М1 Абрамс

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

М1 Абрамс
М1А1 у саставу америчке војске на бојевој вежби у Ираку, 2003
Основне карактеристике
Брзина на путу	67.60 km/h km/h
Досег	426 km km
Димензије и маса
Дужина	9,83 m
Ширина	3,65 m
Висина	2,37 m
Опрема
Главно наоружање	105 mm М68 топ са олученом цеви (М1) 120 mm М256 топ са неизолученом цеви (М1А1, М1А2, М1А2СЕП)
Споредно наоружање	1 х 12.7 mm М2ХБ тешки митраљез 2 х 7,62 mm М240 митраљез (1 на куполи, 1 коаксијалан са топом)
Оклоп	Чобам, РХА, осиромашени уранијум ојачан челичним плочама mm
Мотор	гасна турбина AGT-1500
Снага (КС)	1500 KS (1100 kW) КС
Посада
Посада	4 члана

М1 Абрамс је главни борбени тенк америчке војске. Назив је добио по Крејтону Абрамсу, некадашњем начелнику генералштаба војске САД.

Почетак развоја Абрамс креће 1971. године у сарадњи са Западном Немачком када се развија програм МБТ-70. Након пропасти тог пројекта САД покреће свој пројекат КСМ-803, који је због високе цене и сложености одбачен. У септембру 1972. у Варену (Мичиген) формиран је тим стручњака за израду пројекта КСМ1. На челу тима био је генерал Абрамс, који је преминуо током рада на пројекту. Први приједлог је направљен 1976. године и он је остао темељ даљњег развоја.

Испитивање особина новог тенк је било под истим условима као код њемачког Леопарда 2, а резултати никада нису објављени. Американци су као главно оружје преузели топ калибра 120 mm са Леопарда 2, а све остало су развили самостално.

Серијска производња под ознаком М1 Абрамс почела је 1980. године у Охају. Почетно се производило 30 комада месечно, а касније је оспособљена још једна фабрика па су заједно правили 60 тенкова месечно. Године 1985. креће серијска производња побољшане верзије М1А1, а 1992. верзије М1А2.

Развој [уреди]

Први покушај да замене остарелу М60 серију тенкова је био безуспешни МБТ-70, развијен у сарадњи са Западном Немачком. У односу на М60 Патон је учињен еволутивни напредак, а дизајн је сличан тенку из доба II свјетског рата М26 Першинг, са врло високим профилом, а оклоп и наоружање су били слични тадашњим тенковима совјетске производње.