Либијски вођа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија
Coat of arms of Libya 1977-2011.svg

Овај чланак је дио серије чланака о
Политици Либијске Џамахирије

Либијски вођа или вођа Првосептембарске револуције је државничка титула коју је носио Муамер ел Гадафи. Службено се називао братски вођа или водич Револуције.

Историја[уреди]

Након Првосептембарске револуције (1969), државом је управљао Револуционарни командни савјет на чијем челу се налазио Муамер ел Гадафи. Марта 1977. године, након објављивања Декларације о успостављању народне власти, врховна власт је прешла у руке Општег народног конгреса.[1] Пуковник Муамер ел Гадафи је тада постао секретар Општег народног конгреса. Године 1979, пуковник Гадафи се одрекао свих јавних функција и од тада је познат као водич Првосептембарске револуције Велике Социјалистичке Народне Либијске Арапске Џамахирије. Иако се титула либијског вође званично користи тек од 1979, она се често употребљава и за период доласка на власт Муамера ел Гадафија (1969).

Либија је по своме уређењу била џамахирија, односно специфичан облик државног уређења разрађен у Зеленој књизи коју је написао Муамер ел Гадафи. Услед Рата у Либији (2011), средином септембра, Либијска Џамахирија је изгубила своје међународно признање, а већина држава чланица ОУН признаје Либију под контролом побуњеничког Прелазног националног савјета.[2] Крајем октобра убијен је Муамер ел Гадафи у свом родном граду Сирту.

Дјелокруг[уреди]

Либијска Џамахирија се формално управља на основу политичке идеологије изложене у Зеленој књизи. Идеологија се заснива на идеји тзв. непосредне демократије, односно непосредном одлучивању свих грађана о свим политичким питањима. Широм земље постоје основни народни конгреси који се сматрају изворним носиоцима суверенитета. Они укључују у свој састав све пунољетне грађане — и мушкарце и жене. Од њихових руководних и извршних тијела формирају се општински народни конгреси и комитети, а затим и Општи народни конгрес (законодавни орган) и Општи народни комитет (извршни орган). Одбацује се парламентаризам односно заступање народа од стране изабраних представника, него се Општи народни конгрес посматра као координационо тијело које окупља све народне конгресе и комитете, а не изабране посланике који одлучују у име народа. Сви закони се одобравају од стране основних народних конгреса, а затим се коначно усвајају у Општем народном конгресу.[3]

Либијски вођа Муамер ел Гадафи формално није имао званичну функцију, нити у законодавној нити у извршној власти, него се посматрао као историјски национални вођа и савјетодавац народној власти. Као револуционарном вођи, потчињени су му били револуционарни комитети тј. политичка удружења која имају за циљ да усмјеравају политичке процесе у земљи односно да раде заједно са основним народним конгресима. Ипак, сматра се да је Муамер ел Гадафи фактички био јединствени доносилац политичких одлука у земљи и да је управљао цјелокупним друштвено-политичким животом путем великог утицаја на народ и уз подршку безбједносних служби. Уз Гадафија као либијског вође, постојало је и Народно социјално вођство које окупља племенске старјешине и истакнуте појединце. И Народно социјално вођство формално није дио власти него савјетодавна организација. Генерални координатор Народног социјалног вођства се сматрао за другу најјачу функцију у земљи, одмах након либијског вође Муамера ел Гадафија.[4]

Либијски вођа Муамер ел Гадафи повремено се обраћао Општем народном конгресу и утицао на одлуке Општег народног комитета и Општег планског савјета.[5][6][7] Повремено је присуствовао и засједањима основних народних конгреса.[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]