3. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
3. јул (3.7.) је 184. дан године по грегоријанском календару (185. у преступној години). До краја године има још 181 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 3. јул
- 321. — Цар Константин I, први римски владар хришћанске вере, прогласио је недељу за дан одмора и верског обреда.
- 1583. — Руски цар Иван Грозни убио је, у наступу гнева, сина. Овај аутократа спровео је значајне реформе у Русији, а због окрутног односа према бољарима добио је назив Грозни. Као трагични лик био је инспирација сликарима, музичарима, књижевницима, филмским редитељима...
- 1608. — Француски истраживач Самјуел де Шамплен основао је канадски град Квебек.
- 1775. — Генерал Џорџ Вашингтон, касније изабран за првог председника САД (1789), званично је преузео команду над војском колониста у Америчком рату за независност.
- 1848. — Покренут аустријски дневни лист Штампа (Die Presse).
- 1849. — Француске трупе су ушле у Рим савладавши отпор снага Ђузепеа Гарибалдија и поново устоличиле поглавара римокатоличке цркве папу Пија IX.
- 1881. — Под притиском Велике Британије, Турска је потписала конвенцију с Грчком којом су Грци добили Тесалију и делове Епира.
-
- Почела изградња Српских железница
-
- 1940. — Британци су онеспособили велики део француске флоте стациониране у Орану у северној Африци да не би дошле у посед Немачке. Французи нису пристали да, након капитулације Француске, предају флоту добровољно, па је највећи део уништен, а погинуло је преко 1.000 француских морнара.
- 1944. — совјетске трупе су у Другом светском рату ослободиле главни град Белорусије Минск и заробиле 100.000 немачких војника.
- 1954. — У Великој Британији је укинуто рационисано снабдевање храном уведено током и по завршетку Другог светског рата.
- 1962. — Алжир је стекао независност после 132 године француске колонијалне власти.
- 1969. — Један од оснивача енглеске рок групе „Ролингстонс“ Брајан Џонс утопио се у свом базену под дејством прекомерне количине дроге.
- 1972. — Индија и Пакистан су потписали мировни споразум, чиме је окончан сукоб изазван 1971. грађанским ратом у Источном Пакистану (Бангладеш).
- 1987. — Клаус Барби, локални шеф Гестапоа, назван „касапин из Лиона“, осуђен је у Француској на доживотну робију.
- 1988. — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“. Погинуло је свих 290 људи у летилици.
- 1995. — Југословенски кошаркаши постали су европски шампиони на првенству у Атини. Победа је бурно прослављена у земљи, а одушевљење је било појачано и због трогодишње међународне изолације СР Југославије.
- 1996. — Председник Русије Борис Јељцин победио је у другом изборном кругу комунистичког кандидата Генадија Зјуганова, и тиме започео други председнички мандат.
- 2001.
- Руски авион „Тупољев Ту-154“ срушио се код Иркутска. Погинуло је свих 145 путника и чланова посаде.
- На првом појављивању пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу бивши председник СРЈ Слободан Милошевић изјавио је да не признаје тај суд и одбио да се изјасни о оптужници која га терети за прогон, депортацију и убијање косовских Албанаца 1999.
Рођења [уреди]
- 419. — Валентинијан III, западноримски цар († 455.)
- 1423. — Луј XI, француски краљ. († 1483.)
- 1883. — Франц Кафка, аустријски писац. († 1924.)
- 1898. — Михаило Андрејевић, југословенски фудбалски званичник и лекар. († 1989.)
- 1914. — Олга Поповић-Дедијер лекарка и учесница Народноослободилачке борбе.
- 1937. — Милован Данојлић, српски писац
- 1939. — Љубивоје Ршумовић је српски песник
- 1962. — Том Круз, амерички глумац.
- 1965. — Кони Нилсен, данска глумица.
- 1975. — Вук Јеремић, министар спољних послова Србије
- 1983. — Ристо Лакић, црногорски фудбалер.
- 1987. — Себастијан Фетел, немачки возач Формуле 1
Смрти [уреди]
- 1642. — Марија де Медичи, француска краљица.
- 1904. — Теодор Херцл, оснивач и лидер ционистичког покрета.
- 1942. — Луј Франше д' Епере је био маршал Француске и почасни војвода српске војске
- 1971. — Џим Морисон, певач, вођа група "Doorsa". (* 1943).
Празници и дани сећања [уреди]
Види још [уреди]
Референце [уреди]
Месеци у години:
јануар • фебруар • март • април • мај • јун • јул • август • септембар • октобар • новембар • децембар