становништво[уреди]

Процењује се да Родос у 2004. године има 130.000 становника, од којих половина живи стално у граду Родосу, главном економском и културном средишту. Последњих година дошло је до наглог пораста становништва у вези са наглим развојем туризма, који је покренуо и осталу привреду. Последњих година има и много страних насељеника, како некадашњих туриста са Запада тако и досељеника-радника са Истока.

Осим града Родос, вредне важна места и развијена туристичка одредишта су и села Фалираки, Линдос, Архангелос, Афандоу, Коскиноу, Ембона и Трианта.

Привреда[уреди]

Данашња привреда Родоса је окренута туризму, главном извору прихода. И монге друге гране, попту поморства и занатсва су се окренуле раду за туристичко тржиште (туристичке туре, сувенири). Традицинална пољопривреда није више толико значајна, али је развиојена. Доминирају маслина, винова лоза и јужно воће.

Главни аеродром је "Диагорас“ аеродром је један од најупосленијих у Грчкој. Он се налази 14 km југозападно од града Родоса.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]