2. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
2. март (02.03) је 61. дан у години по грегоријанском календару (62. у преступној години). До краја године има још 304 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 2. март
- 1844. — Указом кнеза Александра Карађорђевића основана је Војномедицинска академија у Београду.
- 1917. — Током Фебруарске револуције у Русији, цар Николај II абдицирао је и формирана је привремена влада Георгија Лвова. Цар је потом заједно с породицом интерниран прво у Царско Село, а након што му је Енглеска ускратила азил, у Тоболск. Када је избила Октобарска револуција царска породица је премештена у Јекатеринбург, где је 1918. погубљена.
- 1919. — У Москви одржан оснивачки конгрес Комунистичке интернационале (Коминтерна), којем су присуствовала 52 делегата из 30 земаља. Коминтерна је одиграла значајну улогу у одбрани СССР-а, прве социјалистичке земље, а многим партијама и покретима пружила је идеолошку, политичку и материјалну помоћ, да би се у Стаљиново време претворила у централистичку организацију чије су чланице биле обавезне да следе Стаљинову линију.
- 1943. — Почела битка у Бизмарковом мору у Другом светском рату у којој су савезнички авиони потопили 12 јапанских ратних бродова, спречивши их да допреме појачања на Нову Гвинеју. Током битке погинуло је око 4.000 Јапанаца.
- 1949. — Амерички капетан Џејмс Галагер спустио се у базу Форт Ворт у Тексасу, окончавши први лет око Земље без спуштања. Он је за 94 часа и један минут авионом "Б-50" прелетео 37.742 километра.
- 1956. — Француска признала независност Марока.
- 1962. — У Бурми извршен војни удар под вођством Не Вина. Војни режим окончан је на исти дан 1974, када је ступио на снагу нови устав, а Бурма проглашена социјалистичком републиком с председником Не Вином.
- 1988. — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову.
- 1994. — У Вашингтону су председник бошњачке владе Харис Силајџић, представник босанских Хрвата Крешимир Зубак и министар иностраних послова Хрватске Мате Гранић потписали прелиминарни споразум о спајању хрватских и муслиманских територија у Босни у федерацију седам етничких кантона.
- 1996. — Тешким изборним поразом Лабуристичке партије аустралијског премијера Пола Китинга, окончана је тринаестгодишња владавина лабуриста у Аустралији.
- 1998. — Филм "Титаник" постао је први филм у свету који је остварио приход од милијарду долара.
- 1999. — Руандски побуњеници из племена Хуту убили осам од 17 страних туриста које су отели претходног дана. Отмичари су касније убијени.
- 2000. — Британске власти дозволиле су бившем чилеанском диктатору Аугусту Пиночеу да напусти Лондон и оде у Чиле, одбивши захтев Шпаније за његову ектрадицију. Наредног дана Пиноче је стигао у Чиле.
- 2002. — Девет израелских цивила убијено је у Јерусалиму у самоубилачком бомбашком нападу арапских екстремиста.
- 2003. — Француски председник Жак Ширак допутовао је у званичну посету Алжиру. То је прва посета на највишем нивоу од када је Алжир стекао независност од Француске 1962. године, после осмогодишњег бруталног рата.
- 2006. — Нова Влада Републике Српске са Милорадом Додиком на челу преузела дужност.
Рођења [уреди]
- 1459. — Адријан Флорисзон, холандски свештеник.
- 1824. — Бедрих Сметана, чешки композитор, диригент и пијаниста. († 1884.)
- 1900. — Миливоје Живановић, српски глумац. († 1976.)
- 1927. - Тихомир Огњанов бивши југословенски фудбалски репрезентативац
- 1931. — Михаил Сергејевич Горбачов, руски државник.
- 1973. — Дејан Бодирога, бивши српски кошаркаш.
Смрти [уреди]
- 855. — Лотар I, краљ Италије и цар Светог римског царства (* 795.)
- 1835. — Франц I, први аустријски цар (*1768).
- 1855. — Николај I Павлович, руски цар (* 1796.)
- 1895. — Берта Моризо, француска сликарка. (* 1841.)
- 1921. — Никола I Петровић Његош, црногорски краљ, војсковођа и писац српског порекла (* 1840.)
- 2005. — Цадик Данон, врховни Рабин Југославије (* 1918.)
- 2012. — Новица Симић, генерал-пуковник Војске Републике Српске у пензији (* 1948.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква прославља:
