1. април
Из Википедије, слободне енциклопедије
1. април (01.04) је 91. дан у години по грегоријанском календару (92. у преступној години). До краја године има још 274 дана.
| април | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | |||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 1. април
Садржај |
Догађаји [уреди]
- 457. — Јулије Валерије Мајоријан постаје западноримски цар.
- 527. — Византијски цар Јустин I проглашава свог саветника и сестрића Јустинијана I за наследника.
- 1572. — Устанком протестаната против шпанског краља Филипа II Холандија почела борбу за самосталност. У наредним деценијама, Холандија са Енглеском водила беспоштедну борбу за превласт над морима и колонијама против ослабљене Шпаније.
- 1605. — Алесандро Отавијано де Медичи постаје папа Лав XI.
- 1814. — у Лондону инсталиране прве лампе плинског уличног освјетљења.
- 1918. — У Великој Британији основано Краљевско ваздухопловство, РАФ.
- 1924. — Немачки суд осудио Адолфа Хитлера на пет година затвора због покушаја пуча у новембру 1923, али је већ 20. децембра амнестиран. Хитлер у затвору написао књигу „Мајн кампф“, с концепцијом новог поретка и расне доминације Немаца.
- 1933. — У Немачкој почео прогон Јевреја бојкотом њихових послова и блокирањем банковних рачуна.
- 1939. — Окончан трогодишњи грађански рат у Шпанији у којем је погинуло више од милион људи, а више од пола милиона избегло из земље. Шпанија наредних 36 година била под диктатуром генерала Франциска Франка.
- 1945. — Искрцавањем америчких трупа на јапанско острво Окинава почела последња етапа у продирању савезничких снага према Јапану у Другом светском рату. У тој највећој амфибијској операцији на Пацифику учествовало 183.000 војника, 1.727 авиона и 1.321 ратни брод. У борбама окончамним 2. јула погинуло 7.000 америчких и 100.000 јапанских војника.
- 1946. — Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. У изградњи 90 километара пруге учествовало 60.000 младих из целе Југославије.
- 1948. — Почела совјетска блокада Берлина.
- 1970. — Београдски радио „Студио Б“ почео емитовање програма из зграде новинске куће „Борба“.
- 1975. — Председник Камбоџе Лон Нол побегао у Индонезију пошто су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен.
- 1976. — Стив Џобс и Стив Вознијак оснивају фирму Епл (Apple).
- 1979. — Ајатолах Хомеини проглашава исламску републику Иран.
- 1983. — У земљотресу у Колумбији више од 500 људи изгубило живот, а више од 1.500 повређено.
- 1996. — Спајањем банака „Мицубиши“ и „Токио“ у Јапану створена највећа светска банка.
- 1999. — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.
- 2001. —
- У Београду ухапшен бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, под оптужбом да је током десетогодишње владавине злоупотребљавао положај и тиме прибавио личну корист и корист за Социјалистичку партију Србије. Милошевића власти Србије у јуну исте године предале Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
- Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан. После извињења Владе САД Кинези 13. априла ослободили 24 члана посаде.
- 2002. —
- У Републици Српској ухапшен и Међународном суду за ратне злочине у Хагу изручен бивши официр Војске Републике Српске Момир Николић, оптужен за геноцид над Муслиманима у Сребреници 1995.
- Израелски тенкови и булдожери упали у више палестинских градова на подручју Западне обале.
- 2003. — Британски суд осудио два Алжирца на 11 година затвора због прикупљања новца за терористичку мрежу Ал Каида, што је била прва пресуда у Великој Британији за везе са Ал Каидом.
Рођења [уреди]
- 1220. — Го-Зага, 88. јапански цар.
- 1809. — Николај Гогољ, руски књижевник († 1852.)
- 1815. — Ото фон Бизмарк, канцелар пруског краљевства и први канцелар немачког царства († 1898.)
- 1868. — Едмон Ростан, француски песник и драмски писац († 1918.)
- 1911. — Руди Чајавец, партизански пилот
- 1920. — Тоширо Мифуне, јапански глумац.
- 1924. — Миодраг Петровић Чкаља, српски глумац († 2003.)
- 1959. — Маргита Стефановић Маги, дипл. архитекта и клавијатуристкиња групе Екатарина Велика. († 2002.)
- 1965. — Божидар Ђелић, српски политичар и актуелни потпредседник Владе Републике Србије (од 2008)
- 1986. — Дејан Боровњак, српски кошаркаш.
Смрти [уреди]
- 1976. — Макс Ернст, немачки сликар и вајар (* 1891.)
- 1910. — Андреас Ахенбах, немачки сликар (* 1815.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Дан шале
- Српска православна црква слави:
- Свете мученике Хрисанта, Дарију и друге са њима
- Светог мученика Панхарија