Амазон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте Амазон (вишезначна одредница).
Амазон
Река Амазон
Река Амазон
Основне карактеристике
Дужина 6 448 км
Површина басена 6 112 000 км²
Просечан проток 209 000 м³/с
Пловност 1500 км (за велике океанске бродове)
3600 км (за мање океанске бродове до 9000 тона и газом до 5,5 метара)
Водоток
Извор Анди, планина Невадо Мизми
Висина извора 5 170 м
Ушће Атлантски океан
Географске карактеристике
Земље слива Застава Перуа Перу
Застава Колумбије Колумбија
Застава Бразила Бразил
Важније притоке Марањон, Жапура, Рио Негро, Укајали, Пурус, Мадеира, Шингу, Токатинс
Важнији градови Икитос, Манаус, Сантарем, Белем, Макапа
Басен реке Амазон
Басен реке Амазон

Амазон (шп. Río Amazonas, порт. Rio Amazonas) је река у Јужној Америци. Са просечним годишњим протоком од 209.000 m³/s[1] то је водом најбогатија река на свету. У ствари, њен проток је једнак збиру протока 6 наредних водом најбогатијих река.

Дужина реке Амазон је 6.448 километара. У свету, дужа је једино река Нил. Једна бразилска експедиција из 2007. утврдила је ново извориште Амазона, тврдећи је ово ипак најдужа светска река[2][3].

Слив реке Амазон покрива 6.950.000 км², што је 40 % Јужне Америке (други највећи слив је слив реке Конго са 3,8 милиона км²). Басен Амазона се простире на географским ширинама између 5° север и 20° југ. Река извире у Андима и улива се у Атлантски океан у нивоу екватора. Извор Амазона је у Перуу, а река затим прелази у Бразил на тромеђи са Колумбијом којој припада део леве обале. Одатле река тече 3.615 километара кроз Бразил до свог ушћа. Њен хидрографски басен обухвата више од 1000 водотокова. Река Амазон носи 18% све слатке воде која се улива у светске океане.

Река је пловна до града Икитос, 3700 километара од океана, док мала пловила могу да плове још 780 километара до Ачуала.

Ток реке[уреди]

ток амазона кроз прашуму

Амазон тече кроз Перу, Бразил и делимично као погранична река кроз Колумбију. Извори Амазона налазе се на Андима, одакле река тече у западном правцу. Амазон има неколико изворних река, и од зависности од тога која се узме за главну добијају се различите дужине. Најчешће се за изворну реку узима Укајали, ређе Марањон (Maraňón). По перуанским подацима Амазон је најдужа река на свету. Заједно са реком Укајали и Апуримак њена дужина износи скоро 7100 километара, док дужина Амазона са Марањоном износи око 6.400 километара.

У средњем току, од ушћа Јавари до ушћа Рио Негро, Амазон носи име Solimôes. У том делу ширина реке долази и до 20 км, док у доњем току долази и до 100 км. Његово ушће у Атлантски океанима облик огромне делте са бројним рукавцима раздвојеним једни од других. Највећи од њих имају особине естаура, почињући чак и 350 км од океана.

Максималан проток на ушћу износи 300 хиљада м³/s (средњи годишњи проток износи око 120 хиљада м³/s). Ове огромне масе слатке воде узрокују појаву да је вода и 400 км од ушћа и даље слатка.

Реку Амазон открио је и прешао шпански истраживач и конкистадор Франсиско де Орељана 1541. и 1542. године.

Притоке[уреди]

Главне притоке Амазона са десне стране су:

Главне притоке Амазона са леве стране су:

Ушће Амазона[уреди]

Сателиски снимак ушћа Амазона

Због специфичне географије не постоји сагласност око тога где је ушће Амазона, ни колико је широко. Неки сматрају да је река Пара јужни рукавац Амазона, док га други сматрају независним делом реке Токантинс. Естуар реке Пара је широк 60 километара. Пара и Амазон су спојене низом речних канала (у Бразилу их зову „фурос“) близу града Бревес. Између њих лежи острво Маражо, велико скоро као Холандија.

Ако се у ушће Амазона урачунају река Пара и острво Маражо, његов естуар је широк 325 километара[4], што је више од укупне дужине реке Темза у Енглеској. Ако се изостави река Пара, ширина ушћа Амазона је 180 километара. Само главни канал реке је широк 15 километара.

Снажни ток реке и плима Атлантског океана стварју феномен познат као повратни плимски талас (порт. pororoca). Тај талас путује узводно и појављује се на Амазону и суседним рекама неколико пута годишње. Плимски талас на Амазону је са 1,5—4 метра висине и брзионом до 25 километара на сат један од највиших и најбржих на свету. Плимски талас почине грмљавином која се појачава. Јавља се на местима где дубина реке не прелази 7 метара.

Проток[уреди]

Средњи месечни проток Амазона (у m³/s) мерен у хидро-мерној станици Обидос
средња вредност за 69 година (176.000 m³/s годишње)

Средњи месечни проток Амазона (у m³/s) мерен на ушћу (209 000 m³/s годишње)

Пловност[уреди]

Амазон је пловна река на дужини од 4.300 километара и главни пут комуникације у том делу света.

Биљни и животињски свет[уреди]

Више од трећине свих биљних и животињских врста живи у басену амазонских тропских шума,[5] подручја које се простире на више од 5.400.000 km².

У области Амазона наилазимо на обиље рибе и рибљих врста. До сада је идентификовано преко 2100 врста[6]. Обиље рибе има одраза у локалној кухињи. Једна од најпознатијих врста је Arapaima gigas, у Бразилу позната као „пираруку“, јужноамеричка тропска слатководна риба. Она је једна од највећих слатководних риба света, максималне дужине 4,5 метара и тежине до 200 килограма.[7] Веома су присутне пиране, рибе месоједи, које се организују у велика јата која нападају веже животиње, стоку, па и људе. Експерти тврде да је њихова репутација агресивних предатора неоправдана. Од 30 до 60 врста пирана, само је за неколико врста познато да нападају човека. Бик ајкула је примећена код Икитоса, 4000 километара узводно од океана. У Амазону живе још стотине врста водоземаца, ракова и корњача.

Пирана

Неке од најугроженијих животињских врста су сисар и биљојед Амазонски ламантин (Trichechus inunguis) и Амазонски делфин (Inia geoffrensis), највећа врста речног делфина која достиже дужину од 2,6 метара.

Зелена анаконда такође обитава у мутним водама Амазона. То је једна од највећих врста змија. Она углавном проводи време испод воде, док су јој само ноздрве изнад површине.

Плутајућа острва у Амазону формирају се од воденог биља и трава. Њих промена водостаја откида од преплетеног корења, а затим се од више њих формирају острва. Она могу да буду дуга стотињак метара и да формирају сопствени биотоп.

Амазон има станишта различитог квалитета воде која утичу на живи свет у њему. Воде Амазона се обично деле на три типа: црне воде (agua preta), беле воде (agua blanca) и бистре воде (agua clara).

Воде Амазона сваке године плаве 65.000 km² обала дуже од 6 месеци. На поплављеним површинама расте бујна вегетација. Копнене и водене животиње су се савршено адаптирале на ове услове. Морфологија неких копнених сисара се прилагодила околностима: мравоједи, опосуми, бодљикава прасад и кинкажу су стекли способност да дохватају предмете реповима. Неке водене животиње се хране копненом хрном, па су неке рибе развиле кутњаке да би могле да се хране воћем. Код других врста желудац је повећао капацитет за складиштење масти. Видљивост у мутној води пуној седимената је мала, тако да су неке животиње више развиле чуло додира. На овај начин се животињски свет Амазона толико прилагодио животу у муљевитим мочварама да је достигао импресивне димензије. Ту живе највеће корњаче, видре, глодари, змије и орлови на свету.

Амазонски живи свет је угрожен рударством и пољопривредом. У последњих 10 година трагачи за златом су просули преко 2000 тона живе у реку. Главни разлог за крчење амазонских шума је производња меса. Око 70% искрченог земљишта претворено је у пашњаке, док се остатак користи за узгој сточне хране.

Становништво[уреди]

Породица бразилских индијанаца

У региону Амазона живи око милион припадника домородачких заједница. Овим заједницама у Бразилу припада преко милион квадратних километара, што је око 20% површина. На том подручју живи око 150 домородачких народа. Њихово власништво над земљом предмет је оштрих спорова са трагачима за златом и компанијама за експлоатацију дрвета. Неки од становника живе у једноставним колибама на стубовима изнад воде. Они живе од риболова, производње каучука, ситног сточарства и продаје воћа и ораха.

Важнији градови који леже на Амазону су:

Референце[уреди]

  1. ^ Molinier et al. http://horizon.documentation.ird.fr/exl-doc/pleins_textes/pleins_textes_6/colloques2/42687.pdf
  2. ^ nationalgeographic.com
  3. ^ earthobservatory.nasa.gov
  4. ^ Guo, Rongxing (2006). Territorial Disputes and Resource Management: A Global Handbook. Nova. стр. 44. ISBN 978-1-60021-445-5. 
  5. ^ „Amazon rainforest fact sheet“. Web.worldbank.org. 15. 12. 2005. Приступљено 13. 2. 2011.. 
  6. ^ Albert, J. S.; Reis, R. E., eds. (2011). Historical Biogeography of Neotropical Freshwater Fishes. Berkeley: University of California Press. 
  7. ^ Megafishes Project to Size Up Real "Loch Ness Monsters". National Geographic.

Литература[уреди]

  • Albert, J. S.; Reis, R. E., eds. (2011). Historical Biogeography of Neotropical Freshwater Fishes. Berkeley: University of California Press. 
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Амазон
п  р  у
Седам светских чуда природе
Бразил Боливија Колумбија Еквадор Француска Гвајана Гвајана Перу Суринам Венецуела Амазонија/АмазонВијетнам Залив ХалонгБразилАргентина Водопади ИгвазуЈужна Кореја ЧеџуИндонезија КомодоFlag of the Philippines Подземна река Порто Принцеса национални паркЈужноафричка Република Стона планина