3. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
3. мај (03.05) је 123. дан у години по грегоријанском календару (124. у преступној години). До краја године има још 242 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 3. мај
- 1494. — Шпански морепловац Кристифор Колумбо открио острво касније названо Јамајка.
- 1500. — Португалски морепловац Педро Алвареш Кабрал на путу ка Индији открио Бразил и прогласио га поседом Португала.
- 1791. — Пољски краљ Станислав II Аугуст Поњатовски потписао либералан Устав којим је успостављена парламентарна монархија. То је био други писани Устав у свету, после Устава САД.
- 1814. — Француски краљ Луј XVIII вратио се, под заштитом савезника, у Париз после безусловне предаје и абдикације цара Наполеона I
- 1841. — Нови Зеланд проглашен за британску колонију.
- 1895. — Територије у поседу Британске јужноафричке компаније, јужно од реке Замбези добиле назив Родезија.
- 1922. — У Паризу основана Међународна железничка унија, међу оснивачима и представници "Југословенске железнице".
- 1936. — У Јагодини у организацији Народног фронта слободе одржане најмасовније антифашистичке демонстрације у Поморављу између два светска рата.
- 1939. — Смењен совјетски министар иностраних послова Максим Литвинов, нов министар постао Вјачеслав Молотов, који је крајем августа потписао пакт о ненападању с нацистичком Немачком.
- 1945. — Британци у Другом светском рату заузели Рангун, главни град тадашње Бурме, данас Мјанмара, ослободивши га од јапанске окупације.
- 1946. — У Токију заседање почео Међународни војни суд за Далеки исток, који је судио јапанским ратним злочинцима из Другог светског рата. У процесу који је трајао до новембра 1948, од 28 окривљених седам осуђено на смрт, 16 на доживотну робију, а пет на временске казне.
- 1968. — Жестоким сукобима с полицијом у Паризу почеле студентске демонстрације и штрајкови због оклевања власти да спроведе реформе универзитета. Студентски протести убрзо захватили и друге европске земље, а протест прерастао у револт против грађанског друштва.
- 1971. — Валтер Улбрихт се повукао са места генералног секретара Комунистичке партије Источне Немачке. Заменио га Ерих Хонекер.
- 1991. — У родно село Лелић код Ваљева из САД пренете мошти епископа Српске православне цркве Николаја Велимировића.
- 1992. — Муслиманске снаге у Сарајеву напале колону возила ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици. Убијено и повређено више официра, војника и цивила.
- 1996. — Делегати 55 земаља сагласили се, на конференцији Уједињених нација у Женеви, о новим правилима коришћења нагазних мина, али нису прихватили њихову потпуну забрану.
- 1999. — Током ваздушних удара НАТО на Југославију погођен путнички аутобус код Пећи на Косову. Погинуло 20 људи, 43 повређено. У Новом Саду погођена зграда ТВ Нови Сад. У седишту НАТО у Бриселу саопштено да је за 42 дана ваздушних напада на СРЈ изведено 14.000 летова.
- 2003. — Конгрес САД, већином гласова, изгласао буџет са скоро 80 милијарди долара намењених рату у Ираку, а део савезницима и борби против тероризма.
Рођења [уреди]
- 1367. — Хенри IV, енглески краљ (†1413.)
- 1469. — Николо Макијавели, италијански државник и историчар. (†1527).
- 1748. — Емануел Жозеф Сиеј, француски политичар.
- 1898. — Голда Мабович Мејрсон, (Голда Меир), израелска државница. (†1978).
- 1902. — Алфред Кастлер, француски физичар.
- 1917. - Киро Глигоров учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније. Први председник самосталне Републике Македоније.
- 1925. — Оливера Марковић, српска глумица.
- 1933. — Џејмс Браун соул музичар.
- 1961. — Милорад Мандић српски глумац.
Смрти [уреди]
- 1270. — Бела IV, један од највећих владара средњовековне Угарске (*1206).
- 1481. — Мехмед II Освајач, османски султан, освајач Византије, Србије и Босне (* 1432.)
- 1856. — Адолф Адам, француски композитор. (*1803.)
- 1898. — Светислав Вуловић, српски књижевни критичар. (*1847.)
