Макаронезија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Макаронезија

Макаронезија је модерни заједнички назив за више група острва у Северном Атлантском океану, у близини Европе и северне Африке, која припадају трима државама: Португалу, Шпанији и Зеленортским острвима. Назив (за који се често погрешно користи термин 'Макронезија') долази од грчког имена за "Острва блажених", термин који су старогрчки географи користили за острва западно од Гибралтарског мореуза.

Макаронезија се састоји од пет архипелага:

Острва Макаронезије су по пореклу вулканска и верује се да су производ више геолошких врућих тачака.

Клима макронезијских острва варира од суптропске до тропске. Португалски архипелази, Азори и Мадеира, имају генерално хладнију климу и већу количину падавина од Канарских и Зеленортских острва.

Острва имају јединствену биогеографију и представљају станиште неколицини посебних биљних и животињских заједница. Ниједно од макаронезијских острва није било део неког континента, па су урођене биљке и животиње доспеле до острва ширењем са континента. Ловорове шуме, назване laurisilva, некада су покривале већи део Азора, Медеире и делове Канарских острва између 400 и 1200 m надморске висине (док су источни делови Канарских острва и Зеленортска острва били превише суви). Ове шуме личе на старе шуме које су покривале басен Медитерана и северозападне Африке пре хлађења и осувљавања проузрокованих леденим добима. За дрвеће родова Apollonias (Lauraceae), Clethra (Clethraceae), Dracaena (Ruscaceae), Ocotea (Lauraceae), Persea (Lauraceae) и Picconia (Oleaceae), које се налази у макаронезијским ловоровим шумама, такође се зна, преко фосила, да је живело у медитеранском подручју пре ледених доба.

Сечење шума, уклањање вегетације због пољопривреде и човеково увођење егзотичних биљки и животиња пореметило је велики део урођене вегетације. Ловорове шуме су смањене на мале области. Као резултат, многе ендемичне врсте ових острва су озбиљно угрожене или изумрле.

Спољашње везе[уреди]


Координате: 24° 15' 24" СГ Ш, 22° 28' 16" ЗГД