Микронезија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили државу са овим именом, погледајте чланак Савезне Државе Микронезије.

Микронезија (грч. μικρόν мали, νησί острво) је једна од три географске и културне целине у Океанији, поред Меланезије и Полинезије.

Мапа микронезије

Састоји се од 2.500 острва на простору од 8 милиона квадратних километара у северном Тихом океану између Хаваја, Јапана, Филипина и Папуа Нове Гвинеје. Ова регија се састоји углавном од ниских коралних атола и мањег броја виших вулканских острва. Укупан број становника је око 200.000.

Политичка подела[уреди]

Острва Микронезије су подељена на осам нација или територија. Средишња група острва, позната и као Каролинска острва, чини Федералне Државе Микронезије. Четири државе чланице су: Јап, Чуук, Похнпеи и Косрае. Западно од ФДМ, а такође у склопу Каролинских острва, је Република Палау. Северно су острво Гвам и северна Маријанска острва која су протекторат САД-а. Источно се налази Република Маршалска Острва. Југоисточно су државе Науру и Кирибати (раније познати под именом острва Гилберт и Феникс). Најзад, мало и изоловано острво Вејк припада територији САД.

Историја[уреди]

Једина организована држава пре доласка Европљана постојала је на острву Јап.

У 19-ом веку острва су подељена тако да су Кирибати припали Великој Британији, САД је владала острвом Гвам, а Немачка је владала свим осталим острвима. После Првог светског рата, немачки поседи су подељени тако да је Аустралија преузела управљање Науруом, а Јапан је завладао осталим острвима. Када је Јапан поражен у Другом светском рату, све ове територије су постале територије под старатељством Уједињених нација, а фактички под влашћу САД.

Данас су сва острва, осим острва Гвам, Вејк и северних Маријанских острва, независне државе.

Култура[уреди]

Камени „новац“ са острва Јап (фотографија Ерика Гуинтера, Мај 2002.)

Језици који се говоре на острвима Микронезије углавном припадају Аустронезијској језичкој групи. Званични језик на свим територијама је енглески. Доминантне религије су римокатоличка и протестантска.

Велкика удаљеност међу острвима учинила је да су културе и обичаји веома разнолики. Заједничка црта је јака породична и клановска организација. Популарна је усмена књижевност и карактеристична локална музика.

Од економије, значајна је пољопривреда: банане, кокос, хлебно дрво, као и таро и јам (врсте кромпира).

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :