Мање познати фактори ризика за срчани удар

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Гојазност је мање познати фактори ризика за срчани удар

Мање познати фактори ризика за срчани удар су посебна група кардиолошких фактора, на које се за разлику од оних добро познатих—стандардних, универзалних и најчешћих међу којима доминирају пушење, шећерна болест, висок крвни притисак, гојазност и недостатак вежбања, који могу повећати ризик од инфаркта миокарда код готово било које оособе.[1] На њих се често не помишља а они код одређених људи у моменту појаве представљају итекакав ризик.

Мање познати фактори[уреди | уреди извор]

Атеросклероза коронарних артерија је најчешћи узрок инфаркта миокарда (М), који се започиње од детињства и постепено напредује старењем. Неколико фактора ризика утиче на његов напредак, а категорисани су као класични, традиционални и нови фактори. Улога непознатих фактора ризика у последње време постаје све значајнија, на шта указују бројне студије у којима се наводе нови фактори ризика упркос важности класичних фактора.[2] У те факторе међу значајнијим спадају екстремна хладноћа, изненадни напор. обилан оброк, интензивне емоције и други са срчаним ударом повезани услови (када се пацијенту дијагностикује озбиљно здравствено стање).[3]

Екстремна хладноћа[уреди | уреди извор]

Ниска температура и чишћење снега, због изненадног напора, пошаље у болницу велики број људи због срчаних тегоба

Ниска температура узрокују стезање артерија, што може проузроковати нагли пораст крвног притиска и маљи проток крви. У комбинацији са физичким напорима, као што је чишћење снега лопатом екстремна хладноћа може бити узрог екстремног напрезања за неко срце. Сваке године само у Сједињеним Америчким Државама чишћење снега пошаље у болницу више од 11.000 људи - међу којима најмање 7% има срчане тегобе.[3]

Изненадни напор[уреди | уреди извор]

Изненадни физички напор код недовољно активних особа може довести до срчаног удара. То се може догодити од нечег наизглед безазленог попут кошаркашке игре или од дизања и ношења нечега тешког, нпр. лопате пуне снега, гурања кола или померања намештаја. Људи који нису навикли на вежбање или имају традиционалне факторе ризика од срчаних болести, су у повећаном ризику од срчаног удара након тежих физичких оптерећења.[3]

Обилни оброк[уреди | уреди извор]

Тешки и обилни оброк може изазвати срчани удар, јер након обилних оброка липиди у серуму расту што има велику улогу у исхемијској болести срца. Истраживачи мисле да се то дешава јер једење повећава ниво хормона епинефрина који може повећати крвни притисак и учесталост пулса., и рзултовати срчаним ударом.[4]

Обилан оброк хране може изазвати срчани удар

Интензивне емоције[уреди | уреди извор]

Вентрикулограм леве коморе током систоле, који показује карактеристично сферно ширење и непокретност врха срца код пацијента са такотсубо кардиомиопатијом.

Студије су показале да интензиван бес и туга могу изазвати срчани удар, највероватније услед наглог пораста срчане фреквенције и крвног притиска изазваног фактором изненађења, или као последица менталне или психолошке патње. Тиме је наука данас доказала да се заиста може „умрети и од туге“ или сломљеног срца, изазване обликом неисхемијске кардиомиопатије, која претежно погађа жене у постменопаузи.

Будући да многе особе доживљавају ове емоције током свог живота и проживљавају их, вероватно је да ће оне негативно утицати на људе који већ имају повећан ризик од срчаног удара.[3]

Постоји стање звано Такотсубо кардиомиопатија медицинско име за срчани проблем који обично изазивају нарочито интензивне емоције и представља животну опасност која се назива и синдромом сломљеног срца, за који је наука данас доказала да ова кардиомиопатија може имитирати срчани удар, иако је он нешто другачија од класичног срчаног удара.[5][6] Карактерише се пролазном регионалном систолном дисфункцијом леве коморе у одсуству ангиографски значајне болести коронарних артерија или акутне руптуре плака. У већини случајева такотсубо кардиомиопатије, абнормалност у срчаном зиду протеже се даље од територије коју исхрањује једна епикардна коронарна артерија.[7] Карактерише се пролазном регионалном систолном дисфункцијом леве коморе у одсуству ангиографски значајне болести коронарних артерија или акутне руптуре плака. У већини случајева такотсубо кардиомиопатије, абнормалност у срчаном зиду протеже се даље од територије коју исхрањује једна епикардна коронарна артерија.[7][8][7]

Тактосубо кардиомиопатија се чешће јавља код жена у постменопаузи, у тренуцима јаке туге, кад производи симптоме сличне срчаном удару који узрокују изненадну срчану инсуфицијенцију. Сматра се да је она резултат артеријског спазма. У том смислу лечење ове срчана инсуфицијенција често се решава након смиривања туге. Каснија испитивања углавном не показују доказе о класичном срчаном удару.[9][10] Карактерише се пролазном регионалном систолном дисфункцијом леве коморе у одсуству ангиографски значајне болести коронарних артерија или акутне руптуре плака. У већини случајева такотсубо кардиомиопатије, абнормалност у срчаном зиду протеже се даље од територије коју исхрањује једна епикардна коронарна артерија.[7][11] Карактерише се пролазном регионалном систолном дисфункцијом леве коморе у одсуству ангиографски значајне болести коронарних артерија или акутне руптуре плака. У већини случајева такотсубо кардиомиопатије, абнормалност у срчаном зиду протеже се даље од територије коју исхрањује једна епикардна коронарна артерија.[7]

Са срчаним ударом повезани услови[уреди | уреди извор]

Реуматоидни артритис (на слици), као и друга запаљенску болест може проузроковати упале у крвним судовима које могу резултовати срчаним ударом

Када се пацијенту дијагностикује озбиљно здравствено стање које на први поглед није повезано са његовим срцем, он често не помишља на ризик од могућег срчаног удара. Међутим улога одређених стања, и те како може имати значај у повећању ризика од срчаног удара. Услови за које је познато да повећавају ризик од срчаног удара укључују:

  • Реуматоидни артритис,[12] лупус[13][14] и било која друга запаљенска болест које проузроковати упале у крвним судовима, које могу резлтуовати срчаним ударом
  • Прееклампсија (подиже крвни притисак).[15][16]
  • Гестацијски дијабетес (у великој мери повећава ризик од срчаног удара)
  • Апнеја у сну (узрокује агресивне болести срца које повећавају ризик од срчаног удара за 30% током пет година).[17]
  • Претходно зрачење грудног коша (нпр у терапији рак леве дојке) може оштетити срце и резлтовати срчаноим ударом

Свака особа са једним од ових услова треба обавезно да посети кардиолога поред свог редовног лекара.[3]

Новији фактори ризика[уреди | уреди извор]

Међу новим факторима ризика, недавно је идентификована:

  • Упала која је можда последица инфекције,
  • Загађења ваздуха
  • Други фактори ризика који се морају проценити су хомоцистеин, серумски амилоид и антитела против оксидованог ЛДЛ-а.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Is Your Chest Pain Due to a Heart Attack — or Not?”. Health Essentials from Cleveland Clinic (на језику: енглески). 2. 1. 2017. Приступљено 26. 9. 2020. 
  2. ^ Ali, Rafighdoust Abbas; Asadollah, Mirzaee; Hossien, Rafigdoust Amir (2010). „The Role of Unknown Risk Factors in Myocardial Infarction”. Cardiology Research. 1 (1): 15—19. ISSN 1923-2829. PMC 5358233 Слободан приступ. PMID 28352371. doi:10.4021/cr103e. 
  3. ^ а б в г д „5 Lesser-Known Risk Factors for Heart Attack”. Verywell Health (на језику: енглески). Приступљено 26. 9. 2020. 
  4. ^ Libby, Peter; Ridker, Paul M.; Maseri, Attilio (2002-03-05). „Inflammation and Atherosclerosis”. Circulation (на језику: енглески). 105 (9): 1135—1143. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/hc0902.104353. 
  5. ^ Nandal S, Castles A, Asrar Ul Haq M, van Gaal W. Takotsubo cardiomyopathy triggered by status epilepticus: case report and literature review. BMJ Case Rep. 2019 Jan 29;12(1) [PMC free article] [PubMed] [Reference list]
  6. ^ m. Douglas, Taylor; Wengrofsky, Perry; Haseeb, Syed; Kupferstein, Eric; Theetha Kariyanna, Pramod; Schwartz, Jacob; Salciccioli, Louis; i. Mcfarlane, Samy (2018). „Takotsubo Cardiomyopathy Mimicking Myocardial Infarction in a Man with Myasthenic Crisis: A Case Report and Literature Review”. Am J Med Case Rep. 6 (9): 184—188. S2CID 54481254. doi:10.12691/ajmcr-6-9-4. 
  7. ^ а б в г д „Takotsubo cardiomyopathy (broken-heart syndrome)” (на језику: немачки). Приступљено 22. 1. 2021. 
  8. ^ Ahmad, Sarah A.; Brito, Daniel; Khalid, Nauman; Ibrahim, Michael A. (2020), Takotsubo Cardiomyopathy, StatPearls Publishing, PMID 28613549, Приступљено 27. 9  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  9. ^ Awad HH, McNeal AR, Goyal H. Reverse Takotsubo cardiomyopathy: a comprehensive review. Ann Transl Med. 2018 Dec. . 6 (23). 2020: 460.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). [PMC free article] [PubMed] [Reference list]
  10. ^ Awad, Hamza H.; McNeal, Ashley R.; Goyal, Hemant (2018). „Reverse Takotsubo cardiomyopathy: a comprehensive review”. Annals of Translational Medicine. 6 (23): 460—460. ISSN 2305-5839. doi:10.21037/atm.2018.11.08. 
  11. ^ Baltzer Nielsen, Solveig; Stanislaus, Sharleny; Saunamäki, Kari; Grøndahl, Carsten; Banner, Jytte; Jørgensen, Martin Balslev (2019-02-15). „Can acute stress be fatal? A systematic cross-disciplinary review”. Stress. 22 (3): 286—294. ISSN 1025-3890. PMID 30767612. S2CID 73448921. doi:10.1080/10253890.2018.1561847. 
  12. ^ Branch, NIAMS Science Communications and Outreach (2017-04-20). „Rheumatoid Arthritis”. National Institute of Arthritis and Musculoskeletal and Skin Diseases (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-18. 
  13. ^ Lahita RG. Introduction. In: Lahita RG, ed. Systemic Lupus Erythematosus. New York: John Wiley and Sons. 1987; 1-3.
  14. ^ Boltzer JW. Systemic lupus erythematosus. I. Historical aspects. MD State Med J 1983; 37:439.
  15. ^ Eiland, Elosha; Nzerue, Chike; Faulkner, Marquetta (2012). „Preeclampsia 2012”. Journal of Pregnancy. 2012: 1—7. doi:10.1155/2012/586578. 
  16. ^ Hypertension in pregnancy. ACOG. 2013. стр. 2. ISBN 9781934984284. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. Приступљено 22. 07. 2017. 
  17. ^ Vrhovac B, Francetić I, Jakšić B, Labar B. Interna medicina, Zagreb: Medicinska biblioteka;2003 pp. 726.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мање_познати_фактори_ризика_за_срчани_удар&oldid=27699086”