Сремски Карловци
Из Википедија
Сремски Карловци (нем. Karlowitz или Carlowitz, хрв. Srijemski Karlovci, мађ. Karlóca, тур. Karlofça) је градско насеље у општини Сремски Карловци у Јужно-бачком округу, али припадају историјској обалсти Срем, чији назив стоји и у имену насеља. Сремски Карловци се налазе на десној обали реке Дунав, 6 км од Новог Сада и 4 км од Петроварадина на старом путу према Београду. Према попису из 2002. било је 8.839 становника (према попису из 1991. било је 7.534 становника).
Сремски Карловци су једино насеље у општини Сремски Карловци.
Према попису из 2002, у месту живи 8.839 становника (75% чине Срби).
Садржај |
[уреди] Историја
У доба Римског царства на месту данашњих Карловаца се налазило мало утврђење.
Град се први пут помиње 1308. као тврђава под именом Каром, подигнута на римским темељима. Каром је 1521. утврђење и насеље у Мађарској краљевини, под влашћу племићких породица Батори и Моровић.
Отомански војсковођа Бали-бег је заузео ово место 1521. Оно ће под турском влашћу остати наредних 170 година.
Словенско име, Карловци, први пут се помиње 1532-1533. За време отоманске власти место је било насељено Србима и малим бројем Турака. Године 1545, Карловци су имали 547 хришћанских становника (Срба). У граду су постојале 3 православне цркве и један манастир.
Од 16. новембра 1698. до 26. фебруара 1699. у Карловцима је одржан конгрес који је означио крај непријатељства између Отоманског царства и Свете лиге (коалиције Аустрије, Пољске, Млетачке Републике и Русије). Постигнут је договор познат као Карловачки мир. По овом договору, Карловци су постали део хабзбуршких поседа под именом Војна крајина.
Град је 1753. имао 3.843 становника, од чега 3.110 Срба. Карловци су били седиште епархије, у њему је постојала српска школа, а 1791. отворена је гимназија. Овде је 1794. отворена православна богословија, као друга по старости у свету (после Кијевске).
Срби из шире регије су се окупили у Карловцима на сабору 1848; ту су прогласили уједињење Срема, Баната, Бачке и Барање са деловима Војне крајине. Ово подручје је добило име Српска Војводина. Као главни град су одређени Карловци, касније Земун, па Велики Бечкерек, и на крају Темишвар.
Године 1849, Српска Војводина је трансформисана у провинцију Српска Војводина и Тамишки Банат. Карловци нису укључени у ову провинцију, већ су остали у Војној крајини. Крајина је укинута 1881, откад је град у краљевини Хрватска и Славонија, што је био аутономни део Аустро-Угарске.
Од 1918. Карловци су постали део Краљевине СХС. Овде су се 1920. доселили официри генерала беле руске армије Пјотра Николајевича Врангела. Ту је стигао и синод Руске православне цркве у избеглиштву.
У периоду 1929—1941, Карловци су се налазили у Дунавској бановини, провинцији Краљевине Југославије. За време Другог светског рата Карловце су окупирале трупе Сила осовине и прилључили град марионетској држави НДХ. За време рата, Сремски Карловци су носили име Хрватски Карловци (хрв. Hrvatski Karlovci). После рата, место је постало део АП Војводина, покрајине у Србији, унутар СФР Југославије.
Од 1980—1989, Сремски Карловци су били једна од 7 општина града Нови Сад. Данас општина Сремски Карловци не припада Новом Саду.
[уреди] Знаменитости
Сремски Карловци су сачували известан број важних грађевина из 18. века. Од цркава, истичу се Капела мира и католичка црква Светог Тројства која се први пут спомиње 1735. Црква увођења у храм пресвете Богородице из 1746, садржи барокни иконостас који је сликао Димитрије Бачевић, један од најпознатијих сликара из Сремских Карловаца. Саборна црква Светог Николе изграђена је 1758. у стилу типичне барокне архитектуре; њен иконостас је насликао Теодор Крачун, а после његове смрти довршио га је Јаков Орфелин[1]. Карловачка гимназија је изграђена крајем 18. века и поседује богату библиотеку са око 18.000 књига. Ово је најстарија школска библиотека у Србији. Православна богословија у Сремским Карловцима је почела са радом 1. фебруара 1794, а основао ју је митрополит Стеван Стратимировић. Једна од главних знаменитости Сремских Карловаца је фонтана четири лава из 1799. саграђена да би обележила изградњу првог система канализације у граду.
Из 19. века потиче Градска већница (1808—1811), изграђена у стилу неокласичне архитектуре. Зграда Патријаршије (1892—1894) настала је по нацртима архитекте Владимира Николића; њен стил је мешавина барокне и неоренесансне архитектуре.
Архитектонска здања с почетка 20. века су такође пројектована у стилу неокласике. Најзначајнија грађевина из овог доба је карловачки Стефанеум из 1903. Ту се данас налази Институт српског народа и дијаспоре.
[уреди] Демографија
| Сремски Карловци | |
| Држава |  Србија |
| Покрајина | Војводина |
| Округ | Јужно-бачки |
| Општина | Сремски Карловци |
| Положај | 45° 12′ 09" СГШ 19° 56′ 04" ИГД |
| Површина | km² |
| Популација (2002) - број становника - густина |
8839 ст./km² |
| Поштански број | 21205 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
  Сремски Карловци
Сремски Карловци на мапи Србије
|
|
У насељу Сремски Карловци живи 7105 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,8 година (38,5 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 2966 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 6.664 | 75,39% | ||
| Хрвати | 753 | 8,51% | ||
| Југословени | 254 | 2,87% | ||
| Мађари | 215 | 2,43% | ||
| Црногорци | 89 | 1,00% | ||
| Немци | 71 | 0,80% | ||
| Словаци | 27 | 0,30% | ||
| Словенци | 19 | 0,21% | ||
| Македонци | 19 | 0,21% | ||
| Русини | 14 | 0,15% | ||
| Руси | 10 | 0,11% | ||
| Роми | 10 | 0,11% | ||
| Украјинци | 7 | 0,07% | ||
| Румуни | 6 | 0,06% | ||
| Муслимани | 4 | 0,04% | ||
| Албанци | 4 | 0,04% | ||
| Чеси | 3 | 0,03% | ||
| Бугари | 3 | 0,03% | ||
| Буњевци | 2 | 0,02% | ||
| Горанци | 1 | 0,01% | ||
| непознато | 329 | 3,72% | ||
| м | ж | |||
| ? | 7 | 13 | ||
| 80+ | 49 | 114 | ||
| 75-79 | 78 | 163 | ||
| 70-74 | 173 | 230 | ||
| 65-69 | 261 | 282 | ||
| 60-64 | 246 | 295 | ||
| 55-59 | 218 | 231 | ||
| 50-54 | 340 | 353 | ||
| 45-49 | 372 | 360 | ||
| 40-44 | 325 | 368 | ||
| 35-39 | 270 | 300 | ||
| 30-34 | 309 | 255 | ||
| 25-29 | 309 | 289 | ||
| 20-24 | 345 | 291 | ||
| 15-19 | 340 | 309 | ||
| 10-14 | 241 | 276 | ||
| 5-9 | 235 | 220 | ||
| 0-4 | 179 | 193 | ||
| просек | 38.5 | 41.1 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 3642 | 1163 | 2182 | 144 | 140 | 13 |
| Женски | 3853 | 807 | 2204 | 645 | 188 | 9 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 1636 | 88 | 5 | 10 | 515 | 27 | 98 | 251 | 47 | 143 |
| Женски | 1332 | 30 | 2 | 3 | 310 | 7 | 22 | 256 | 58 | 45 |
| Оба | 2968 | 118 | 7 | 13 | 825 | 34 | 120 | 507 | 105 | 188 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 17 | 55 | 77 | 53 | 38 | 108 | - | 1 | 103 | |
| Женски | 45 | 58 | 76 | 126 | 157 | 105 | 2 | - | 30 | |
| Оба | 62 | 113 | 153 | 179 | 195 | 213 | 2 | 1 | 133 |
[уреди] Референце
- ^ Туристички биро Сремских Карловаца
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- Туристичка организација општине
- Презентација
- Двор Патријаршије
- Двор Богословијe
- Дворац Илион
Координате: 45° 12' 09" СГ Ш, 19° 56' 04" ИГД
| Насељена места општине Сремски Карловци |
|---|
|
Сремски Карловци |
 |
Град Нови Сад |
|---|---|
| Градске четврти |
Авијатичарско насеље • Адамовићево насеље • Адице • Банатић • Ветерничка рампа • Видовданско насеље • Грбавица • Детелинара • Југовићево • Клиса • Лимани • Мали Београд-велики рит • Ново насеље (Бистрица) • Петроварадин1 • Подбара • Роткварија (Житни трг) • Сајлово • Сајмиште • Салајка (Славија) • Сателит • Слана бара • Сремска Каменица1 • Стари град (Центар) • Телеп • Шангај |
| Приградска насеља: |
Бегеч • Беочин2 • Будисава • Буковац • Ветерник • Каћ • Кисач • Лединци • Стари Лединци • Руменка • Сремски Карловци3 • Степановићево • Ченеј • Футог • Темерин4 Напомене: (1) посебна насеља, али се сврставају као део градског подручја града; (2) територија општине Беочин; (3) територија општине Сренски Карловци; (4) територија општине Темерин. |
