Луца Булић
Луца Булић | |
|---|---|
 Луца Булић | |
| Датум рођења | 11. децембар 1895. |
| Место рођења | Служањ,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 3. јул 2005. (109 год.) |
| Место смрти | Читлук,  Босна и Херцеговина |
Луца Булић (Служањ, 11. децембра 1895 — Читлук, 3. јула 2005) била је босанско-херцеговачка стогодишњакиња која је једна од најстаријих људи у Босни и Херцеговини икад. У тренутку њене смрти била је најстарија жива особа у Босни и Херцеговини.
Биографија[уреди | уреди извор]
Луца Булић је рођена 11. децембра 1895. године у Служњу, у општини Читлук. Лична карта коју је показала новинарима имала је трајни карактер, а издата је 1. априла 1998. године. Пре удаје имала је презиме Турудић. Удала се за Мату Булића Бега и по традиционалном обичају узела супругово презиме. Како су новинари сазнали од једног становника Служња, Луца је добила надимак „Беговица“, захваљујући њеном супругу Мати који је имао надимак Бег. Његову жену су стога Служњани најрадије звали Беговица. Родила је четворо деце, а супруг Мате јој је у Другом светском рату, током 1945. године, нестао и никад се није вратио кући. Остала је сама са четворо деце, а мукотрпним је радом све њих одгојила и извела на прави пут. За њеног живота двоје деце јој је умрло. После њене смрти остали су синови Матија и Иван, а умрли су ћерка Ива и син Марко. Целог живота бавила се пољопривредом. Узгајала је дуван, садила винову лозу, производила грожђе и вино. Чувала је овце. Ријетко је боловала, а готово никада није ишла доктору, тек непосредно пред смрт јавили су јој се срчани проблеми. Углавном, млечни производи били су јој омиљени за јело. Месо није волела и ретко га је јела. По националности, била је Хрватица.[1][2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „U 110. godini umrla najstarija Hercegovka”. Slobodna Dalmacija. Архивирано из оригинала 03. 12. 2007. г. Приступљено 05. 07. 2022.
- ^ „Luca Bulić”. Gerontology Wiki.
