Мирјана Живковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Мирјана Живковић
Лични подаци
Датум рођења(1935-05-03)3. мај 1935.
Место рођењаСплит, Краљевина Југославија
Датум смрти26. април 2020.(2020-04-26) (84 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Мирјана Живковић (Сплит, 3. мај 1935Београд, 26. април 2020) je била српска композиторка, музиколог, музички педагог, писац теоретичар и дугогодишња професорка на Универзитету уметности у Београду.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је 3. маја 1935. у Сплиту.[2] Опште и музичко образовање је стекла у Београду.[1] У средњој музичкој школи „Јосип Славенски” је завршила одсек клавир, а на Факултету музичке уметности у Београду композицију 1964. у класи професора Станојла Рајичића.[3] Завршила је и студије светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као стипендиста француске владе је 1967—68. студирала на Париском конзерваторијуму код Оливија Месијана и Нађе Буланже.[1] Магистрирала је композицију на Факултету музичке уметности 1974. године.[3] Од 1964—1976. је радила као професор у музичкој школи „Јосип Славенски” у Београду где је предавала хармонију, контрапункт, музичке форме и композицијске вежбе, а 1976. године је постала хонорарни доцент на Факултету музичке уметности у Београду и редовни професор предмета хармонија са хармонском анализом и теоријске методике наставе.[1] Била је шеф Катедре за теоријске предмете на Факултету музичке уметности 1998—2001, а након пензионисања је неко време, на истом факултету, водила мастер студије из области теорије музике.[1] Радила је и као професор хармоније на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.[1] Њена улога у реорганизацији и модернизацији програма за предмет хармонија је значајна. Посебно се ангажовала на уређењу и отварању Легата Јосипа Славенског, а дуги низ година је била и члан уредништва за штампање сабраних дела овог композитора.[1] По одласку у пензију се интензивно бавила компоновањем, као и уређивачким радом у припреми за објављивање дела домаћих композитора и дела из области музичке теорије. Од шездесетих година сарађује са многим листовима и часописима међу којима су Студент, Данас и Про Мусица.[1] Добитница је награде Радио телевизије Београда и награде Стеван Христић 1964. године за композиције Sinfonia polifonica за симфонијски оркестар, прве награде Конзерваторијума у ​​Фонтенблу 1968. за мецосопран и четири тимпана Басма (Инкантација), награде СОКОЈ-а 1982. за клавир Мала шаљива варијација и прве награде на конкурсу Удружења композитора Србије 1982. за циклус песама за дечији хор и клавир Домаће животиње.[1] За свој педагошки рад је добила две угледне награде: Златну плакету Универзитета уметности 1997. и награду за животно дело Друштва музичких педагога Србије 2004. године.[1] Била је члан Удружења композитора Србије.[4] Објавила је два уџбеника о музици Хармонија II и Инструментални контрапункт[5][6] и коаутор је Крађе културног и националног блага Југославије 1995. Преминула је 26. априла 2020. у Београду.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „Mirjana Živković - Kompozitor - Biografija”. www.mirjanaz.com. Приступљено 2022-10-03. 
  2. ^ а б Михајловић Марковић, Јелена (2020). „Мирјана Живковић (Сплит, 3. мај 1935 – Београд, 26. април 2020)”. Музикологија / Musicology (на језику: српски) (29): 199—205. ISSN 1450-9814. 
  3. ^ а б „Mirjana Živković | Udruženje kompozitora Srbije”. composers.rs. Приступљено 2022-10-03. 
  4. ^ „HDS - Croatian Composers Society”. web.archive.org. 2010-03-27. Архивирано из оригинала 27. 03. 2010. г. Приступљено 2022-10-03. 
  5. ^ Megamusic listing Архивирано 2012-03-14 на сајту Wayback Machine
  6. ^ Sadie, Julie Anne; Samuel, Rhian (1994). The Norton/Grove dictionary of women composers. ISBN 9780393034875. Приступљено 11. 11. 2010. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]