Монт Мичел
| Монт Мичел | |
|---|---|
 | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Монт Мичел |
| Ндм. висина | 2037 m |
| Координате | 35° 46′ 08″ С; 82° 15′ 57″ З / 35.768993° С; 82.265747° З |
| Географија | |
  Монт Мичел | |
| Државе |  Северна Каролина |
| Масив | Громадне планине |
| Група | Апалачке планине |
Монт Мичел, позната и као Атакула[1], је највиши врх Апалачких планина и највиша тачка у источном делу Сједињених Америчких Држава, са надморском висином од 2.037м.[2]
Смештен је у планинском венцу Црних планина и део је сложеног планинског система који садржи неке од најстаријих и најсложенијих геолошких формација на земљи. Иако су Црне планине дугачке само око 15км, главни врхови су у просеку високи знатно изнад 2.000м.
На његовој територији се налази заштићени државни парк "Монт Мичел" и окружен је Националном шумом Писга.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Монт Мичел се налази на Црним планинама у америчкој савезној држави Северна Каролина. То је највиша планина на истоку Северне Америке и налази се источно од реке Мисисипи. Бернсвил, у округу Јанси у Северној Каролини, налази се у близини планине Мичел. Планина је удаљена око 32км од Ешвила. Најближи високи врхови су у Јужној Дакоти, на Црним брдима. Парк Блу Риџ повезује Монт Мичел са Клигманс Домом, трећим највишим врхом источно од Мисисипија.[3] Монт Мичел је велики део венца Црних планина, на њима се такође налази други највиши врх источно од Мисисипија, а то је Монт Крег.[4]
Планина је такође заштићена државним парком истог имена, а окружује је Национална шума Писга. Многе стазе почињу у Националној шуми Писга, укључујући стазу Монт Мичел.[5]
Топографска изолација планине је израчуната од најближе видљиве више тачке - Лон Буте, која је удаљена 1.913км на југоистоку савезне америчке државе Колорадо.[6]
Историја[уреди | уреди извор]
Неки историчари верују да је Андре Мишо, француски научник и ботаничар, први eвропљанин који се попео на планину Мичел 1789. године. Џон Фрејзер, ботаничар из енглеске који је био врло сличан француском ботаничару Мишоу, истраживао је регион током касних 1700-их година. Дрвеће јеле Фрејзер, које се природно налазе на Црним планинама, добиле су име по енглеском ботаничару.[7]
Име и истраживања[уреди | уреди извор]
Планина Мичел је добила име у част Елише Мичел, професора који је предавао на Универзитету Северне Каролине. Средином 1830-их, Мичел је истраживао Црне планине и проучавао њихову висину преко барометарских очитавања. Током тог времена, многи научници су претпоставили да је Грендфадер највиши врх у Северној Каролини, али ове тврдње су на крају биле нетачне, што је Мичел и доказао. Након што је професор Мичел поново посетио регион 1838. и 1844. године, одредио је да је највиша тачка у источној Америци била на Црним планинама, а не на Белим планинама Њу Хемпшира, како се раније веровало. Професор је закључио да је планина Мичел висока 2,033м, само 4 m мање од праве висине планине.
Бивши Мичелов студент, Томас Клингман, расправљао је о томе да ли су Мичелови прорачуни тачни. Након што је Мичел направио своје прорачуне, професор Мичел и његов ученик Клингман расправљали су око локације највише планине Северне Каролине. Током летњих месеци 1857. године, Мичел је настојао да потврди своју тврдњу и кренуо је на пешачење на планину Мичел. Међутим, његово путовање се показало фаталним када се оклизнуо и пао са литице у близини водопада. Након Мичелове смрти, његово тело је на крају сахрањено на врху планине Мичел. Гувернер Зебулон Венс постао је ватрена подршка Мичеловим доказима, а планина је добила име у његову част.[7]
Државни парк[уреди | уреди извор]
Године1940., јавност Северне Каролине је коначно имала приступ највишем врху у држави када је завршен јавни пут. Осам година касније, аутопут 128 је завршен нудећи туристима нови парк за разгледање и путовање до планине. Највећи подстицај туризма догодио се са завршетком парка Блу Риџ 1950. године. Исте године 200.000 туриста је посетило врх. Планина Мичел је постала национални парк 1970-их година. Ипак, заједница око планине се борила против ове идеје, а Монт Мичел је остао државни парк. Средином 1990-их година, загађење и проблеми са инсектима изазвали су изумирање шума на врху планине Мичел. Унеско, Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу, прогласила је планину Мичел међународним ресурсом биосфере 1993. године. Од свог одликовања, планина Мичел је ушла у „елитну групу локација широм света које су заштићене у сврху откривања решења проблема очувања, одрживог развоја и других питања”.[7]
- Монт Мичел
-
-
-
_3.jpg)
Животна средина[уреди | уреди извор]
Флора[уреди | уреди извор]
Врх планине је прекривен густом шумом смрче и јеле Апалачких планине, која се састоји првенствено од две зимзелене врсте: црвене смрче и јеле Фрејзер. Међутим, већину јели Фрејзер су у другој половини 20. века убили инсекти. Високе надморске висине излажу биљни живот високим нивоима загађења, укључујући киселе падавине у облику кише, снега и магле. Ове киселине делимично оштећују дрвеће црвене смрче ослобађањем природних метала из земље, као што је алуминијум, и испирањем важних минералних материја. Планина има много биљака као што су оксалис, планинска киселица, жута бреза и планински пепео. На вишим надморским висинама се појављују храстове шуме. Ту су и шибље дивље боровнице и купине.[8]
Фауна[уреди | уреди извор]
На планини постоји најмање 91 врста птица. За посетиоце је постављена кула за посматрање одакле се виде сиви соколи. Може се уочити и сова. Лети се могу наћи тетребови, а на јесен су Монарх лептири и јастребови. Утврђено је да су црни медведи такође активни у овој области, није неуобичајено да се види медвед у државном парку Моунт Мичел, посебно током лета.[8]
Клима[уреди | уреди извор]
Врх планине Мичел се одликује влажном континенталном климом, са благим летима и дугим, умерено хладним зимама, што је сличније југоисточној Канади него југоисточном САД. Просечна месечна дневна температура креће се од -3,8 °C у јануару до 15,3 °C у јулу. Најнижа температура икада забележена у овом подручју десила се 21. јануара 1985. године када је пала на -36,7 °C.[9]
За разлику од нижих надморских висина у околним пределима, јаки снегови често падају на врху планине од децембра до марта, највеће количине су биле 1,27м акумулираних у великој мећави из 1993. године и 0,84 м у мећави у јануару 2016. године.[10] Због велике надморске висине, падавине су обилне и падају током целе године, у просеку падне око 2060мм падавина за годину дана, при чему ниједан месец не добије мање од 127мм падавина. На самом врху се често јавља ветар, са забележеном јачином до 286km/h.
Државни парк Монт Мичел[уреди | уреди извор]
Државни парк Монт Мичел је државни парк са површином од 1.938 хектара, у округу Јанси, Северна Каролина у Сједињеним Америчким Државама. Основан је 1915. године од стране државног законодавства. Постао је први државни парк Северне Каролине. Смештен је на крају аутопута 128, поред парка Блу Риџ у близини Бернсвила, Северна Каролина, укључује врх Моунт Мичел, највиши врх источно од реке Мисисипи.[11]
Од паркинга, стрма поплочана стаза води посетиоце до врха и подигнуте платформе за посматрање са погледом од 360 степени. Гроб Елиша Мичела, професора који је први приметио висину планине, налази се у подножју платформе за посматрање. Стара осматрачница је срушена почетком октобра 2006. године. Стаза која води до врха је асфалтирана, а нова платформа за посматрање је изграђена и отворена за јавност у јануару 2009. године. На врху парка је сезонски отворена изложбена сала са информацијама о природном, културном и историјском наслеђу планине. У парку сезонски постоје ресторани и мали шаторски кампови. Зграде су изграђене 1950-их година и планира се реновирање истих. Већина посетилаца долази између маја и новембра, иако парк ради током целе године, јер је једини приступ до овог парка преко парка Блу Риџ. Парк је 2017. године имао 398.000 посетилаца.[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „North Carolina Gazetteer search | NCpedia”. ncpedia.org. Приступљено 2023-12-19.
- ^ „Mount Mitchell - Peakbagger.com”. www.peakbagger.com. Приступљено 2023-12-19.
- ^ Asheville, Blue Ridge Parkway Association P. O. Box 2136. „Mt. Mitchell”. Blue Ridge Parkway (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19.
- ^ „Mt. Mitchell State Park”. RomanticAsheville.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19.
- ^ „Mount Mitchell State Park: Home | NC State Parks”. www.ncparks.gov. Приступљено 2023-12-19.
- ^ Topographic isolation (на језику: енглески), 2019-02-03, Приступљено 2023-12-19
- ^ а б в http://mangowebdesign.com, Website design and web development by Mango Web Design. „Mount Mitchell”. North Carolina History Project (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19.
- ^ а б „Mount Mitchell and the Black Mountains: An Environmental History of the Highest Peaks in Eastern America”. Environment & Society Portal (на језику: енглески). 2013-01-30. Приступљено 2023-12-19.
- ^ „Simulated historical climate & weather data for Mount Mitchell State Park”. meteoblue (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19.
- ^ „State Climate Office of North Carolina”. web.archive.org. 2007-05-12. Архивирано из оригинала 12. 05. 2007. г. Приступљено 2023-12-19.
- ^ „Mount Mitchell State Park: Home | NC State Parks”. www.ncparks.gov. Приступљено 2023-12-19.
- ^ „Mount Mitchell State Park | North Carolina State Parks | Asheville, NC's Official Travel Site”. Explore Asheville (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-19.