Манастир Успења Пресвете Богородице у селу Матки

С Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о манастиру светог Андреје код Матке, погледајте чланак манастир Андреаш.
Црква Успења пресвете Богородице у Матки

Манастир Успења Пресвете Богородице Матка се налази на левој обали реке Треске, југозападно од Скопља код истоименог села.

У селу Матки према попису из 2002. године живи 300 Албанаца, 167 Македонаца и 1 Србин[1][тражи се извор].

Прошлост[уреди | уреди извор]

Подигао га је око 1370. године властелин Бојко[2], у време српског цара Душана. Бојко је био син властелинке Данице која је позната као ктитор манастира светог Николе у Љуботену 1337. године[3].

Манастир је касније био порушен и напуштен. Обновила га је 1497. године и том приликом му дозидала припрату Милица Скопљанка[4] са сином[2] (властелинка[5] или грађанка[6] из Скопља) која је у манастирској цркви представљена са супругом Николом у грађанској одори тог доба[5].

Године 1897. у порти манастирској, Арнаути су убили игумана (разбили му главу) и његовог ученика (обесили).[7]

Манастир су посетили 12. јуна 1925. године краљ Александар Карађорђевић и краљица Марија. У кањону реке Треске били су низови сађениг шимшира и смокви.[8]

Монах Геласије Рус, сабрат манастира Матке, испосник ћелије Св. Андреје је средином октобра 1929. године настрадао. Нађен је мртав у кањону поред испоснице; свирепо је убијен је са 11 убода ножем. Тај руски калуђер је иначе живео самотно и испоснички, и због врлина народ га је поштовао као светог човека. Сумњало се на оближње муслимане, који су једном приликом у манастиру видели да он има новац код себе.[9]

Половином октобра 1930. године умро је у манастиру старац Коча Јовановић и ту сахрањен. Коча је био истакнути српски национални радник, један од оснивача српског четништва у Старој Србији и Македонији. Он је у Скопљу од 1895. године држао прву српску књижару, у којој су се тајно окупљале српске комите, у чијим редовима је и он био.[10]

Године 1934. старешина манастира био је јеромонах Трифун.[11]

Изглед манастирске цркве[уреди | уреди извор]

Манастирска црква је релативно малих диманзија (дужине око 9,5 m) са основом скупљеног уписаног крста.

Над њом се уздиже једно кубе које одоздо носе пиластри, а одозго конзоле, док је са спољашње стране омалтерисана[3]. Црква је 1925. године била свеже окречена, а могле су се видети изведене геометријске фигура од наслаганих цигли и камена. Животопис је слабо сачуван јер је наводно био дело неког сеоског живописца. Најбоље је очувана најстарија словенска фреска Богородице Тројеручице.[12]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2008) (језик: македонски)
  2. ^ а б Василије Марковић „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“ (прво издање), Сремски Карловци 1920.
  3. ^ а б Дероко, Александар (1985). Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији (треће допуњено издање). Београд. 
  4. ^ "Време", Београд 18. јул 1937. године
  5. ^ а б „Споменици културе у Србији, Црној Гори и Македонији“ Београд 1978.
  6. ^ „Југославија - туристичка енциклопедија (II књига)“, Београд 1958.
  7. ^ "Време", Београд 1937. године
  8. ^ "Време", Београд 13. јун 1925. године
  9. ^ "Време", Београд 1929. године
  10. ^ "Време", Београд 1930. године
  11. ^ "Правда", Београд 1934. године
  12. ^ "Време", Београд 1925. године

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Успења_Пресвете_Богородице_у_селу_Матки&oldid=26925895”